Odluka Ustavnog suda o pravu na odlučivanje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako konačno rešenje o penziji nije doneto duži niz godina, presudan je bio doprinos podnositeljke, koja se organu uprave obratila tek nakon osam i po godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. V . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbij e, na sednici Veća održanoj 24. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. V . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš u predmetu D. 43197.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. V . iz Niša je, 8. decembra 2016. godine, preko punomoćnika A. B, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš u predmetu D. 43197. Podnositeljka je postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš D. 43197, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. septembra 2007. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš zahtev za priznavanje prava na sta rosnu penziju.

Prvostepeni organ uprave je doneo privremeno rešenje broj 181.1-1 02175/07 od 21. novembra 2007. godine kojim je podnositeljki utvrđeno pravo na starosnu penziju od 8. septembra 2007. godine u iznosu od 9820,56 dinara. U rešenju je navedeno da je isto privremeno do uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 4. januara 2006. godine do 24. jula 2007. godine.

U spisima predmeta postoji izjava poslodavca da doprinosi nisu plaćeni za navedeni period, te da isti neće ni biti uplaćeni od strane poslodavca, vlasnika radnje koja je brisana iz Registra 19. septembra 2008. godine.

Punomoćnik podnosioca je 19. aprila 2016. godine podneo žalbu zbog ćutanja administracije, jer nije doneto konačno rešenje o utvrđivanju prava na starosnu penziju podnositeljki ustavne žalbe.

Rešenjem prvostepenog organa broj 181.1.3/422/16 od 27. maja 2016. godine odbijen je zahtev za utvrđivanje konačnog iznosa starosne penzije.

Protiv ovog rešenja podnositeljka je 7. juna 2016. god ine izjavila žalbu u kojoj je navedeno da podnositeljka nije ni podnela zahtev za utvrđivanje konačnog iznosa penzije, već je drugostepenom organu pod nela žalbu zbog ćutanja prvostepenog organa.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 6611/16 od 13. jula 2016. godine obustavljen je postupak po žalbi izjavljenoj zbog ćutanja administracije .

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 6611/16 od 15. jula 2016. godine poništeno je prvostepeno rešenje od 27. maja 2016. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 181.6.2/10 od 11. avgusta 2016. godine odbijen je zahtev podnositeljke podnet 18. aprila 2016. godine za utvrđivanje konačnog iznosa starosne penzije, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Protiv ovog rešenja podnositeljka je 22. avgusta 2016. godine podnela žalbu, u kojoj je navedeno da podnositeljka nije ni podnela zahtev za utvrđivanje konačnog iznosa penzije, već je drugostepenom organu pod nela žalbu zbog ćutanja prvostepenog organa.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 10492/16 od 1. novembra 2016. godine poništeno je prvostepeno rešenje od 11. avgusta 2016. godine, i naloženo je prvostepenom organu da u ponovnom postupku na nesumnjiv način utvrdi šta je podnositeljka tražila podneskom od 19. aprila 2016. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 181.6.2/329 od 10. aprila 2017. godine odbijen je zahtev podnositeljke podnet 18. aprila 2016. godine za utvrđivanje konačnog iznosa starosne penzije, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Protiv ovog rešenja podnositeljka je 23. maja 2017. godine podnela žalbu, u kojoj je navedeno da podnositeljka nije ni podnela zahtev za utvrđivanje konačnog iznosa penzije, već je drugostepenom organu pod nela žalbu zbog ćutanja prvostepenog organa.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 9305/17 od 17. januara 2018. godine poništeno je prvostepeno rešenje od 10. aprila 2017. godine, te je određeno da se spisi predmeta ne vraćaju prvostepenom organu na ponovni postupak s obzirom na to da je utvrđeno da podnesak od 19. aprila 2016. godine nije zahtev za donošenje rešenja o konačnom iznosu starosne penzije, već žalba zbog „ćutanja uprave“.

Zaključkom drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 9305/17 od 18. januara 2018. godine odbačena je žalba podnositeljke izjavljena zbog „ćutanja uprave“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustav a, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. septembra 2007. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju. Prvostepeni organ uprave je doneo privremeno rešenje broj 181.1-1 02175/07 od 21. novembra 2007. godine kojim je podnositeljki utvrđeno pravo na starosnu penziju, te je navedeno da je rešenje privremeno do uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 4. januara 2006. godine do 24. jula 2007. godine. Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala da joj je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno jer ni nakon devet godina od dana podnošenja zahteva nije doneto konačno rešenje kojim joj se utvrđuje pravo na starosnu penziju.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak još uvek u toku može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, pon ašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno suda u upravnom sporu , kao i od prirode zahteva, odnosno značaj a istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman interes da se o njenom zahtevu efikasno odluči , imajući u vidu prirodu prava o kome se odlučuje.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni organ uprave privremeno rešenje kojom je podnositeljki utvrđeno pravo na starosnu penziju doneo u roku kraćem od dva meseca od podnošenja zahteva. Konačno rešenje u ovoj pravnoj stvari nije doneto jer nisu ispunjeni zakonski uslovi, imajući u vidu da nisu uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 4. januara 2006. do 24. jula 2007. godine .

Prilikom ispitivanja da li je podnositeljka ustav ne žalbe svojim radnjama doprinela dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da se podnositeljka ustavne žalbe, nakon donošenja privremenog rešenja od 21. novembra 2007. godine, tek nakon osam i po godina, odnosno 19. aprila 2016. godine obratila organima uprave zbog tzv. ćutanja administracije, odnosno jer joj konačno nije utvrđeno pravo na starosnu penziju. Pri tom, imajući u vidu da doprinosi za sporni period nisu ni uplaćeni, u konkretnoj pravnoj stvari se nisu ni stekli zakonski uslovi za donošenje konačnog rešenja o utvrđivanju prava na starosnu penziju.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.