Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i nedozvoljenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu u celosti. Žalba je nedopuštena za akte donete pre stupanja na snagu Ustava, neblagovremena za akte iz prelaznog perioda, a nedozvoljena za obaveštenje Nadzornog odbora Vrhovnog suda jer ono nije pojedinačni akt.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srboljuba Stošića iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srboljuba Stošića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K. 251/05 od 16. maja 2006. godine, presude Okružnog suda u Vranju Kž. 614/06 od 6. novembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K. 251/05 od 16. januara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Vranju Kž. 282/07 od 24. aprila 2007. godine i obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO. 1043/07 od 16. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srboljub Stošić iz Vladičinog Hana je 30. jula 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Odredbama člana 40a Zakona o sudijama (''Službeni glasnik RS'', br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) propisano je da se u Vrhovnom sudu Srbije obrazuje Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor) (stav 1.); da se Odbor sastoji od 5 sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije (stav 2.); da radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova (stav 3.); da sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća (stav 4.). Prema odredbama člana 40b istog zakona, Odbor je ovlašćen da, po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih, kao i da po okončanoj kontroli sudskog predmeta može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.

3. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava. Izuzetno, saglasno odredbama člana 113. stav 2. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnih akata koji su doneti, odnosno radnji koje su izvršene u periodu od dana proglašenja Ustava, do dana stupanja na snagu Zakona, s tim što je u tom slučaju krajnji rok za izjavljivanje ustavne žalbe bio 8. januar 2008. godine. Takođe, jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe je da je izjavljena protiv pojedinačnog akta ili radnje čiji je donosilac državni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena u delu kojim se osporavaju presude donete pre stupanja na snagu Ustava i to - presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K. 251/05 od 16. maja 2006. godine i presude Okružnog suda u Vranju Kž. 614/06 od 6. novembra 2006. godine, pa je ustavnu žalbu izjavljenu protiv ovih akata odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K. 251/05 od 16. januara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Vranju Kž. 282/07 od 24. aprila 2007. godine neblagovremena, jer je, po navodima samog podnosioca, osporeno rešenje Okružnog suda u Vranju Kž. 282/07 primio 19. oktobra 2007. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 30. jula 2008. godine, dakle po isteku roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
U odnosu na osporeni akt Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO. 1043/07 od 16. juna 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da iz navedenih odredaba Zakona o sudijama proizlazi da je Nadzorni odbor telo obrazovano u Vrhovnom sudu Srbije radi vršenja unutrašnje kontrole sudskih predmeta, a ne državni organ ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje za autoritativno odlučivanje o pravima i obavezama pravnih ili fizičkih lica. Imajući u vidu navedeno, Sud je ocenio da osporeni akt kojim se podnosilac obaveštava da u predmetu Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K. 251/05 nije uočena nesavesnost ili nestručnost sudije u vršenju sudijske dužnosti, nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama ili na zakonom zasnovanom interesu podnosioca ustavne žalbe, te protiv ovog akata ustavna žalba nije dopuštena. Stoga je Sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić,s.r.

Slični dokumenti

• Už 156/2007: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 2014/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedopuštene ustavne žalbe
• Už 196/2007: Odbačena ustavna žalba protiv rešenja i obaveštenja u krivičnom postupku
• Už 626/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 841/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene
• Už 1165/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 718/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene