Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao deset godina. Ključni uzrok odugovlačenja bilo je neefikasno postupanje suda, posebno u pogledu kontrole rada veštaka i propuštanja određivanja rokova za dostavljanje nalaza.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9289/2018
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P. i I. P, obojice iz sela Gornje Stopanje, Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba N. P. i I. P. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu P. 1479/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu broj P. 2296/08) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo N. P. i I. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. N. P. i I. P, obojica iz sela Gornje Stopanje, Leskovac, podneli su Ustavnom sudu, 9. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1479/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu broj P. 2296/08).

Podnosioci su, u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveli: da su 28. jula 2008. godine podneli Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv G.S. za naknadu štete zbog nanetih teških telesnih povreda prvotužiocu i lakih telesnih povreda drugotužiocu, ovde podnosiocima ustavne žalbe i da je predmet zaveden pod brojem P. 2296/08; da je tuženi 28. avgusta 2008. godine podneo tužbu protiv tužilaca za naknadu štete pred istim sudom, te da su u toku osporenog parničnog postupka spojene parnice po tužbi i protivtužbi; kako parnični postupak nije okončan do početka primene Zakona o uređenju sudova, to je po formiranju Osnovnog suda u Leskovcu predmet dobio novi broj P. 1479/10; da su prvostepenom presudom koja je doneta tek 6. juna 2017. godine delimično usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca i protivtužbeni zahtev; da je, po ukidanju prvostepene presude u delu odluke o troškovima, Osnovni sud u Leskovcu rešenjem od 9. jula 2018. godine odlučio o troškovima parničnog postupka koje je postalo pravnosnažno protekom roka za žalbu; da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava imajući u vidu da je osporeni postupak ukupno trajao deset godina. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1479/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu broj P. 2296/08), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

N. P. i I. P, ovde podnosioci ustane žalbe podneli su 28. jula 2008. godine, tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv G.S. radi naknade nematerijalne štete.

Po dostavljanju odgovora na tužbu tuženog (28. avgusta 2008. godine), na ročištu održanom 23. januara 2009. godine određeno je da se, radi uvida, združe spisi predmeta istog suda P. 2597/08 čiji je predmet spora naknada štete između istih stranaka sa različitim procesnim ulogama.

Kako ročištu zakazanom za 27. februar 2009. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka, to je rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2296/08 od istog datuma utvrđeno da je tužba tužilaca povučena shodno odredbi člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Punomoćnik tužilaca je podneskom od 11. marta 2009. godine predložio vraćanje u pređašnje stanje, a rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2296/08 od 24. marta 2009. godine isti je dozvoljen, ukinuto je rešenje suda od 27. februara 2009. godine i predmet vraćen u stanje u kome se nalazio pre donošenja navedenog rešenja.

Nakon ročišta od 15. maja 2009. godine koje je odloženo na predlog punomoćnika stranaka, na ročištu održanom 15. jula 2009. godine spojene su parnice P. 2597/08 i P. 1439/09 radi jedinstvenog vođenja postupka i određeno je izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskih veštaka neuropsihijatra i ortopeda na okolnost utvrđivanja intenziteta i dužine trajanja bola i straha tužilaca, kao i na okolnost duševnih bolova zbog naruženosti u odnosu na tužioca N. P. Na ročištu održanom 1. oktobra 2009. godine naloženo je sudskim veštacima da dopunskim nalazom obuhvate i tuženog-protivtužioca. Ročište zakazano za 17. novembar 2009. godine nije održano zbog predstojeće reforme pravosuđa. Nakon reforme pravosuđa predmet je dobio novi broj P. 1479/10, a dopunski nalaz veštaka ortopeda dostavljen je sudu 16. marta 2010. godine.

U daljem toku postupka održano je sedam ročišta na kojima su u dokaznom postupku združeni krivični spisi i rešenjem od 12. decembra 2011. godine određeno novo veštačenje preko veštaka maksilofacijalne hirurgije u pogledu estetske naruženosti tužioca N. P, a nalaz sudskog veštaka dostavljen je sudu 28. novembra 2013. godine. Takođe, u ovom periodu nije održano 13 ročišta, dva zbog nepostojanja procesnih pretpostavki, devet zbog nedostavljanja nalaza i mišljenja sudskog veštaka i dva zbog štrajka advokata, zakazana za 26. septembar i 18. novembar 2014. godine (sledeće ročište održano je 6. februara 2015. godine).

Rešenjima donetim na ročištima od 18. maja 2011. godine i 6. februara 2015. godine sud je novčano kaznio veštaka ortopeda jer se nije odazivao pozivu suda.

Na ročištu od 6. marta 2015. godine opozvano je rešenje o novčanom kažnjavanju veštaka ortopeda i određeno izvođenje dokaza od strane veštaka specijaliste ORL S. G. Dopisom od 26. januara 2016. godine sudski veštak specijalista ORL S. G. je obavestila sud da nije u mogućnosti da se o datom zadatku veštačenja precizno i odgovorno izjasni i predložila je izuzeće iz daljeg postupka veštačenja.

Novim rešenjem od 5. februara 2016. godine određen je drugi sudski veštak specijalista ORL V. M. koji je dopisom od 18. aprila 2016. godine obavestio sud da je neophodno izvršiti klinički ORL pregled, uraditi novi RTG snimak i isti uporediti sa ranijim, te da tek nakon toga može prihvatiti da veštači u ovom predmetu.

Ročišta zakazana za 24. februar i 22. mart 2016. godine nisu održana jer su se spisi predmeta nalazili kod sudskog veštaka.

Punomoćnik tužilaca je podneskom od 30. maja 2016. godine predložio izuzeće sudskog veštaka.

Do zaključenja glavne rasprave održana su četiri ročišta na kojima je određeno novo veštačenje preko veštaka sudske medicine (2. avgusta 2016. godine), nalaz i mišljenje dostavljeni sudu 27. marta 2017. godine, a nakon izjašnjenja na primedbe sudskog veštaka zaključena je glavna rasprava, dok pet ročišta nije održano, jedno zbog nepostojanja procesnih pretpostavki i četiri jer su se spisi predmeta nalazili kod sudskog veštaka.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1479/10 od 6. juna 2017. godine je u stavu prvom izreke delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog N. P. i obavezan tuženi-protivtužilac da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog nanetih teških telesnih povreda dana 29. novembra 2004. godine isplati: na ime pretrpljenog straha iznos od 110.000,00 dinara; na ime pretrpljenog i trpećeg fizičkog bola iznos od 130.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog estetske naruženosti iznos od 100.000,00 dinara, odnosno ukupno 340.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva preko dosuđenih do traženih iznosa. Stavom trećim izreke je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca I. P. i obavezan tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog nanetih lakih telesnih povreda dana 29. novembra 2004. godine isplati: na ime pretrpljenog straha iznos od 40.000,00 dinara i na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 45.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev navedenog tužioca preko dosuđenih do traženih iznosa. Stavom petim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i obvezan je tužilac-protivtuženi N. P. da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog nanetih lakih telesnih povreda na ime pretrpljenog fizičkog bola isplate iznos od 25.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je stavom šestim izreke odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev za iznos preko dosuđenog. Stavom sedmim izreke je usvojen protivtužbeni zahtev protivtužioca i obavezan je tuženi-protivtužilac N. P. da mu na ime naknade za pretrpljeni strah isplati iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je stavom osmim izreke za iznos preko dosuđenog odbijen protivtužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom devetim izreke je obavezan tuženi-protivtužilac da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 337.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom desetim izreke je obavezan tužilac-protivtuženi N. P. da tuženom-protivtužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 48.266,66 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 4624/17 od 20. februara 2018. godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog-protivtužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P. 1479/10 od 6. juna 2017. godine u stavu prvom, trećem, šestom i osmom izreke. Stavom drugim izreke je ukinuta prvostepena presuda u stavu devetom i desetom izreke kojima je odlučeno o troškovima parničnog postupka i u tom delu je spis predmeta vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem P. 1479/10 od 9. jula 2018. godine u stavu prvom izreke obavezao tuženog-protivtužioca da tužiocima-protivtuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 263.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, a stavom drugim izreke je obavezan tužilac-protivtuženi N. P. da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.800,00 dinara.

Presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 4624/17 od 20. februara 2018. godine i rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P. 1479/10 od 9. jula 2018. godine, dostavljeni su punomoćniku tužilaca 11. jula 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka Ustavnog suda) koji se primenjivao u konkretnom slučaju bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da sud može kazniti novčano do 30.000,00 dinara veštaka koji ne dođe na ročište, iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje, da rešenje o kazni sud može staviti van snage pod uslovima iz člana 247. stav 5. ovog zakona i da na zahtev stranke sud može rešenjem naložiti veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje (član 254.); da sud određuje veštačenje rešenjem koje sadrži: ime i prezime, zanimanje veštaka, predmet spora, predmet i obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pisanom obliku (član 256. stav 1.); da veštak svoji pisani nalaz i mišljenje, koje mora biti obrazloženo, dostavlja sudu pre rasprave i da sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu (član 257.); da će sud kad veštak ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku, pošto istekne rok koji je strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog veštaka (član 258. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni parnični postupak pokrenut 28. jula 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu i da je delimično pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 4624/17 od 20. februara 2018. godine, koja je sa rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P. 1479/10 od 9. jula 2018. godine o troškovima parničnog postupka dostavljena punomoćniku podnosilaca 11. jula 2018. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao nepunih deset godina, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je na dužinu trajanja osporenog parničnog postupka pre svega uticala činjenična i pravna složenost predmeta, kao i činjenica da su u toku postupka spojene parnice po tužbi i protivtužbi za naknadu nematerijalne štete iz istog štetnog događaja sa različitim procesnim ulogama stranaka, te da je bilo neophodno izvršiti uvid u spise pet krivičnih predmeta, kao i u medicinsku dokumentaciju i izvesti dokaze preko sudskih veštaka neuropsihijatra, ortopeda, maksilofacijalnog hirurga specijaliste ORL, kao i specijaliste sudske medicine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da su ove okolnosti uslovile obimnije dokazni postupak.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali interes da se predmet spora reši u okviru standarda razumnog roka.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe i njihovog punomoćnika, Ustavni sud je našao da se njihov doprinos dužini trajanja postupka ogledao u izostanku sa ročišta zakazanog za 27. februar 2009. godine, nakon koga je rešenjem prvostepenog suda od istog datuma utvrđeno da je tužba tužilaca povučena. Imajući u vidu da je o predlogu tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje odlučeno rešenjem od 24. marta 2009. godine, to je doprinos podnosilaca dužini trajanja postupka mesec dana. Pored navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je na saglasan predlog punomoćnika podnosilaca odloženo ročište od 15. maja 2009. godine, a kako je sledeće održano 15. jula 2009. godine, to su za još dva meseca podnosioci doprineli dužni trajanja osporenog postupka.

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ispitujući postupanje sudova, Ustavni sud najpre konstatuje da je prvostepeni sud po ukidanju rešenja kojim je utvrđeno da se tužba tužilaca smatra povučenom, izveo dokaze preko sudskih veštaka neuropsihijatra, ortopeda, kao i da je na osnovu obaveštenja veštaka maksilofacijalne hirurgije koji nije mogao da odgovori na zadatak suda koji je predmet veštačenja odredio dva sudska veštaka specijaliste ORL, a potom i veštaka sudske medicine koji je veštačio u krivičnim predmetima. Ustavni sud primećuje da je prvostepeni sud prilikom donošenja rešenja o određivanju veštačenja jedino u rešenju P. 1479/10 od 12. decembra 2011. godine kojim je na okolnost postojanja estetske naruženosti kod tužioca N. P. odredio sudskog veštaka maksilofacijalne hirurgije, odredio i rok u kome je veštak dužan da dostavi nalaz i mišljenje, dok prilikom donošenja ostalih rešenja kojima je u toku postupka određivao sudske veštake, predmet i obim veštačenja, obavezu dostavljanja nalaza i mišljenja sudskih veštaka nije određivao rok u kome su sudski veštaci dužni da dostave nalaze i mišljenja. Upravo iz razloga nedostavljanja nalaza i mišljenja sudskih veštaka pred prvostepenim sudom nije održano ukupno trinaest ročišta, bez određivanja drugog sudskog veštaka, s obzirom na to da je nepostupanje sudskih veštaka u bitnome uticalo na trajanje parničnog postupka. Pored navedenog, prvostepeni sud je u toku postupka doneo dva rešenja o novčanom kažnjavanju veštaka ortopeda, jer u ostavljenom roku nije izjasnio na primedbe stranaka na nalaz i mišljenje. Nakon sprovedenih veštačenja, prvostepeni sud je nakon osam godina i jedanaest meseci od podnošenja tužbe doneo presudu koja je u postupku po žalbi ukinuta u delu odluke o troškovima o kojima je odlučeno pet meseci po donošenju drugostepene presude.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove, te da je u konkretnom slučaju postojao doprinos suda dužini trajanja ovog parničnog postupka.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da dva ročišta koja nisu održana zbog generalnog štrajka advokata ne mogu staviti na teret sudu (period od pet meseci). Ustavni sud ocenjuje da sve navedeno predstavlja objektivne okolnosti koje se ne mogu staviti na teret sudu i da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvata Ustavni sud, samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1479/10 (stari broj P. 2296/08).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, složenost predmeta spora, kao i doprinos podnosilaca ustavne žalbe trajanju postupka i životni standard u državi, te činjenicu da će utvrđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

 

Slični dokumenti

• Už 3533/2020: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade štete S. O
• Už 5131/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 9624/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8486/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 14479/2018: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 2696/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 13030/2019: Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku