Povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na jednaku zaštitu prava. Apelacioni sud je u istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite odluke, čime je stvorio pravnu nesigurnost i narušio navedeno ustavno pravo podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9263/2016
06.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba R. M . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2109/16 od 5. oktobra 2016. godine i utvrđuje da je povređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, zajemčeno odr edbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 7. decembra 2016. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2109/16 od 5. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih člano m 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, kao i članom 1 . Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao: da predmet spora predstavlja naknad u štete na ime umanjenog prinosa duvana i na ime premije za 2005. godinu; da je prvostepenom presudom u celosti usvojen tužbeni zahtev tužioca ovde podnosioca, dok je drugostepen i sud preinačio prvostepen u presud u tako što je odbi o kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca , ovde podnosioca, za naknadu štete na ime premije u iznosu od 263.925,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. marta 2008. godine do isplate; da različita već a Apelacionog suda u Nišu drugačije tumače istovetno činjenično stanje, te da je kod odlučivanja o ovom delu tužbeno g zahtev a za isplatu premije bilo važno da li je tužilac registrovao svoje poljoprivredno gazdinstvo u 2005. godini; da je presudama Apelacionog suda u Nišu Gž. 422/14 od 9. aprila 2014. godine i Gž. 266/16 od 3. marta 2016. godine ukazao na nejednako postupanje drugostepenog suda u kojima je konstatovano da tužioci nisu registrovali poljoprivredna gazdinstva, ali im je usvojen tužbeni zahtev na ime naknade štete za premiju, sa obrazloženjem da tužioci nisu mogli da registruju poljoprivredno domaćinstvo bez zaključenog ugovora sa tuženom, fabrikom duvana; da ovakva različita praksa drugostepenog suda stvara pravnu nesigurnost , koja jedino može biti otklonjena poništavanjem osporene presude u delu koji se odnosi na isplatu premije za duvan za 2005. godinu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen e presud e i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Nišu P. 2305/14 od 23. maja 2016. godine, je u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i obavezan je tuženi „P.“ a.d. iz Niša da mu na ime naknade štete za 2005. godinu isplati iznos od 1.070.168,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. maja 2016. godine do isplate, dok je za deo tužbenog zahteva na ime kamate preko dosuđenog iznosa a do traženog iznosa počev od dana veštačenja, odbij en kao neosnovan tužbeni zahtev; stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete za premiju za 2005. godinu isplati iznos od 263.925,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. marta 2008. godine do isplate , a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 354.065,92 dinara.

Iz obrazloženja ove presude proizlazi: da su parnične stranke zaključile ugovor o dugoročnom kreditiranju broj 758 od 24. oktobra 2000. godine, kao i ugovor iz 2001. godine na period od deset godina, prema kome je tuženi davalac kredita, a tužilac korisnik kredita; da se navedenim ugovorom tuženi obavezao da tužiocu isporuči sušnicu za duvan, energente i reprodukcioni materijal za proizvodnju duvana u skladu sa jednogodišnjim ugovorom, dok se korisnik kredita obavezao da proizvodi duvan tipa „Virdžinija“, na taj način da u narednih deset godina , počev od 2000. godine, sadi ugovoreni tip duvana na površini od 1ha, odnosno 30.000 strukova duvana, što iznosi 2.360kg duvana u svakoj godini proizvodnje, kao i da na ime otplate dela kredita za sušaru svake godine isporuči davaocu kredita ugovorenu količinu duvana; da su parnične stranke za svaku godinu zaključivale pojedinačne ugovore kojima su bliže regulisale svoja prava i obaveze; da tužilac nije mogao da poštuje ugovorenu dinamiku otplate, te da je u 2003. godini potpisao a neks ugovora o produženju rata za otplatu mehanizacije, čime je zapravo njegov dug prema tuženom, koji je u tom momentu iznosio 2002kg, odnosno 172.720,00 dinara dospeo na naplatu 2003. godine, reprogramiran, odnosno naplata je odložena zaključno sa 2005. godinom; da je tuženi dopisom od 26. aprila 2005. godine obavestio tužioca da prekida dalju poslovnu saradnju , čime se svi do tada zaključeni ugovori raskidaju iz razloga neispunjavanja ugovornih obaveza i pokretanja sudskih postupaka. Prema nalaženju prvostepenog suda , tuženi je bio u obavezi da tužiocu ostavi naknadni rok za ispunjenje obaveze u smislu člana 126. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, a kako to nije učinio, to nisu bili ispunjeni uslovi za jednostrani raskid ugovora. Kako je tužilac obaveštenje o raskidu ugovora primio 26. aprila 2005. godine i nije mogao da zasadi drugu kulturu zbog proteka optimalnog roka sadnje, to je prvostepeni sud našao da postoji osnov odgovornosti tužene i da isti proizlazi iz odredbe člana 262. Zakona o obligacionim odnosima, dok na strani tužioca ne postoji odgovornost za nastalu štetu i nema njegovog doprinosa u nastanku iste. Prema nalaženju prvostepenog suda, tužiocu pripada i pravo na premiju za 2005. godinu, jer je šteta nastala krivicom tuženog, s obzirom na to da je odbio da sa tužiocem zaključi jednogodišnji ugovor o isporuci duvana za 2005. godinu. Osim toga, prema Uredbi o registru poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS“, br. 45/04, 139/04 i 71/05) , registracija poljoprivrednih gazdinstava je na dobrovoljnoj osnovi, a tužilac u podnetoj tužbi ne potražuje isplatu podsticajnih sredstava, već naknadu štete u vidu izgubljene premije.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2109/16 od 5. oktobra 2016. godine je odbijena kao neosnovana žalba tuženog u odnosu na stav prvi izreke prvostepene presude , dok je delimično usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda u stavu drugom njene izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete za premiju isplati iznos od 263.925,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. marta 2008. godine do isplate , a odbijen je kao neosnovan i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Iz obrazloženja osporene presude proizlazi da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbu člana 262. Zakona o obligacionim odnosima kada je našao da tužiocu pripada pravo na naknadu štete u vidu izgubljenog prihoda od proizvodnje duvana za 2005. godinu u utvrđenom iznosu. Međutim, drugostepeni sud je našao da se žalbom tuženog osnovano osporava dosuđena materijalna šteta u vidu izgubljene dobiti za premiju u 2005. godini, koju tužilac nije ostvario krivicom tuženog. Naime, odredbom člana 2. Uredbe o premiji za proizvodnju duvana u listu za 2005. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 26/05) je propisano da pravna i fizička lica i preduzetnici, koji se bave proizvodnjom duvana u listu i koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Uredbom o Registru poljoprivrednih gazdinstava, imaju pravo na premiju za ugovoren i isporučen duvan u listu po kilogramu u zavisnosti od tipa i klase. Iz napred citirane odredbe podzakonskog akta proizlazi da je uslov za ostvarivanje premije za duvan registracija poljoprivrednog domaćinstva, pa kako tužilac nije dokazao da je u toku 2005. godine imao registrovano poljoprivredno domaćinstvo da bi mogao da ostvariti pravo na ovu premiju, to je , prema nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, odredbu člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima kada mu je dosudio ovaj vid materijalne štete. Dalje je navedeno da se izmakla korist definiše kao dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari, pa kako tužilac nije dokazao da je u 2005. godini ispunjavao propisane uslove za ostvarivanje prava na premiju za duvan, nije bilo osnova da mu se iznos premije dosudi kao ovaj vid materijalne štete, zbog čega je prvostepena presuda u ovom delu preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 422/14 od 9. aprila 2014. godine, na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi, potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Nišu P. 5004/12 od 1. novembra 2013. godine kojom je obavezan tuženi „P.“ a.d. iz Niša da tužiocu N. M . iz B, opština Merošina, na ime naknade štete za 2005. godinu isplati iznos od 2.003.800,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. novembra 2013. godine do isplate, dok je zahtev za kamatu preko dosuđene a do tražen og počev od 2. septembra 2009. godine do dana presuđenja odbijen kao neosnovan i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene premije za 2005. godinu isplati iznos od 648.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. aprila 2008. godine do isplate , kao i troškove parničnog postupka. U obrazloženju navedene presude je, pored ostalog, navedeno da je pravilna odluka suda o naknadi štete zbog neostvarene premije, stoga što je Uredbom o premiji za proizvodnju duvana u listu za 2005. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 26/05) propisano da premija pripada pravnim i fizičkim licima i preduzetnicima koji se bave proizvodnjom duvana u listu. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda u pogledu prava na naknadu štete zbog neisplaćene premije za 2005. godinu, nalazeći da je članom 2. Uredbe o premiji za 2005. godinu propisano da pravo na premiju imaju napred navedena lica kao korisnici premije, uz uslov da budu upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, ali da tužilac bez ugovora o proizvodnji za 2005. godinu nije mogao da registruje poljoprivredno gazdinstvo, pa prema tome i da ostvari premiju. Identičan stav Apelacioni sud u Nišu je zauzeo i u drugoj presudi Gž. 266/6 od 3. marta 2016. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje imovine svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javno interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 1. i 2.).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi i da kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo (član 262. st. 1. i 2.).

Uredbom o premiji za proizvodnju duvana u listu („Službeni glasnik RS“, broj 26/05) bilo je propisano da se ovom uredbom utvrđuju uslovi i način korišćenja premije za proizvodnju duvana u listu za 2005. godinu (član 1.) i da pravna i fizička lica i preduzetnici, koji se bave proizvodnjom duvana u listu i upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS“, br. 45/04 i 139/04), imaju pravo na premiju za ugovoren i isporučen duvan u listu po kilogramu, u zavisnosti od tipa i klase , kako je to taksativno navedeno u ovom članu (član 2.).

Uredbom o registru poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS“, br. 45/04, 139/04 i 71/05) bilo je propisano da se ovom uredbom uređuju uslovi i način upisa, vođenja i brisanja podataka o poljoprivrednim gazdinstvima u Registru poljoprivrednih gazdinstava, da je upis poljoprivrednih gazdinstava dobrovoljan i da se podaci iz Registra koriste u cilju sprovođenja mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, kao i za potrebe analitike i statistike u ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (član 1.)

5. Ocenjujući najpre navode podnosioca ustavne žalbe u pogledu različitog postupanja Apelacionog suda u Nišu, koji je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio različite presude, sa stanovišta zaštite prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da iz utvrđenog činjeničnog stanja u ovom predmetu, proizlazi da je Apelacioni sud u Nišu, kao sud poslednje instance u parničnom postupku , u konačnom ishodu usvajao tužbene zahteve tuži laca koji se nalaz e u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom predmetu. U obrazloženjima presuda Apelacionog suda u Nišu je istaknuto da je članom 2. Uredbe o premiji za proizvodnju duvana u listu za 2005. godinu bilo propisano da pravo na premiju imaju pravna i fizička lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom duvana u listu kao korisnici premije, a da je uslov za isplatu premije da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, sudovi su zauzeli stanovište da tužiocima pripada pravo na ovaj vid štete jer je ista nastala krivicom tuženog budući da je odbio da zaključi jednogodišnji ugovor o proizvodnji i isporuci duvana za 2005. godinu, a da tužioci bez navedenog ugovora o proizvodnji za 2005. godinu nisu mogli da registruju poljoprivredno gazdinstvo pa prema tome i da ostvare premiju.

Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa sudova poslednje instance, a posebno u situaciji kada je reč o istom (drugostepenom) sudu, suprotna principu pravne sigurnosti (o povredi prava na pravnu sigurnost videti presude Evropskog suda za ljudska prava: Santos Pinto protiv Portugalije , od 20. maja 2008. godine i Beian protiv Rumunije , od 6. decembra 2007. godine, kao i npr. Odluku Ustavnog suda Už-197/2007 od 16. jula 2009. godine). Sama činjenica da je Apelacioni sud u Nišu , povodom iste činjenične situacije i istog pravnog pitanja doneo različite odluke, stvorila je pravnu nesigurnost kod podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je ocenio da ova okolnost , sama po sebi , predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud delimično usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Po oceni Ustavnog suda, drugostepeni sud je u osporenoj presudi dao jasne, detaljno argumentovane i ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje tužbenog zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete za 2005. godinu u pogledu izgubljene dobiti u vidu neisplaćene premije za duvan . Uslov za ostvarivanje premije za duvan je registracija poljoprivrednog gazdinstva u smislu člana 2. Uredbe o premiji za proizvodnju duvana za 2005. godinu, prema kojoj pravna i fizička lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom duvana u listu i koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Uredbom o registru poljoprivrednih gazdinstava imaju pravo na premiju za ugovoren i isporučen duvan u listu. Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiv stav drugostepenog suda u osporenoj presudi da kako podnosilac nije dokazao da je u toku 2005. godine imao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, to nije mogao ostvariti pravo na premiju jer nije ispunio propisane uslove za ostv arenje prava na premiju za duvan.

U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je drugostepeni sud dovoljno jasno i detaljno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje toga suda ne smatra proizvoljnim ni arbitrernim, te se navodi podnosioca da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, ne može smatrati argumentovanim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi označenog prava.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasniva zapravo na navodima o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ni ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine navedenog prava, potkrepljuje tvrdnja o njegovoj povredi.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti