Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema društvenom preduzeću

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Podnosiocu nije izvršena pravnosnažna presuda za naplatu potraživanja od preduzeća u restrukturiranju, a potom u stečaju. Država je odgovorna za neizvršenje presuda protiv preduzeća sa većinskim društvenim/državnim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9313/2016
16.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1952/02, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Kragujevca izjavio je Ustavnom sudu, 12. juna 2013. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1952/02, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Podnosilac je takođe istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 206/15 od 4. jula 2016. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom postupku, koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1952/02, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 206/15 od 4. jula 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1952/02, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000 dinara; u stavu trećem izreke je odbijen zahtev podnosioca za isplatu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku za iznos od 390.000 dinara; u stavu četvrtom izreke podnosiocu su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.000 dinara; u stavu petom izreke je određeno da će se po pravnosnažnosti spisi predmeta ustupiti Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i prava na rad podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja, pored ostalog je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo 2002. godine predlog za izvršenje protiv dužnika DP „F.“, Kragujevac, na osnovu presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 550/01 od 27. septembra 2002. godine, radi naplate razlike u zaradi; da je Opštinski sud u Kragujevcu doneo rešenje o izvršenju I. 1952/02 od 8. novembra 2002. godine kojim je odredio predloženo izvršenje; da je rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu od 23. septembra 2004. godine prekinut postupak izvršenja, do okončanja postupka restrukturiranja koji je pokrenut nad izvršnim dužnikom; da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/2010 od 5. marta 2010. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „F.“, Kragujevac. Takođe je utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe, kao stečajnom poveriocu, u navedenom stečajnom postupku zaključkom St. 45/2010 od 25. oktobra 2010. godine priznato potraživanje na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 1952/02 od 8. novembra 2002. godine, ali njegovo potraživanje nije namireno u celosti.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1005/2016 od 14. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojena žalba predlagača i preinačeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 206/15 od 4. jula 2016. godine u stavu trećem njegove izreke tako što mu je određena primerena naknada u iznosu od još 20.000 dinara, kao i troškovi drugostepenog postupka u iznosu od 12.780 dinara; u stavu drugom izreke žalba predlagača je odbijena u preostalom delu i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 206/15 od 4. jula 2016. godine u stavu trećem njegove izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenom izvršnom, odnosno stečajnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namire potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika DP „F.“, Kragujevac, koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i odluke Už-2343/2016 od 20. oktobra 2016. godine i Už-9145/2016 od 2. marta 2017. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog u stečajnom postupku, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava iz člana 60. Ustava.

7. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 9147/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u državnom vlasništvu
• Už 9145/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju
• Už 9324/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 8534/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja