Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao skoro sedam godina. Podnosiocu žalbe dosuđena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi Bogoljuba Antića iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava R epublike Srbije, na sednici održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bogoljuba Antića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu P. 5041/10 (08) (inicijalno predmet Opštinskog suda u Brusu P. 69/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bogoljub Antić iz Brusa podneo je Ustavnom sudu, 6. februara 201 5. godine, preko punomoćnika Milijane A. Milutinović, advokata iz Brusa, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Brusu u predmetu P. 5041/10 (08) (inicijalno predmet Opštinskog suda u Brusu P. 69/08).

Podnosilac smatra da nije mogao da uživa u svojoj imovini (iznos glavnog duga i kamata, kao i troškova postupka koji su bili predmet njegovog tužbenog zahteva), zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , jer je parnični postupak, bez njegove krivice, neopravdano dugo trajao "punih sedam i više godina". Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno članom 58 . stav 1. Ustava, da se naloži nadležnim sudovima da postupak okončaju, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u visini od 800 evra i materijalne štete u visini iznosa "izrečenog presudom, uvećanog za troškove parničnog postupka, kao i troškove ustavnosudskog postupka ".

Ustavni sud je utvrdio , ceneći navode ustavne žalbe, da je podnosilac, iako se u samom zahtevu pozvao na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, u suštini, kroz celokupnu ustavnu žalbu, isticao povredu svojih prava koja se ogleda u povredi prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 43/15-dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 5041/10 (08) Osnovn og sud a u Brusu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 13. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Brusu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužen og Ž.M. iz sela Stava, Lukovska Banja, kojom je tražio naknadu štete u iznosu od 29.000,00 dinara (ili prema nalazu veštaka), sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. marta 2008. godine do dana presuđenja. U tužbi je navedeno da je tužilac, na parcelama koje privremeno koristi po ugovoru sa Šumsk im gazdinstvom "Rasina", imao zasejane maline i pšenicu, koje mu je oštetila krupna stoka tuženog puštena bez nadzora 3. novembra 2007. godine. Tužbom je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 29.6 00,00 dinara , a povodom nje je formiran predmet P. 69/08.

Rešenjem Opštinskog suda P. 69/08 od 30. aprila 2008. godine je odbačena kao neuredna tužba tužioca, podneta preko punomoćnika. Po podnesku tužioca od 16. maja 2008. godine, kojim je pravilno označeno ime tuženog, Opštinski sud je rešenjem P. 69/08 od 15. decembra 200 9. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i stavio van snage prethodno doneto r ešenje kojim se tužba odbacuje.

Nakon reorganizacije pravosuđa u 2010. godini, postupak je nastavljen pred nadležnim prvostepenim sudovima , najpre pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinica Brus, a zatim pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu P. 5041/10 (08). Prvo ročište u 2010. godini bilo je zakazano za 28. jul 2010. godine. Do donošenja prvostepene presude od 9. aprila 2014. godine , bil o je zakazano 13 ročišta, od kojih dva nisu održana jer nije uredno bio pozvan tuženi i jer je jednom tuženi tražio izuzeće postupajućeg sudije. Rešenjem predsednika Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinica u Brusu Su 1/11-53 od 10. novembra 2011. godine je odbijen zahtev tuženog za izuzeće sudije kao neosnovan. Na održanim ročištima, pre zaključenja glavne rasprave, saslušano je 13 svedoka, sprovedeno osnovno i dopunsko veštačenje preko sudskog veštaka poljoprivredne struke, saslušan veštak i pročitani brojni pismeni dokazi vezani za privremeno korišćenje poljoprivrednog zemljišta, identifikaciju parcela koje tužilac koristi, te pasivnu legitimaciju tuženog. U ovom delu postupka, punomoćnik tužioca je precizirao tužbeni zahtev dva puta, prvi put 25. marta 2013. godine nakon prijema osnovnog nalaza veštaka koji mu je dostavljen 31. decembra 2012. godine, tražeći na ime naknade štete iznos od ukupno 36.630,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe, a drugi put prilikom zaključenja glavne rasprave, ali samo povodom troškova postupka.

Presudom Osnovnog suda u Brusu P. 5041/10 (08) od 9. aprila 2014. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca povodom glavnog potraživanja , a delimično usvojen povodom sporednih potraživanja. Tuženi je obavezan da tužiocu isplati iznos od 36.630,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana p resuđenja pa do isplate, te da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 86.756,00 dinara. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 2 0. maja 20 14. godine.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž. 556/14 od 17. juna 20 14. godine su, najpre , vraćeni nerazmotreni spisi Osnovnom s udu u Brusu radi otklanjanja nedostataka u smislu čl ana 342. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Osnovnog suda u Brusu P. 5041/10 (08) od 1. jula 2014. godine je ispravljena presuda toga suda P. 5041/10 (08) od 9. aprila 2014. godine u uvodu presude, utoliko što će u uvodu stajati "U IME NARODA", dok je u ostalom delu presuda ostala nepromenjena .

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž. 796/14 od 28. oktobra 2014. godine je potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Brusu P. 5041/10 (08) od 9. aprila 2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 1. jula 2014. godine, a žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, navedena presuda je uručena 4. februara 201 5. godine.

Tuženi je 4. maja 2015. godine podneo predlog za ponavljanje postupka, koji je rešenjem Osnovnog suda u Brusu P. 5041/10 (08) od 9. jun a 2016. godine odbačen kao nepotpun. U međuvremenu, do donošenja ovog rešenja , spisi predmeta su bili dosta vljeni Osnovnom javnom tužilaštvu Brus, po dopisu Kt. 336/15 od 8. decembra 2015. godine, i vraćeni, nakon izvršenog uvida, tome sudu 14. decembra 2015. godine. Naredba za dostavljanje navedenog rešenja strankama data je od strane postupajućeg sudije 9. juna 2016. godine, a u spisima predmeta nema dokaza o izvršenoj dostavi ovog rešenja, pre ustupanja spisa Ustavnom sudu.

Za celokupan pregled ovog predmeta, potrebno je naglasiti i da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u redovnoj sudskoj proceduri, ali tek po njegovom pravnosnažnom okončanju, zbog čega je, konačno, rešavajući u drugom stepenu, Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno odbacio njegov predlog.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenj ivao do okončanja parnice, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe, sem paušalnih navoda o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u postupku čije je trajanje, zapravo, osporeno ustavnom žalbom, ne navodi druge razloge na kojima zasniva ovu povredu prava, kao i činjenicu da u ustavnoj žalbi nije osporio prvostepenu i drugostepenu presudu, Ustavni sud ove navode nije ni razmatrao, već se bavio, u suštini, izričito istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Bez obzira na kontradiktorne navod e podnosioca iz ustavne žalbe o tome da li je osporeni postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe bio pravnosnažno okončan ili je još uvek u toku, Ustavni sud je, ocenjujući postojanje istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, utvrdio da je označeni parnični postupak započet 13. marta 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Brusu, a da je okončan 4. februara 201 5. godine, uručenjem presude Višeg suda u Kruševcu Gž. 796/14 od 28. oktobra 2014. godine. Pritom, Ustavni sud ukazuje da postupak po predlogu za ponavljanje postupka, koji je u toku, nije od uticaja na dužinu trajanja ustavnom žalbom osporenog parničnog postupka, jer se radi o dva različita postupka koja ne predstavljaju jednu celinu (ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Rešenju Už -8201/2012 od 22. aprila 2013. godine) .

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao šest godina i skoro 11 meseci .

Prilikom ocene da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak, iako u sporu male vrednosti, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom bio relativno činjenično i pravno složen, posebno zato što je zahtevao obimniji dokazni postupak, saslušanjem većeg broja svedoka i veštačenjem, radi raspravljanja spornih pitanja u vezi aktivne legitimacije tuženog i visine štete.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao legitim an materijalni interes da se ovaj spor , iako male vrednosti , okonča u razumnom roku i da se odluči o njegovom zahtevu za naknadu štete.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se on, iako tužilac u ovom parničnom postupku, a nasuprot navodima ustavne žalbe, nije ponašao u svemu u skladu sa svojom procesnom ulogom tužioca u ovoj vrsti spora, jer do zaključenja glavne rasprave nije izneo sve činjenice i dokaze od kojih je zavisila odluka suda o njegovom utuženom potraživanju i zato što ime i adresa tužen og u tužbi nisu bil i tačno označeni.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dali su nadležni prvostepeni sudovi. Ovome su prevashodno doprinela dva duža perioda neaktivnosti sudova, i to jedan od godinu i sedam meseci pred Opštinskim sudom u Brusu, koliko je proteklo od dana podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje tužioca do dana donošenja rešenja kojim se taj predlog usvaja, kao i drugi od sedam meseci pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinica u Brusu, koji je, nakon us postavljanja njegove nadležnosti u 2010. godine , prvo ročište zakazao krajem jula 2010. godine. Sve ovo je uticalo da prvostepena presuda bude doneta nakon šest godina i mesec dana od dana podnošenja tužbe. Dužem trajanju postupka doprinelo je i to što su, radi dopune postupka – ispravk om presude , prvostepenom sudu – sada Osnovnom sudu u Brusu , jednom vraćeni nerazmotreni spisi od strane drugostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu P. 5041/10 (08) (inicijalno predmet Opštinskog suda u Brusu P. 69/08) . Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15) .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno ukupnu dužinu trajanja, značaj predmeta spora i vrstu spora, određenu složenost parničnog postupka i opisani doprinos podnosioca. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

7. U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je ustavna žalba i u tom delu odbačena kao nedopuštena, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti