Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Sudovi su pravilno odbili tužbu kao preuranjenu, jer obaveza Agencije za privatizaciju da isplati potraživanje zavisi od prodaje kapitala subjekta privatizacije, do koje nije došlo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9254/2014
08.12.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, Sabahudin Tahirović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. D . iz Glumača , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. D . izjavljena protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 9318/13 od 24. aprila 2014. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 2151/14 od 14. novembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. D . iz Glumača izjavila je Ustavnom sudu, 26. decembra 2014. godine, preko punomoćnika S. K . R, advokata iz Požege, ustavnu žalbu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 9318/13 od 24. aprila 2014. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 2151/14 od 14. novembra 2014. godine, zbog povrede načela i prava utvrđenih članom 21, članom 32. stav 1, članom 58. stav 1, članom 60. stav 4, članom 86. stav 1. i članom 145. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, istakla: da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2206/13 od 10. septembra 2013. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtevi tužilje, ovde podnositeljke za naknadu štete zbog neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnog odnosa, a protiv tuženih Republike Srbije i „B.“ a.d, u restrukturiranju , iz Požege; da su u odnosu na tuženu Agenciju za privatizaciju Republike Srbije spisi predmeta dostavljeni Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu; da je podnositeljka sa „B.“ a.d, u restrukturiranju , iz Požege , zaključila ugovor o namirenju potraživanja za neisplaćene zarade i druga primanja koja je imala prema subjektu privatizacije za 1997, 1998. i 2000. godinu; da je navedenim ugovorom predviđeno da će potraživanje biti namireno iz sredstava ostvarenih prodajom društvenog kapitala subjekta privatizacije, a na osnovu Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekta privatizacije prema poveriocima; da je ugovor o prodaji društvenog kapitala raskinut 2010. godine, jer kupac subjekta privatizacije nije isplatio kupoprodajnu cenu; da je neprihvatljivo stanovište sudova, koji su odbili tužbeni zahtev kao preuranjen, iako je predviđena personalna subrogacija na mestu dužnika u pogledu izmirenja duga; da je u vreme zaključenja ugovora o namirenju potraživanja bila u zabludi, da će doći do uspešne privatizacije; da se ne zna kada će se postupak privatizacije okončati i da li će eventualni budući kupac isplatiti kupoprodajnu cenu, te da li će podnositeljka uopšte moći da naplati svoje potraživanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Privrednog suda u Beogradu P. 9318/13 od 24. januara 2014. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao preuranjen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da sud obaveže tuženu Agenciju za privatizaciju Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda Republike Srbije da joj isplati iznos od 961.600,26 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a stavom drugim izreke je obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.458 dinara.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 4643/14 od 2. jula 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena presuda prvostepenog suda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. U obrazloženju osporene drugostepene presude, pored ostalog, je navedeno: da je tužilja bila zaposlena u preduzeću „B .“ a.d, Požega; da joj nije isplaćena zarada, zbog čega je svoje potraživanje po tom osnovu prijavila u postupku privatizacije navedenog preduzeća; da je ugovorom o namirenju potraživanja broj 85/445 od 10. septembra 2008. godine utvrđeno potraživanje tužilje u ukupnom iznosu od 1.014.310,22 dinara i konstatovano da je subjekt privatizacije prodat kupcu zaključenjem ugovora o prodaji od 17. juna 2008. godine, kojim je predviđena isplata kupoprodajne cene u šest godišnjih rata; da se tužilja potpisivanjem ugovora saglasila da u celosti otpusti svoje potraživanje radi namirenja iz cene ostvarene prodajom društvenog kapitala metodom javne aukcije; da je ugovorom predviđeno da će potraživanje tužilje u iznosu od 52.709,96 dinara biti isplaćeno u roku od 15 dana od dana potpisivanja ugovora, dok će preostali iznos od 961.600,26 dinara biti isplaćen iz preostalih rata kupoprodajne cene ostvarene prilikom privatizacije dužnika, a srazmerno učešću u ukupnim potraživanjima do visine preostalih rata; da je u skladu sa navedenim ugovorom tužilji isplaćen iznos od 52.709,96 dinara; da je nakon toga ugovor o prodaji društvenog kapitala Privrednog društva „B .“ a.d, Požega , raskinut odlukom tužene, zbog neispunjenja obaveza preuzetih ugovorom. Dalje je navedeno: da je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev kao preuranjen, s obrazloženjem da je na osnovu člana 28. Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima Akcijski fond, čiji je tuženi pravni sledbenik, preuzeo dug prema tužilji, uz obavezu da potraživanje tužilji namiri na način i pod uslovima iz ugovora o namirenju, odnosno isključivo iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala subjekta privatizacije; da kako takvih sredstava do okončanja postupka pred prvostepenim sudom nije bilo, jer kapital subjekta privatizacije nije ponovo prodat, pa nisu ostvarena sredstava iz kojih bi se namirilo potraživanje tužioca, prvostepeni sud zaključuje da je tužbeni zahtev preuranjen; da su neosnovani žalbeni navodi o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu štete u utuženom iznosu; da tužilja jeste u tužbi zahtev u odnosu na tuženog zasnovala i na činjeničnim navodima o propustima tuženog u sprovođenju postupka privatizacije; da , međutim, nikakve konkretne činjenice nije iznela, niti je predložila konkretne dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi nezakonito postupanje ili postupanje sa nedovoljnom pažnjom tuženog u sprovođenju postupka privatizacije društvenog kapitala „B.“ a.d , Požega; da krivica kao osnov odgovornosti za štetu postoji, po članu 158. Zakona o obligacionim odnosima, kad je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom, pa je tužilja koja zahteva da joj se dosudi naknada štete, po članu 228. i članu 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku, bila dužna da iznese činjenice i predloži dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je tuženi nezakonitim postupanjem, nepoštujući obaveze iz Zakona o privatizaciji i Zakona o Agenciji za privatizaciju, kako je navedeno u tužbi, skrivio štetu; da s obzirom na to da to tužilja nije dokazala, pravilno je prvostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev; da se neosnovano pobija i pravilnost odluke o odbijanju tužbenog zahteva kao preuranjenog po pravnom osnovu namirenja preuzetog duga iz ugovora o namirenju; da Privredni apelacioni sud prihvata tumačenje prvostepenog suda da je preuzimanjem duga, po članu 28. Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima, tuženi u obavezi prema tužilji kakva je utvrđena ugovorom o namirenju, odnosno da je obaveza tuženog da namiri potraživanje uslovljena postojanjem sredstava ostvarenih prodajom kapitala subjekta privatizacije „B .“ a.d; da su odredbe zakonskih i podzakonskih propisa koje uređuju otpust i namirenje potraživanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala subjekta privatizacije imperativne prirode i tužilju ne oslobađa od ugovorenog neznanja da će otpust duga biti punovažan i ako dođe do raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala; da o tome da li će ugovor o namirenju biti punovažan i u slučaju raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala ugovorne strane ne odlučuju prilikom zaključenja ugovora o namirenju; da je to direktno propisivao član 28. Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima; da u tom smislu nisu osnovani ni žalbeni navodi o ništavosti ugovora o namirenju; da je saglasno članu 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima; da ugovor o namirenju od 10. septembra 2008. godine nije protivan prinudnim propisima, već je zaključen saglasno članu 20. Zakona o privatizaciji i odredbama Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima.

4. Odredbama člana 5. st. 1, 3. i 4. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 30/10, 93/12, 119/12 , 51/14 i 52/14-Odluka US) bilo je propisano da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom, da u obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima, da se položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom. Odredbom člana 20. st. 1. i 4. bilo je propisano: da su u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, kao i da ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.

Odredbom člana 1. Zakona o agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 i 89/15) propisano je da se Agencija za privatizaciju osniva radi promovisanja, iniciranja, sprovođenja i kontrole postupka privatizacije.

Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je da je Agencija za privatizaciju pravni sledbenik Akcijskog fonda.

Odredbama Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima („Službeni glasnik RS“, br. 45/06, 108/07, 126/07 i 60/08) je propisano: da poverilac namiruje svoje dospelo, a neizmireno potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, u visini srazmernoj njegovom potraživanju u ukupnim potraživanjima svih poverilaca koji se namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije(član 17. stav 5.); da r askidom ugovora o prodaji kapitala u smislu člana 41a stav 2. Zakona o privatizaciji, u kome je bilo predviđeno plaćanje prodajne cene na rate, Akcijski fond preuzima dug prema poveriocima koji su otpustili dug prema subjektu privatizacije, na način i pod uslovima utvrđenim u ugovoru o namirenju potraživanja, odnosno specifikaciji (član 28. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe navode o povredi označenog prava u suštini zasniva na tvrdnji o pogrešnom tumačenju merodavnog prava, koje je za posledicu imalo zauzimanje stava o nepostojanju obaveze tužene - Agencije, kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda, da u slučaju raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala, podnositeljki izmiri potraživanja iz radnog odnosa, koja su utvrđena ugovorom o namirenju.

Ustavni sud ukazuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ceni i sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da su sudovi u toku postupka utvrdili da je započinjanjem postupka privatizacije društvenog kapitala „B.“ a.d, Požega , i zaključenjem ugovora o namirenju sa tužiljom, tužena preuzela na sebe obavezu da izvrši namirenje potraživanja tužilje prema subjektu privatizacije, kao i da je kasnijim raskidom ugovora o privatizaciji došlo do personalne subrogacije Agencije (kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda) na mesto dužnika obaveze.

Međutim, polazeći od stanovišta izraženog u osporenim presudama da je tužena na mesto dužnika utuženog potraživanja stupila isključivo na način i pod uslovima koji su predviđeni ugovorom o namirenju, te kako je odredbama tog ugovora predviđeno da se potraživanje tužilje namiruje iz sredstava ostvarenih prodajom društvenog kapitala, što dalje znači da je obaveza tužene da izmiri utuženo potraživanje limitirana visinom navedenih sredstava, bez neposredne odgovornosti celokupnom njenom imovinom za nastalu obavezu, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiv stav iz osporenih presuda o preuranjenosti zahteva tužilje za isplatu preostalog dela potraživanja. Ovo iz razloga što prodajna cena nije isplaćena u celosti (što je predstavljalo razlog za raskid ugovora, ali ne i poništaj privatizacije), te se stoga u momentu presuđenja nisu stekli uslovi za primenu odredbe člana 28. stav 1. Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima. Identičan stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už-7037/2014 od 17. novembra 2016. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud smatra da su privredni sudovi za svoje stavove dali jasne, precizne i logične zaključke, zasnovane na prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, nisu osnovane.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem su istaknute povrede označenih ustavnih prava odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Što se tiče istaknute povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud nalazi da ustavna žalbe ne sadrži relevantne navode o povredi označenog prava. Neobrazloženo pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

U odnosu na istaknutu povredu načela iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je stoga povreda ovih načela akcesorne prirode, što znači da može biti vezana samo za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Konačno, Ustavni sud ukazuje da se odredbama člana 86. stav 1. Ustava i člana 145. stav 2. Ustava utvrđuju načela ekonomskog uređenja, odnosno načela sudstva, a ne ljudska i manjinska prava i oslobode, te ove ustavne odredbe ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 8591/2014: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u sporu protiv Agencije za privatizaciju
• Už 548/2015: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog preuranjenosti tužbenog zahteva za naplatu potraživanja iz privatizacije
• Už 7037/2014: Odbijanje ustavne žalbe povodom preuranjenog tužbenog zahteva prema Agenciji za privatizaciju