Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za poništaj otkaza ugovora o radu i naknadu štete, koji je trajao preko pet godina, nalažući nadležnom sudu hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-926/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Velinke Brodarević, Zorice Todorović, Nadežde Mirosavić, Gordane Pavlović, Borke Vuletić, Vere Radojević i Ljiljane Panić, svih iz Valjeva i Snežane Filipović iz Dračića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Velinke Brodarević, Zorice Todorović, Nadežde Mirosavić, Gordane Pavlović, Borke Vuletić, Snežane Filipović, Vere Radojević i Ljiljane Panić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 238/10 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Velinka Brodarević iz Valjeva je 9. juna 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 426/07, povodom koje je formiran predmet Už-926/2009.

Zbog povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava takođe u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 426/07, ustavne žalbe su, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, izjavile i Zorica Todorović, Nadežda Mirosavić, Gordana Pavlović, Borka Vuletić, Vera Radojević i Ljiljana Panić, sve iz Valjeva, kao i Snežana Filipović iz Dračića, a povodom kojih su formirani predmeti Už-988/2009, 1036/2009, 1043/2009, 1074/2009, 1083/2009, 1098/2009 i 1077/2009.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se navedeni postupci spoje radi zajedničkog odlučivanja, tako što su predmeti Už-988/2009, Už-1036/2009, Už-1043/2009, Už-1074/2009, Už-1083/2009, Už-1098/2009 i Už-1077/2009 pripojeni predmetu Už-926/2009.

2. U ustavnim žalbama navedeno je: da su podnositeljke ustavnih žalbi 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj postupak još traje; da je sud odlukom da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, neopravdano odugovlačio postupak, što je „dovelo do situacije da se tuženi sada nalazi u ekonomskim teškoćama“; da je na opisan način podnositeljkama ustavnih žalbi prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 238/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 426/07) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Više tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, podneli su 9. juna 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (kasnije AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Povodom ove tužbe formiran je predmet P1. 509/04.

Opštinski sud u Valjevu je tužbu dostavio tuženom na odgovor 30. decembra 2005. godine. Na predlog tuženog iz odgovora na tužbu, koji je sudu dostavljen 4. januara 2006. godine, Opštinski sud u Valjevu je, na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 11. maja 2006. godine, doneo rešenje P1. 509/04 kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu P1. 1393/05, koji se vodio pred istim sudom po tužbi poslodavca za utvrđivanje nezakonitosti štrajka.

Nakon pravnosnažnosti presude kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje štrajka nezakonitim, tužioci su podneskom od 30. marta 2007. godine predložili da se prekinuti postupak nastavi, te je sud naredno ročište za glavnu raspravu zakazao za 13. jun 2007. godine. Predmet je dobio nov broj P1. 426/07.

Nakon tri održana ročišta (13. juna i 18. septembra 2007. godine i 16. januara 2008. godine) i jednog neodržanog (zakazanog za 5. novembar 2007. godine), Opštinski sud u Valjevu je na ročištu za glavnu raspravu održanom 18. februara 2008. godine zaključio raspravu i doneo delimičnu presudu P1. 426/08, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca, poništio odluke tuženog kojima je tužiocima otkazan ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezao tuženog da tužioce vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Protiv ove presude, koja je parničnim strankama dostavljena u septembru 2008. godine, tuženi je izjavio žalbu.

Okružni sud u Valjevu, odlučujući o žalbi tuženog, doneo je 31. oktobra 2008. godine presudu Gž1. 720/08, kojom je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 426/07 od 18. februara 2008. godine. Protiv ove presude tuženi je izjavio reviziju.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 605/09 od 7. maja 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog.

U daljem toku postupka predmet je dobio broj P1. 799/08. Pre početka ročišta za glavnu raspravu zakazanog za 6. avgust 2009. godine, tuženi je podneo zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, te ovo ročište nije održano, a spisi predmeta dostavljeni su Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja o podnetom predlogu. Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 653/09 od 8. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovan predlog tuženog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu.

U toku 2010. godine, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmet je dobio broj P1. 238/10. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 25. marta 2010. godine, Osnovni sud u Valjevu je usvojio predlog tužilaca od 2. februara 2010. godine, odredio privremenu meru zabrane tuženom da otuđi ili optereti navedenu nepokretnost i naložio nadležnom organu da izvrši upis ove zabrane u korist tužilaca, s tim da će privremena mera trajati do pravnosnažnog okončanja spora u ovom predmetu.

Tuženi je podneskom od 9. aprila 2010. godine zatražio prekid postupka, jer je nad njim, rešenjem Agencije za privredne registre BD 27239/10 od 26. marta 2010. godine, otvoren postupak likvidacije, te je Osnovni sud u Valjevu 15. aprila 2010. godine doneo rešenje P1. 238/10, kojim je odredio prekid navedenog postupak, zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka likvidacije nad tuženim, uz konstataciju da će postupak biti nastavljen kada sledbenici tuženog preuzmu postupak ili kad ih sud, na predlog protivne strane, pozove da to učine.

Na predlog tužilaca od 8. decembra 2010. godine, Osnovni sud u Valjevu doneo je rešenje P1. 238/10 od 22. decembra 2010. godine, kojim je nastavio prekinuti postupak i oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s tim da se spisi predmeta dostavljaju Privrednom sudu u Valjevu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku na čiju povredu se podnositeljke ustavne žalbe pozivaju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu (član 281.); da ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda); da će sud prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku; da je delimična presuda samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja (član 334. st. 1, 2. i 4.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, s tim da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana, (član 341. stav 1.); da će primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije predsednik veća prvostepenog suda dostaviti protivnoj stranci i javnom tužiocu nadležnom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 416.) u roku od osam dana (član 402. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. važećeg Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) imaju gotovo identičnu sadržinu.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni parnični postupka pokrenut podnošenjem tužbe ovde podnositeljki ustavne žalbe 9. juna 2004. godine, te da je do podnošenja ustavnih žalbi postupak trajao pet godina, u kom periodu je okončan postupak odlučivanja o tužbenim zahtevima kojima je od suda traženo da poništi odluke ranijeg poslodavca podnositeljki na osnovu kojih im je prestao radni odnos, kao i da ga obaveže da podnositeljke vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Međutim, postupak odlučivanja o preostalim tužbenim zahtevima još nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Navedeno trajanje sudskog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka u radnim sporovima koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljkama ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljki ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnositeljke.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u ovom konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u predmetnom parničnom postupku bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja, s obzirom na to da je u tužbi bilo istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, utvrđivanje naknade štete u vidu izgubljene zarade).

Prema oceni Ustavnog suda, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer je odlučivano o radnopravnom statusu podnositeljki i o naknadi štete prouzrokovane nezakonitim otkazom. Podnositeljke nisu doprinele dužem trajanju predmetnog parničnog postupka. Naprotiv, one su uredno dolazile na raspravu i nisu preduzimale procesne radnje kojima bi odugovlačile postupak. Na strani podnositeljki može se konstatovati izvesna neaktivnost u odnosu na ostvarivanje njihovih prava, s obzirom na to da su se tek nakon godinu i po dana od podnošenja tužbe, podneskom od 19. decembra 2005. godine, obratile sudu sa urgencijom za postupanje po podnetoj tužbi. Ustavni sud je ocenio da takva neaktivnost podnositeljki ne može da predstavlja opravdanje za sud koji ima zakonsku obavezu da hitno rešava radne sporove.

Ocenjujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je našao da je u određenim periodima, kao u periodu od 13. juna 2007. godine - kada je održano ročište po predlogu podnositeljki za nastavak postupka, do 18. februara 2008. godine - kada je doneta delimična presuda, Opštinski sud u Valjevu zakazivao ročišta u prihvatljivim rokovima. Međutim, sud je više puta ispoljio i neefikasnost u radu. Tako je sud dostavio tužbu na odgovor tuženom nakon 18 meseci, iako je, saglasno odredbi člana 281. Zakona o parničnom postupku, bio dužan to da učini u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud, dok je prvo ročište zakazano nakon četiri meseca od dostavljanja odgovora na tužbu, odnosno nakon skoro dve godine od podnošenja tužbe. Pored navedenog, Opštinski sud u Valjevu je prepis delimične presude P1. 426/07 od 18. februara 2008. godine dostavio tužiljama, ovde podnositeljkama ustavne žalbe, nakon skoro sedam meseci. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Kako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, prema oceni Ustavnog suda, opisano postupanje Opštinskog suda u Valjevu u predmetnom parničnom postupku ne ukazuje na to da je taj sud preduzeo sve radnje kako bi postupak okončao u što kraćem roku.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postupanjem Opštinskog suda u Valjevu podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljke ustavne žalbe nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, u tački 3. izreke odlučio da se štetne posledice povrede prava podnositeljki otklone objavljivanjem Odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

8. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti