Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro 11 godina. Zbog neefikasnog postupanja sudova u sve tri instance, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Smederevske Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu P1. 91/07 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P1. 91/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Smederevske Palanke podneo je Ustavnom sudu, 7. februara 201 5. godine, preko punomoćnika D. N , advokata iz Smederevske Palanke, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Smederevskoj Palanci u predmetu P1. 91/07.

Podnosilac smatra da u radnom sporu koji je vodio u svojstvu tužioca protiv poslodavca "L." a.d. Beograd, pretrpeo povredu prava na suđenje u razumnom roku jer je, po tužbi podnetoj 16. aprila 2007. godine, ovaj spor pravosnažno okončan tek 23. januara 2014. godine, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1139/12, a koja mu je uručena tek 9. januara 2015. godine. Ni postupak „u trećem stepenu“, po reviziji tužioca izjavljenoj 6. februara 2015. godine nije još uvek rešeno. Zbog ovakvog postupanjem nadležnih sudova, u sporu koji je po svojoj prirodi hitan, a traje duže od sedam godina, podnosilac traži da se usvoji ustavna žalba, utvrdi da mu je postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i podnosi zahtev za nadoknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P1. 91/07, sada Osnovnog suda u Velikoj Plani - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe D . M , u svojstvu tužioca, podneo je tužbu 16. aprila 2007. godine Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tužen og S. p . "L ." a.d. B. – P . o . "L ." iz Smederevske Palanke, radi poništaja odluka poslodavca o otkazu ugovora o radu i nadoknadi štete poslodavcu. Povodom tužbe je formiran predmet P1. 91/07. Do okončanja postupka, bez obzira na reorganizaciju pravosuđa i uspostavljanje nove mreže sudova, ovaj broj predmeta nije menjan, iako su nazivi prvostepenog suda dva puta menjani.

Do donošenja prvostepene presude P1. 91/07 od 23. aprila 2008. godine, bilo je zakazano deset ročišta, od kojih je pet održano. Na održanim ročištima saslušani su tužilac u svojstvu parnične stranke i svedok, dok se od saslušanja zakonskog zastupnika tuženog odustalo. U ovom delu postupka pročitani su brojni pismeni dokazi, s tim da je tuženi, i pored više datih naloga od strane suda, neke opšte i pojedinačne akte dostavio posle skoro godinu dana od podnošenja tužbe. Razlozi za neodržavanje ročišta su bili: predlog da se ročite ne drži od strane punomoćnika tužioca zbog njegove sprečenosti da prisustvuje, izostanak svedoka zbog sprečenosti, štrajk administrativnih radnika suda, izostanak urednog poziva za zakonskog zastupnika tuženog i sprečenost postupajućeg sudije.

Presudom O pštinskog suda u Smederevskoj Palanci P1. 91/07 od 23. aprila 2008. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se poništi kao neza konito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i aneks tog ugovora, te da sud tužioca vrati na rad; u drugom stav u izreke je poništena kao nezakonita odluka o naknadi štete prouzrokovane poslodavcu, a u trećem stavu izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Protiv presude je punomoćnik tužioca izjavio žalbu 20. maja 2008. godine, a postupajući sudija je naredbu za dostavljanje spisa Okružnom sudu radi odluke o blagovremenoj žalbi dao 16. juna 2008. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, nadležnog za postupanje po žalbi, a nakon reorganizacije pravosuđa iz 2010 godine, Gž1. 1304/10 od 26. avgusta 201 0. godine, vraćeni su nerazmotreni spisi predmeta, novonadležnom Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, radi dopune postupka. Naime, u izreci presude je bila greška u datumu zaključenja aneksa ugovora o radu.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci broj P1. 91/07 od 13. oktobra 2010. godine je ispravljena presuda Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P1. 91/07 od 23. aprila 2008. godine. Postupajući sudija je naredbu za dostavljanje spisa Apelacionom sudu radi odluke o žalbi dao 24. novembra 2010. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 7172/10 od 29. decembra 2011. godine ponovo su vraćeni nerazmotreni spisi predmeta Osnovnom sudu Smederevu - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, radi dopune postupka dostavljanjem rešenja o ispravci presude punomoćniku tužioca adv. Lj. N, koji tužioca zastupa prema punomoćju u spisima predmeta. Službenom beleškom od 7. decembra 2012. godine postupajući sudij a je konstatovano da je pomenuti advokat prem inuo 27. septembra 2008. godine, te da je iz tih razloga rešenje dostavljeno lično tužiocu. Naredba za dostavljanje spisa Apelacionom sudu u Beogradu data je 8. februara 2012. godine.

Odlučujući o žalbi tužioca, izjavljenoj 20. maja 2008. godine, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 1139/12 od 23. januara 2014. godine odbio kao neosnovanu njegovu žalbu i potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P1. 91/07 od 23. aprila 2008. godine, ispravljenu rešenjem Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci broj P1. 91/07 od 13. oktobra 2010. godine. Spisi predmeta su vraćeni 20. februara 2014. godine Osnovnom sudu u Velikoj Plani - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci. Naredba za dostavljanje presude data je 26. decembra 2014. godine. Punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, sada adv. D. N, navedena presuda je uručena 9. januara 201 5. godine, a tuženom 19. ja nuara 2015. godine. Punomoćnik tužioca je izjavio 6. februara 2015. godine reviziju protiv navedene drugostepene presude . Postupajući sudija je naredbu da se punomoćniku tuženog dostavi revizija na izjašnjenje dao 17. novembra 2015. godine, a spisi predmeta su upućeni 12. februara 2016. godine Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev2. 390/16 od 24. januara 2018. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca, a spisi predmeta su dostavljeni 30. marta 2018. godine Osnovnom sudu u Velikoj Plani - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci i data je naredba 4. aprila 2018. godine da se revizij ska presuda dostavi strankama.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenj ivao do okončanja parnice, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10 .).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet godine 16. aprila 2007. godine, podnošenjem tužb e Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci, a okončan u trećem stepenu 24. januara 2018. godine, donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 390/16 .

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao deset godina i devet mesec a.

Imajući u vidu potrebu hitnog rešavanja radnih sporova, navedeno trajanje parničnog postupka prima facie ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom nije bio činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je oni svakako imao legitim an interes da se ovaj spor , inače hitan po svojoj prirodi, okonča u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u ovom radnom sporu dali su nadležni sudovi u sve tri instance . Iako je prvostepena presuda doneta za samo godinu dana, ipak su, zbog propusta u prvostepenom postupku, prvostepenom sudu dva puta vraćani nerazmotreni spisi od strane drugostepenog suda radi dopune postupka. Ni postupanje drugostepenog suda u žalbenom postupku nije bilo efikasno, s obzirom na to da je prvo rešenje o vraćanju spisa done to nakon više od dve godine od dostavljanja spisa radi odlučivanja o žalbi, a drugo rešenje nakon godinu i jedan mesec . Kako je drugostepenom sudu za odluku o žalbi, nakon izvršenih dopuna postupka pred prvostepenim sudom, trebalo još 11 meseci, žalbeni postupak je ukupno trajao skoro šest godina , računajući od dana izjavljivanja žalbe. I revizijski sud je svojim postupanjem, rešavanjem o reviziji tužioca u trajanju od skoro dve godine, takođe doprineo da ovaj radni spor, vođen u tri sudske instance, traje van granica razumnog roka za rešavanje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani - Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1. 91/07 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P1. 91/07), pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, vrstu spora i postupanje nadležnih sudova. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa zahtevom podnosilaca za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti