Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za poništaj otkaza ugovora o radu. Sud je utvrdio da je postupak, pokrenut 2004. godine, trajao neopravdano dugo zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-931/2009
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miljke Vasović iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miljke Vasović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 94/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Miljka Vasović iz Valjeva je 9. juna 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 460/07.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da je podnositeljka ustavne žalbe 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj postupak još traje; da je sud odlukom da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, neopravdano odugovlačio postupak, što je „dovelo do situacije da se tuženi sada nalazi u ekonomskim teškoćama“; da je na opisan način podnositeljki ustavne žalbe prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 94/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 460/07) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Više tužilaca, među kojima i podnositeljka ustavne žalbe, podneli su 9. juna 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog A.D. „Uzor“ iz Valjeva (kasnije A.D. „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Povodom ove tužbe formiran je predmet P1. 497/04.

Opštinski sud u Valjevu razdvojio je postupak po navedenoj tužbi i formirao više predmeta, a tužba podnositeljke ustavne žalbe zavedena je pod poslovnim brojem P1. 1092/04. Tužba je dostavljena tuženom na odgovor 31. oktobra 2005. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 1. decembra 2005. godine. Na ovom ročištu parnice u predmetima P1. 1091/04 i 1092/04 spojene su parnici u predmetu P1. 1090/04, radi zajedničkog raspravljanja i doneto je rešenje da se od inspekcije rada Kolubarskog i Mačvanskog okruga zatraži određeni izveštaj.

Pre otpočinjanja narednog ročišta, zakazanog za 11. maj 2006. godine, na saglasan predlog parničnih stranaka, Opštinski sud u Valjevu doneo je rešenje kojim je prekinuo postupak u predmetima P1. 1090/04, 1091/04 i 1092/04 do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu P1. 1393/05, koji se vodio pred istim sudom po tužbi bivšeg poslodavca tužilja za utvrđivanje nezakonitosti štrajka.

Podneskom od 30. marta 2007. godine tužilje su predložile da se prekinuti postupak nastavi, s obzirom na to da je pravnosnažnom presudom kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje štrajka nezakonitim, okončan postupak u predmetu P1. 1393/05.

U nastavku postupka predmet je dobio novi broj P1. 460/07. Nakon jednog održanog (17. maja 2007. godine) i jednog neodržanog ročišta (zakazanog za 6. juni 2007. godine), Opštinski sud u Valjevu je na ročištu za glavnu raspravu održanom 12. septembra 2007. godine zaključio raspravu o delu tužbenog zahteva i doneo delimičnu presudu P1. 460/08, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilja, poništio odluke tuženog kojima je tužiljama otkazan ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezao tuženog da tužilje vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Protiv ove presude tuženi je izjavio žalbu.

Okružni sud u Valjevu, rešavajući o žalbi tuženog, doneo je 21. januara 2008. godine rešenje Gž1. 624/07, kojim je Opštinskom sudu u Valjevu vratio spise predmeta P1. 460/07 radi otklanjanja procesnih nedostataka, s obzirom na to da spisima predmeta nisu bili združeni ugovori o radu koje su tužilje zaključile sa tuženim, već samo aneksi tih ugovora.

Nakon što je Opštinski sud u Valjevu postupio po nalogu drugostepenog suda iz rešenja Gž1. 624/07 od 21. januara 2008. godine i ponovo dostavio spise predmeta na odlučivanje, Okružni sud u Valjevu je, odlučujući o žalbi tužioca, doneo presudu Gž1. 288/08 od 20. oktobra 2008. godine kojom je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 460/07 od 12. septembra 2007. godine. Protiv ove presude tuženi je izjavio reviziju.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 232/09 od 25. marta 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog.

U daljem toku postupka predmet je dobio broj P1. 326/09. Pre početka ročišta za glavnu raspravu zakazanog za 18. jun 2009. godine, tuženi je podneo zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, te ovo ročište nije održano, a spisi predmeta dostavljeni su Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja o podnetom predlogu. Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 515/09 od 25. juna 2009. godine odbio kao neosnovan predlog tuženog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Po dostavljanju spisa predmeta Opštinskom sudu u Valjevu 20. avgusta 2009. godine, u 2009. godini održano je jedno ročište (zakazano za 21. oktobar), dok dva nisu održana (zakazana za 19. novembar i 16. decembar), jer nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za njihovo držanje.

U toku 2010. godine, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmet je dobio broj P1. 94/10. Podneskom od 2. februara 2010. godine tužilje su podnele predlog za određivanje privremene mere zabrane tuženom da otuđi ili optereti navedenu nepokretnost i kojom bi se naložilo nadležnom organu da izvrši upis ove zabrane u korist tužilaca.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 17. februar 2010. godine nije održano jer tuženi nije došao na raspravu, a nije bilo dokaza da je uredno pozvan.

Tuženi je podneskom od 30. marta 2010. godine zatražio prekid postupka, s obzirom na to da je nad njim, rešenjem Agencije za privredne registre BD 27239/10 od 26. marta 2010. godine, otvoren postupak likvidacije, te je Osnovni sud u Valjevu na ročištu održanom 30. marta 2010. godine doneo rešenje P1. 94/10, kojim je odredio prekid navedenog postupak, zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka likvidacije nad tuženim, uz konstataciju da će postupak biti nastavljen kada sledbenici tuženog preuzmu postupak ili kad ih sud, na predlog protivne strane, pozove da to učine.

Podneskom od 8. decembra tužilje su predložile da se postupak koji je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Valjevu P1. 94/10 od 30. marta 2010. godine nastavi, kao i da se Osnovni sud u Valjevu oglasi stvarno nenadležnim i spise predmeta dostavi Privrednom sudu u Valjevu na dalji postupak. Osnovni sud u Valjevu je dopisom P1 94/10 obavestio Privredni sud u Valjevu da je podnet predlog za nastavak postupka prekinutog u ovoj pravnoj stvari i tom sudu dostavio je spise predmeta kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U Privrednom sudu u Valjevu predmet je dobio broj P. 1552/10.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sudu (član 281.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.). Odredbe člana 195. važećeg Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe ovde podnositeljke ustavne žalbe 9. juna 2004. godine, te da je do podnošenja ustavne žalbe postupak trajao pet godina, u kom periodu je okončan postupak odlučivanja o tužbenom zahtevu kojim je od suda traženo da poništi odluku ranijeg poslodavca podnositeljke na osnovu koje joj je prestao radni odnos, kao i da ga obaveže da podnositeljku vrati na rad, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Međutim, postupak odlučivanja o preostalom tužbenom zahtevu još nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka, od njegovog pokretanja podnošenjem tužbe, pa do danas.

Navedeno trajanje sudskog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka u radnim sporovima koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnositeljku.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u ovom konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u predmetnom parničnom postupku bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja, s obzirom na to da je u tužbi bilo istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, utvrđivanje naknade štete u vidu izgubljene zarade).

Prema oceni Ustavnog suda, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, jer je odlučivano o radnopravnom statusu podnositeljke i o naknadi štete prouzrokovane nezakonitim otkazom. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužem trajanju predmetnog parničnog postupka. Naprotiv, ona je uredno dolazila na raspravu i nije preduzimala procesne radnje kojima bi odugovlačila postupak.

Osnovni razlog navedenog vremenskog trajanja predmetnog parničnog postupka, prema oceni Ustavnog suda, je nedovoljno efikasno postupanje Opštinskog suda u Valjevu. Naime, sud je tužbu dostavio tuženom na odgovor nakon skoro 17 meseci od podnošenja tužbe, iako je, saglasno odredbi člana 281. Zakona o parničnom postupku, bio dužan to da učini u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud, te je prvo ročište za glavnu raspravu zakazano nakon godinu i po dana od pokretanja postupka, a naredno nakon pet meseci od prethodnog. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Mada citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, prema oceni Ustavnog suda opisano postupanje Opštinskog suda u Valjevu u predmetnom parničnom postupku ne ukazuje na to da je taj sud preduzeo sve radnje kako bi postupak okončao u što kraćem roku.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog predmetnog postupka iz radnog odnosa, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. s obzirom na to da je Sud zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Valjevu u najvećoj meri doprinelo da parnični postupak koji je po svojoj prirodi hitan nije pravnosnažno okončan ni nakon sedam godina od pokretanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije tražila da joj se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem Odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti