Odluka o povredi prava na pravično suđenje u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne visine naknade nematerijalne štete i pogrešne primene prava u pogledu imovinske štete. Osporene presude su delimično poništene i podnosiocima je utvrđeno pravo na adekvatnu naknadu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9262/2018
29.09.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. P . i B. A, obojice iz Leskovca, i Z . P . iz Pertata kod Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 345/17 od 15. juna 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 345/17 od 15. juna 2018. godine.

3. Utvrđuje se pravo Z. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba B. A . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 598/18 od 18. decembra 201 8. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

5. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 598/18 od 18. decembra 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 957/17 od 8. februara 2018. godine, ispravljena rešenjem pod istim brojem od 12. septembra 2019. godine , potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 957/17 od 8. februara 2018. godine, ispravljene rešenjem pod istim brojem od 12. septembra 2019. godine .

6. Utvrđuje se pravo B. A . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 598/18 od 18. decembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuje se ustavna žalba M . P . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3 7/10.

8. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Leskovca je podneo Ustavnom sudu , 8. avgusta 2018. godine , preko punomoćnika D. M , advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 . i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3 7/10.

Podnosioci, Z. P . iz Pertata kod Lebana i B. A . iz Leskovca podneli su Ustavnom sudu , i to Z. P . 2. novembra 2018. godine, a B. A . 12. februara 2019. godine, preko istog punomoćnika , ustavne žalbe protiv akata iz tač. 1. i 4. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava .

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ove ustavne žalbe spojio, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Navodima ustavnih žalbi podnosioci ističu da nisu naplatili potraživanja iz radnog odnosa , na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda, a koja su prijavili u stečajnom postupku vođenim pred Privrednim sudom u Leskovcu nad stečajnim dužnikom AD „R.“ iz Leskovca.

Podnosilac M. P . smatra da mu je dugogodišnjim neizvršenjem presuda iz 2006. i 2008. godine povređeno kako pravo na suđenje u razumnom roku, tako i pravo na imovinu u navedenom stečajnom postupku i postupcima koji su mu prethodili, zahtevajući od Ustavnog suda da mu, pored prava na naknadu neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, dosudi i naknadu imovinske štete u visini nenaplaćenog potraživanja , te naknadi troškove na ime sastava ustavne žalbe.

Podnosioci Z. P . i B . A . ističu da su nakon utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku , vodili sporove za naknadu neimovinske i imovinske štete. Navodima ustavnih žalbi izražavaju nezadovoljstvo visinom dosuđene naknade nematerijalne štete od po 400 evra, za koju podnosioci smatraju da je neadekvatno određen a, imajući u vidu da su dosuđeni iznosi niži od onih koje je utvrđivao Ustavni sud, kao i Evropski sud za ljudska prava . Takođe, podnosioci smatraju da su im povređena označena ustavna prava i povodom dela odluke Višeg suda u Leskovcu o imovinskoj šteti, a kojim su njihovi tužbeni zahtevi pravnosnažno odbijeni uz obrazloženje sudova da nisu dokazali odgovornost tužene za spornu štetu. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i poništi osporene presude Višeg suda u Leskovcu, a ukoliko te zahteve ne usvoji, kao eventualni zahtev podnosioci ističu utvrđenje prava na imovinu u osporenom stečajnom postupku i dosuđenje naknade materijalne štete u visini potraživanja koja su im priznata u tom postupku. Traže naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 40/09 od 13. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad privrednim društvom E. „R .“ a.d. iz Leskovca.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 37/10 od 23. decembra 2016. godine zaključio stečajni postupak. Rešenje je postalo pravnosnažno 19. januara 2017. godine, nakon čega je, 2. februara 2017. godine, stečajni dužnik brisan iz Registra privrednih subjekata.

Podnosioci ustavnih žalbi Z. P . i B . A , kao predlagači, podneli su prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 protiv stečajnog dužnika „R.“ AD Leskovac, u kojem su im priznata potraživanja po osnovu rada. Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1855/16 od 12. oktobra 201 6. godine (za podnosioca Z . P .) i R4 St. 1095/16 od 22. avgusta 201 6. godine (za podnosioca B . A .) utvrđeno je da je ovim predlagačima u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku .

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine i Gžrr. 598/18 od 18. decembra 2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca Z. P . i B . A, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, i potvrđene presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 345/17 od 15. juna 2018. godine i Prr. 957/17 od 8. februara 2018. godine, ispravljena rešenjem pod istim brojem od 12. septembra 2019. godine. U obrazloženjima osporenih presuda je, pored ostalog, navedeno: da su prvostepenim presudama odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtev tužilaca kojima su tražili da se obaveže tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da im na ime imovinske štete isplati iznose utvrđene u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10, i to iznos od 353.515,01 dinara za tužioca Z . P . i iznos od 161.659,20 dinara za tužioca B. A ; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužioci su dužni da dokažu da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, oni nisu dokazali postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da su tužioci pretrpeli imovinsku štetu u navedenim iznosima upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku; da su pravilne odluke prvostepenog suda i u pogledu iznosa od po 400 evra koji im je dosuđen na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja (a odbijeni kao neosnovani njihovi tužbeni zahtevi u delu preko dosuđenog, a do potraživanih iznosa od 3.000, odnosno 1.500 evra).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Najpre kada je reč o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava podnosilaca Z. P . i B . A . u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude u navedenim delovima, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Što se tiče osporenih drugostepenih presuda u delu u kojima su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, Z. P . i B . A . za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku preko iznosa od po 400 evra, pa do traženih 3.000 evra odnosno 1.500 evra , Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima su podnosiocima dosuđena novčana obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavnih žalbi Z. P . i B . A . pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je podnosiocima dosuđen iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je presudama Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine i Gžrr. 598/18 od 18. decembra 2018. godine po dnosiocima ustavnih žalbi Z. P . i B . A . povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon i 103/15) usvojio ustavne žalbe podnosilaca, odlučujući kao u tač. 1. i 4. izreke.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine i Gžrr. 598/18 od 18. decembra 2018. godine, u delovima kojima su odbijene kao neosnovane žalbe tužilaca Z. P . i B . A . izjavljene protiv stava 3. izreke prvostepenih presuda, kako bi taj sud u ponovnim postupcima doneo nove odluke o žalbama tužilaca izjavljenim protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 345/17 od 15. juna 2018. godine i stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 957/17 od 8. februara 2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda pod istim brojem, od 12. septembra 2019. godine . Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2. i 5. izreke.

9. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete podnosilaca Z. P . i B . A , Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 3. i 6. izreke utvrdio podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 524/18 od 11. septembra 2018. godine i Gžrr. 598/18 od 18. decembra 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca Z. P . i B . A . o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i delimično poništio osporene presude, tako da će se o osnovanosti predmetnih tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

11. Razmatrajući ispunjenost pretpostavki za vođenje postupka po ustavnoj žalb i M. P , koji je od Ustavnog suda, pored povrede prava na imovinu, traži o i utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni su je najpre ispitivao blagovremenost ustavn e žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se ustavna žalba, u slučaju kada se osporava radnja, može izjaviti u roku od 30 dana od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo, odnosno sloboda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da u situaciji kada se ustavnom žalbom ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku koji je okončan, zakonski rok za podnošenje ustavne žalbe počinje da teče od dana okončanja tog postupka, jer je to poslednji dan kada je organ koji je vodio postupak mogao da povredi pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, stečajni postupak koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodio u predmetu St. 37/10 pravnosnažno okončan 19. januara 2017. godine, a da je podnosilac ustavnu žalb u kojom je ospori o trajanje postupka namirenja svojih potraživanja, ističući povredu prava na suđenje u razumnom roku, podne o tek 8. avgusta 2018. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na zahtev za utvrđivanje povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Takođe, budući da je okončanjem stečajnog postupka i brisanjem, 2. februara 2017. godine, stečajnog dužnika, bivšeg poslodavca podnosi oca ustavn e žalbe, iz Registra privrednih subjekata, a čiji su podaci svima javno dostupni, nesporno moralo prestati svako očekivanje podnosioca da će namiriti svoja potraživanja, to je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalb a ov og podnosi oca neblagovremena i u odnosu na istaknutu povred u prava iz čl ana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavn u žalb u podnosi oca M . P . odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , rešavajući kao u tački 7. izreke.

12. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 8. izreke.

13. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti