Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za poništaj rešenja o eksproprijaciji, koji traje preko 24 godine. Određuje se pravo na naknadu nematerijalne štete zbog prekomernog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Desanke Otović iz Beograda i Ljiljane Jakovljević i Mile Lutovac, obe iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Desanke Otović, Ljiljane Jakovljević i Mile Lutovac i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsk o-pravne poslove Gradske uprave grada Novog Pazara u predmetu 03 broj 465-5/ 1992 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe Desanke Otović na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, a podnositeljki ustavne žalbe Ljiljane Jakovljević i Mile Lutovac svakoj u iznosu od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se Odeljenju za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave grada Novog Pazara da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Desanka Otović iz Beograda i Ljiljana Jakovljević i Mila Lutovac, obe iz Novog Pazara , podnele su Ustavnom sudu, 26. decembra 201 4. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz čl. 22, 32, 36. i 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko -pravne poslove Gradske uprave grada Novog Pazara u predmetu 03 broj 465-5/ 1992.

U ustavnoj žalbi se detaljno izlaže tok osporenog postupka i ukazuje na propuste nadležnih organa, te predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, naloži da se u najkraćem roku okonča osporeni postupak, i utvrdi pravo podnositeljkama na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 150.000 evra

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Odeljenja za imovinsko -pravne poslove Gradske uprave grada Novog Pazara 03 broj 465-5/ 1992, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Desanka Otović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, R adomir Vučković i Dušanka Vučković podneli su 24. februara 1992. godine Odeljenju za komunalne poslo ve Skupštine opštine Novi Pazar zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja Sekretarijata za finansije NOS Novi Pazar broj 4378/59 od 26. maja 1959. godine o eksproprijaciji i za povraćaj katastarskih parcela, označenih u zahtevu, a koji je odbijen rešenjem od 7. maja 1993. godine.

Ministarstvo finansija je rešenjem od 12. maja 1995. godine poništilo rešenje prvostepenog organa i predmet vratilo ist om organu na ponovni postupak.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru O. 283/04 od 20. decembra 2005. godine Ljiljana Jakovljević, ovde podnositeljka ustavne žalbe, oglašena je za zakonsku naslednicu pok. Radomira Vučkovića, a u obrazloženju rešenja je konstatovano da se ćerka ostavioca Mila Lutovac, takođe podnositeljka ustavne žalbe, odrekla naslednog dela u korist svoje majke Kosane Vučković.

Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i stambene poslove Opštinske uprave opštine Novi Pazar je 2. novembra 2007. godine donelo zaključak 03 broj 465-5/1992, kojim je odbijen zahtev kao podnet od neovlašćenih lica. Protiv ovog zaključka Dušanka Vučković i podnositeljka ustavne žalbe D esanka Vučković su izjavile žalbu. Navedeni zaključak je poništen rešenjem Ministarstva finansija od 19. decembra 2008. godine.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje 03 broj 465-5/1992 od 1. decembra 2010. godine, kojim je predmetni zahtev odbio, nalazeći da je neblagovremen. Protiv ovog rešenja podnositeljke ustavne žalbe su 15. decembra 2010. godine izjavile žalbu drugostepenom organu uprave. Navedeno rešenje je poništeno rešenjem Ministarstva finansija od 19. avgus ta 2011. godine, a pred prvostepenim organom uprave je u ponovnom postupku održana rasprava 4. jula 2012. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 24. decembra 2014. godine ponovo je odbijen predmetni zahtev, a Ministarstvo finansija je rešenjem od 5. novembra 2015. godine uvažilo žalbu podnositeljki izjavljenu 13. januara 2015. godine i poništilo pobijano rešenje.

Zaključkom prvostepenog organa od 1. aprila 2016. godine odbačen je zahtev za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji kao nedozvoljen, a u obrazloženju je navedeno da je taj organ u ponovnom postupku utvrdio da je rešenjem Narodnog odbora Sreza Kraljevo od 14. juna 1962. godine odbijen zahtev Milijane Vučković za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji broj 4378/59 – čiji se poništaj traži i predmetnim zahtevom, i da je taj postupak pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5616/63 od 24. septembra 1963. godine, kojom je njena tužba odbijena. Prvostepeni organ je, polazeći od navedenog, ocenio da bi ponovno raspravljanje o istoj stvari bilo u suprotnosti sa načelom ne bis in idem. O žalbi koju su podnositeljke ustavne žalbe 20. aprila 2016. godine podnele protiv navedenog rešenja nije bilo odlučeno do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je, u tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a naj kasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).

Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 30. decembra 2010. godine, propisano je: da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

Odredbama člana 31. Zakona o eksproprijaciji („Službeni list SFRJ“, broj 11/68 – prečišćen tekst ), koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano: da će se na zahtev ranijeg sopstvenika eksproprisane nepokretnosti pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiti, ako korisnik eksproprijacije u roku od dve godine od pravnosnažnosti toga rešenja nije izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na tom objektu, ukoliko ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drukčije određeno (stav 1.); da se z ahtev za poništaj rešenja o eksproprijaciji može podneti i po isteku dve godine od pravnosnažnosti toga rešenja, sve dok korisnik eksproprijacije nije izvršio znatnije radove (stav 2 .).

5. Podnositeljke ustavne žalbe smatraju da im je nedelotvornim postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u osporenom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer postupak koji je započeo 1992. godine nije pravnosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud nalazi da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu 03 broj 465-5/1992 Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave grada Novog Pazara mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na predmetni upravni postupak, Ustavni sud je na osnovu iz loženih činjenica utvrdio da je postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe Desanku Otović započeo 24. februara 1992. godine, kada je podnela zahtev za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji, da su ostale podnositeljke ustavne žalbe stupile u postupak nakon smrti podnosioca zahteva Radomira Vučkovića, podnošenjem žalbe protiv rešenja prvostepenog organa od 1. decembra 2010. godine, kao i da osporeni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud konstatuje da osporeni postupak traje duže od 24 godine, što, samo po sebi, ukazuje na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumno m rok u. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom upravnom postupku nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li je korisnik eksproprijacije u roku od dve godine od pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na tom objektu , odnosno da li su u vreme podnošenja zahteva bili izvršeni znatniji radovi na objektu.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljke ustavne ža lbe, Ustavni sud je zaključio da one imaju značajan pravni i materijalni interes da im se vrati nepokretnost koja je pre eksproprijacije bila u vlasništvu njihove pravne prethodnice.

Ispitujući postupanje upravnih i sudskih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da prevashodnu odgovornost za dugo trajanje predmetnog upravn og postupk a snosi prvostepeni organ, budući da je period neaktivnosti pred tim organom trajao u kontinuitetu 12 godina – od 1995. godine do 2007. godine. Takođe, prvostepeni organ ni u daljem toku postupka nije pokazao ažurnost u postupanju u predmetnoj pravnoj stvari, jer nakon poništavanja zaključka od 2. novembra 2007. godine, odnosno rešenja od 1. decembra 2010. godine, nije doneo odluku u ponovnom postupku u periodu od dve godine, odnosno dve godine i četiri meseca.

Ocenjujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka , čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz prilo žene dokumentacije i dostavljenih spisa predmeta utvrdio da podnositeljke ustavne žalbe nisu koristile procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena navedenim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, kako bi doprinele skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njihovim pravima. Sud najpre ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe Desanka Otović u periodu neaktivnosti prvostepenog organa koji je trajao od 12. maja 1995. godine do 2. novembra 2007. godine imala pravo da podnese žalbu drugostepenom organu zbog „ćutanja uprave“, a potom i urgenciju, ukoliko ni drugostepeni organ ne postupi po žalbi, te pravo na pokretanje upravnog spora, u skladu sa zakonom. Ustavni sud konstatuje da u periodima od 19. decembra 2008. do 1. decembra 2010. godine i od 19. avgusta 2011. do 24. decembra 2014. godine podnositeljke ustavne žalbe, takođe nisu koristile navedena procesnopravna sredstva kojima su mogle da ubrzaju predmetni postupak. Međutim, imajući u vidu ukupno trajanje osporenog postupka, Ustavni sud nalazi da navedeni doprinos podnositeljki ustav ne žalbe ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak .

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom postupku povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i usvojio ustavnu žalbu, odluč ujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio Odeljenju za imovinsko -pravne poslove Gradske uprave grada Novog Pazara da preduzme sve mere kako bi se postupak u predmetu 03 broj 465-5/ 1992 okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnositeljki ustavne žalbe Desanki Otović u iznosu od 900 evra, a podnositeljkama ustavne žalbe Ljiljani Jakovljević i Mili Lutovac svakoj u iznosu od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pre trpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve relevantne okolnosti, a posebno dužinu trajanja predmetnog postup ka, ponašanje podnositeljki kao stranaka u postupku, kao i dužinu učestvovanja u postupku podnositeljki ustavne žalbe Ljiljane Jakovljević i Mile Lutovac. Uzimajući u obzir sve navedene kriterijume, posebno činjenicu da podnositeljke ustavne žalbe nisu koristile navedena procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije#, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog neažurnog postupanja nadležnog organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog a suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnositeljkama ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

7. U vezi navoda podnositeljki ustavne žalbe da su im u predmetnom postupku povređena i prava zajemčena odredbama čl. 22, 32, 36. i 58. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti