Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko šest godina. Odgovornost za odugovlačenje pripisuje se prvostepenom sudu zbog neaktivnosti, te se podnosiocu dosuđuje naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić , dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz Velikog Šiljegovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća odr žanoj 16. juna 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1144/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu P. 587/08), povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz Velikog Šiljegovca je, 29. decembra 2014. godine, preko punomoćnika N. Đ, advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1144/13.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno i hronološki obrazložio činjenično stanje i tok predmetnog postupka, kao i sudske odluke donete tokom postupka, navodeći: da je 3. aprila 2008. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tužene Agencije „E.“, vlasnika Z. S, radi duga i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Kruševcu Gž. 967/14 od 27. oktobra 2014. godine; da mu je zbog dužine trajanja postupka od skoro sedam godina, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne i materijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu P. 1144/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. aprila 2008. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tužene Agencije za poslovne usluge „E.“, vlasnika Z. S, radi duga. U tužbi je navedeno: da se tužilac bavi proizvodnjom rasada, raznog hortikulturnog i sadnog materijala i prodajom istog i da se u avgustu 2004. godine obratio tuženoj da mu sačini biznis plan kako bi konkurisao kod banke u cilju dobijanja povoljnog kredita, sa niskom kamatnom stopom i grejs periodom; da se sa vlasnicom tužene, Zoricom Stošić dogovorio da tužena sačini biznis plan koji će tužilac priložiti u prilogu svog zahteva za dobijanje kredita; da je za taj biznis plan tužilac tuženoj trebalo da plati iznos od 1.500,00 evra, ali tek pošto mu bude bio odobren kredit kod banke; da je vlasnica tužene garantovala da će kredit biti odobren, odnosno da je neophodan uslov za plaćanje biznis plana bio da banka odobri kredit tužiocu u vrednosti od 4.909.750,00 dinara; da je tužilac 16. avgusta 2004. godine podneo zahtev za kredit „A.“ banci u Kruševcu uz koji je priložio biznis plan koji je sačinila tužena i svu drugu potrebnu dokumentaciju, ali mu „A.“ banka nije odobrila kredit; da je tužena od njega naplatila nešto ono što joj on nije dugovao, imajući u vidu činjenicu da je bitan uslov za plaćanje biznis plana tuženoj bilo odobrenje kredita tužiocu. Predmet je dobio broj P. 587/08. Tužena je 12. maja 2008. godine dostavila odgovor na tužbu.

Pred Opštinskim sudom u Kruševcu bilo je održano šest ročišta na kojima su saslušani tužilac i zastupnik tužene u svojstvu parničnih stranaka, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, traženi su određeni izveštaji od „A.“ banke“ a.d. filijala Kruševac, saslušani su svedoci, dok sedam ročišta nije bilo održano, i to: tri iz procesnih razloga, jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka, tri zbog odsutnosti vlasnika tužene agencije. Tužbeni zahtev je preciziran 5. novembra 2009. godine.

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da u periodu od 24. februara 2011. do 6. decembra 2011. godine nije bilo zakazano nijedno ročište. Od 2010. godine predmet se vodio pod brojem P. 1263/10 i bio je u nadležnosti Osnovnog suda u Kruševcu.

Presudom zbog izostanka Osnovnog suda u Kruševcu P. 1263/10 od 10. jula 2012. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime duga isplati iznos od 100.585,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 103.200,00 dinara.

Tužena je 16. jula 2012. godine tražila povraćaj u pređašnje stanje i rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 1263/10 od 16. aprila 2013. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuta je presuda zbog izostanka Osnovnog suda u Kruševcu P. 1263/10 od 10. jula 2012. godine.

Zatim su dalje održana dva ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, dok tri ročišta nisu bila održana, i to: jedno zbog pokušaja mirnog rešenja spora što je dovelo do produženja postupka za dva meseca, a dva iz procesnih razloga.

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P. 1144/13 od 10. juna 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati na ime duga iznos od 100.585,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženoj isplati iznos od 139.320,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž. 967/14 od 27. oktobra 2014. godine žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P. 1144/13 od 10. juna 2014. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odlugovlačenja.

Naime, za ukupno trajanje parničnog postupka od preko šest godina nema opravdanja, te navedena dužina postupka predstavlja njegovo prekomerno trajanje, kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za prekomerno trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je tek nakon četiri godine i tri meseca doneo presudu zbog izostanka, dok je o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje odlučio nakon devet meseci. Takođe, taj sud je imao jedan period potpune neaktivnosti u trajanju od skoro deset meseci kada nije zakazao nijedno ročište (od 24. februara 2011. do 6. decembra 2011. godine).

Međutim, drugostepeni sud je bio veoma efikasan i ažuran i o žalbi protiv prvostepene presude je odlučio za četiri meseca.

Ustavni sud ukazuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koja je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da se predmetni parnični postupak okonča u razumnom roku, a predmet spora je bio od nesumnjivog materijalnog značaja za podnosioca.

Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud nalazi da sam podnosilac nije doprineo dužem trajanju postupka imajući u vidu da je prisustvovao svim ročištima, pri čemu nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1144/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu P. 587/08), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije pružio dokaze da je u predmetnom postupku pretrpeo materijalnu štetu. Stoga je navedeni zahtev odbačen u tački 3. izreke, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti