Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o protivizvršenju i procesnih akata

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja o protivizvršenju, opomene za plaćanje takse i popisa spisa. U žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi za povredu prava, dok opomena i popis spisa nisu pojedinačni akti protiv kojih je žalba dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-930/2008
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Društvenog preduzeća Centar za inženjering „Cining“ iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Društvenog preduzeća Centar za inženjering „Cining“ izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P-I. 2167/06 od 16. aprila 2007. godine, rešenja Višeg Trgovinskog suda u Beogradu Iž. 3236/07 od 20. decembra 2007. godine, opomene za plaćanje takse od 16. juna 2008. godine i „popisa spisa“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društveno preduzeće Centar za inženjering „Cining“ iz Beograda je 31. jula 2008. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu, dopunjenu 29. septembra 2008. godine i 10. novembra 2008. godine, protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P-I. 2167/06 od 16. aprila 2007. godine, rešenja Višeg Trgovinskog suda u Beogradu Iž. 3236/07 od 20. decembra 2007. godine, opomene za plaćanje takse od 16. juna 2008. godine i „popisa spisa“, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P-I. 2167/06 od 16. aprila 2007. godine usvojen je predlog za protivizvršnje izvršnog dužnika Javnog preduzeća PTT saobraćaj Srbija i naloženo je izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, DP Centar za inženjering „Cining“, da izvršnom dužniku vrati iznos od 1.843.698,41 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. septembra 2005. godine pa do isplate. U obrazloženjeu osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno; da je 22. avgusta 2005. godine Trgovinski sud u Beogradu doneo rešenje o izvršenju XI-I-2116/05, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu VIII-P2-2895/04 od 28. decembra 2004. godine, kojim je dužnik obavezan da poveriocu isplati iznos od 1.114.246 dinara, sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka; da je na osnovu navedenog rešenja o izvršenju, 1. septembra 2005. godine sa računa izvršnog dužnika skinut iznos od 1.843.698,41 dinar i prenet na račun izvršnog poverioca; da su rešenjem Vrhovnog suda Srbije Prev. 276/05 od 13. aprila 2006. godine ukinute presuda Trgovinskog suda u Beogradu VIII-P2-2895/04 od 28. decembra 2004. godine i presuda Višeg Trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1157/05 od 18. februara 2005. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje; da je izvršna isprava na osnovu koje je određeno izvršenje pravnosnažno ukinuta, te da je stoga ispunjen uslov za usvajanje predloga za protivizvršenje iz člana 59. stav 1. tačka 1) Zakona o izvršnom postupku.

Viši Trgovisnki sud u Beogradu je osporenim rešenjem Iž. 3236/07 od 20. decembra 2007. godine odbio žalbu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Beogradu I. 2167/06 od 16. aprila 2007. godine.

4. Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i jemči se svakom pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 59. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da pošto je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, ako je: izvršna isprava pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage (tačka 1)); u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje (tačka 2)); rešenje o izvršenju pravosnažno ukinuto ili preinačeno (tačka 3)); pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja(tačka 4)). Članom 60. st. 3. i 5. Zakona o izvršnom postupku propisano je da rešenjem kojim usvaja predlog sud će naložiti izvršnom poveriocu da u roku od osam dana vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio i da ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, sud će na predlog izvršnog dužnika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana sprovođenja izvršenja do dana povraćaja sredstava.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da u odnosu na osporene akte i istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju tvrdnje o povredi ovog prava. Isto stoga što je uslov za postojanje povrede označenog ustavnog prava različito postupanje sudova, odnosno nadležnih državnih organa u bitno istim činjeničnim i pravnim situacijama, a ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim bi se ukazivalo da su osporene radnje rezultat takvog različitog postupanja. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu protiv prvostepenog osporenog rešenja, o kojoj je odlučio stvarno i mesno nadležan sud, iz čega nesporno proizlazi da je imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo, pa se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim.

U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava opomena za plaćanje takse od 16. juna 2008. godine i „popis spisa“, Ustavni sud je utvrdio da njima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, te da ovi osporeni akti ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se, u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može podneti ustavna žalba, jer njima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je iz navedenih razloga ustavnu žalbu u celini odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o protivizvršenju i procesnih akata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti