Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine postupka
Kratak pregled
Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je do zastoja u parničnom postupku došlo isključivo na zahtev podnosioca žalbe, koji je predložio prekid postupka do okončanja krivičnog postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3481/04.
O b r a z l o ž e nj e
1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 4. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u 21 različitih parničnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava u još jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.
S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe u predmetu Už-926/2008.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 3481/04 Opštinskog suda u Kruševcu, koji je započeo podnošenjem tužbe septembra 2004. godine. Takođe, podnosilac traži naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta P. 3481/04 Opštinskog suda u Kruševcu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 18. septembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tužene "Komercijalne banke" AD Beograd, Glavna filijala Kruševac, radi naknade štete. Na ročištu održanom 9. februara 2005. godine, na predlog tužioca, doneto je rešenje kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka finansijske struke. Istim rešenjem naloženo je tužiocu da uplati troškove izvođenja navedenog dokaza. Tužilac nije izvršio uplatu potrebnih sredstava, već je podneskom od 22. marta 2005. godine predložio prekid postupka do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka u kome je podneo krivičnu prijavu protiv radnika banke, kao "nn" izvršilaca, "zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična dela utaje, zloupotrebe službenog položaja, overavanja neistinitog sadržaja". Na ročištu za glavnu raspravu održanom 25. marta 2005. godine sud je doneo rešenje kojim je određen prekid parničnog postupka P.3481/04, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, jer je sam tužilac to predložio. Nijedna od parničnih stranaka nije tražila nastavak postupka.
Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).
Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 18. septembra 2004. godine.
Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.
Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko- pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
Naime, uvidom u spise predmeta i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Kruševcu delotvorno sprovodio parnični postupak u predmetu P.3481/04, a da je do svih zastoja u radu suda došlo isključivo na zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer je prekid postupka, koji je do tada sud efikasno sprovodio predložio sam podnosilac ustavne žalbe, a do okončanja krivičnog postupka po krivičnoj prijavi koju je podneo protiv nepoznatog izvršioca. Takođe, podnosilac nije tražio nastavak navedenog parničnog postupka. Doprinos podnosioca ustavne žalbe u trajanju ovog postupka se ogleda i u tome što je predložio veštačenje od strane veštaka finansijske struke, međutim, po izvršenom veštačenju nije uplatio troškove izvođenja tog veštačenja, već je upravo tada predložio prekid parničnog postupka.
Takođe, Ustavni sud je ocenio da navod podnosioca "da je predmet neosnovano arhiviran 9. oktobra 2007. godine" nije od uticaja na odlučivanje ovog suda, imajući u vidu da je predmet u kome je postupak pravnosnažno prekinut arhiviran u skladu sa odredbom člana 235. stav 3. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS", broj 110/09), prema kojoj se predmeti u kojima je postupak pravnosnažno prekinut posebno evidentiraju, čuvaju u priručnoj arhivi i ne uništavaju.
Na osnovu svega iznetog, imajući u vidu navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi pod brojem P. 3481/04 odluči u razumnom roku, pa je stoga ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).
4. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević