Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete, koji je trajao skoro sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 800 evra zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9304/2018
03.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Mi roslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić,i dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S . Đ . iz Lajkovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12533/15 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz Lajkovca podnela je Ustavnom sudu, 8. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika M. L, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da u konkretnom slučaju postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Podnositeljka predlaže da se utvrdi povreda označenog prava i kao i da se utvrdi naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12533/15 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 8. jula 2011. godine tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženih K . „D .“ a.d. Beograd i Privrednog društva p. K . d.o.o. Lazarevac , radi naknade štete.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno sedam ročišta z a glavnu raspravu, od kojih je pet održano , na kojima je sproveden dok azni postupak saslušanjem tužilje i dva svedoka, kao i veštačenjem sudskih veštaka – specijaliste neuropsuihijatrije i specijaliste hirurgije . Ostala dva ročišta nije održano , i t o jedno jer su se spisi nalazili kod veštaka i jedno zbog neuredne dostave.

U toku postupka, najpre, je doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 14967/11 od 8. aprila 2013. godine, ispravljena rešenjem tog suda od 6. avgusta 2013. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1213/14 od 10. juna 2015. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Postupajući po žalbama tužilje od 12. jula 2013. godine i 2. septembra 2013. godine u toku žalbenog postupka drugostepeni sud je rešenjem Gž. 7921/13 od 20. novembra 2013. godine, vratio prvostepenom sudu spise predmeta, radi dopune postupka, odnosno da bi se žalba tužilje dostavila tuženima na odgovor.

U ponovnom postupku doneta je presuda Prvog o snovnog suda u Beogradu P. 12533/15 od 26. aprila 2016. godine, kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje . Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7798/16 od 14. juna 2018. godine potvrđena je navedena prvostepena presuda u pogledu glavnog zahteva, a preinačena u pogledu rešenja o troškovima postupka. Postupajući po žalbama stranaka izjavljenim u periodu od 14. do 25. oktobra 2016. godine protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12533/15 od 26. aprila 2016. godine, drugostepeni sud je rešenjem Gž. 7921/13 od 20. novembra 2013. godine, vratio prvostepenom sudu spise predmeta, radi dopune postupka, odnosno da bi se ispitalo da li je punomoćnik prvotuženog ovlašćena za njegovo zastupanje.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe – 8. jula 2011. godine, do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7798/16 od 14. juna 2018. godine, kojim je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo nešto manje od sedam godina.

Navedeno trajanje postupka može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak nije bio činjenično složen, u prilog čemu govori i činjenica da je sproveden dokazni postupak samo saslušanjem tužilje i dva svedoka, kao i veštačenjem sudskih veštaka – specijaliste neuropsuihijatrije i specijaliste hirurgije .

Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem, nije doprinela dužem trajanju postupka . Ustavni sud istovremeno konstatuje da je efikasno okončanje postupka bilo, u pre svega, finansijskom interesu podnositeljke.

Ocenjujući postupanje nadležnih sud ova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka da o prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je u dva n avrata Apelacioni sud u Beograda vraćao spise prvostepenom sudu na dopunu postupka zbog propusta prvostepenog suda, pri čemu je prvostepeni sud morao jednom i da ispravlja pre sudu, a što je uticalo da je postupak pred žalbenim sudom ukupno trajao skoro četiri godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno imajući u vidu dužinu trajanja postupka. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja suda.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti