Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u dugotrajnom stečajnom i izvršnom postupku. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete na teret budžetskih sredstava Republike Srbije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9324/2016
23.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P . iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1974/06, kao i u stečajnom postupku koji se vod i pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P . iz Kragujevca izjavio je Ustavnom sudu, 30. maja 201 3. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmet ima I. 1974/06 i I. 1976/06, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Podnosilac je takođe istak ao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku. Ustavna žalba je bila z avedena pod brojem Už-3790/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 245/15 od 8. juna 201 6. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom postupku, koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1974/06, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-9324/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 245/15 od 8. juna 2016. godine u stavu prvom izreke usvojen je zahtev predlagača , ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1974/06, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sud u Kragujevcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz stava prvog izreke okončao u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada za povred u prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca za iznos preko dosuđenih 10.000 dinara , do traženih 400.000 dinara . U obrazloženju rešenja, pored ostalog je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo 2006. godine predlog za izvršenje protiv dužnika DP „F .“, Kragujevac, na osnovu presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 4540/03 od 24. marta 2006. godine radi naplate neisplaćene otpremnine; da je Opštinski sud u Kragujevcu doneo rešenje o izvršenju I. 1974/06 od 5. novembra 2007. godine, kojim je odredio predloženo izvršenje; da je rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu I. 1974/06 od 4. avgusta 2008. godine prekinut postupak izvršenja, do okončanja postupka restrukturiranja koji je pokrenut nad izvršnim dužnikom; da je r ešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/2010 od 5. marta 2010. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „F .“, Kragujevac. Takođe je utvrđeno da je p odnosiocu ustavne žalbe, kao stečajnom poveriocu, u navedenom stečajnom postupku (St. 45/2010), priznato potraživanje na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 1974/06 od 5. novembra 2007. godine, ali njegovo potraživanje nije namireno u celosti.

Nezadovoljan iznosom pravične naknade koja mu je dosuđena, predlagač je izjavio žalbu protiv protiv stava trećeg, odnosno četvtrog izreke rešenja Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 245/15 od 8. juna 2016. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 961/2016 od 8. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke , delimično je usvojena žalba predlagača i preinačeno je rešenje Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 245/15 od 8. juna 2016. godine u delu stava četvrtog njegove izreke, tako što je predlagaču pored dosuđenog iznosa od 10.000 dinara u stavu trećem izreke, određena primrena naknada u iznosu od još 10.000 dinara, kao i troškovi drugostepenog postupka u iznosu od 12.780 dinara. U stavu drugom izreke žalba predlagača je odbijena u preostalom delu i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 206/15 od 4. jula 2016. godine u delu stava četvrtog njegove izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenom izvršnom, odnosno stečajnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namir e potraživanje utvrđeno odlukom sud a u korist podnosi oca ustavne žalbe, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika DP „F.“, Kragujevac, koji je u pretežn om državn om vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava ( videti Odlu ku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i odluke Už-2343/2016 od 20. oktobra 2016. godine i Už-9145/2016 od 2. marta 2017. godine ). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog u stečajnom postupku, Ustavni sud se nije bavio istaknutom povredom prava iz člana 60. Ustava.

7. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 9313/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema društvenom preduzeću
• Už 9147/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u državnom vlasništvu
• Už 9145/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju
• Už 8534/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja