Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak koji je trajao preko šest godina, uz period neaktivnosti suda od dve i po godine, predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava i dosuđuje naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. S . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 48241/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. S . iz Beograda podne o je Ustavnom sudu, 9. decembra 2016. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je, u izvršnom postupku koji je vo đen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 48241/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je izvršni postupak trajao više od šest godina, zbog čega podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pr avo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise pred meta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 48241/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, 19. marta 2010. godine, kao izvršni poverilac, podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje zaplenom novčanih sreds tava sa računa izvršnog dužnika, na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja, kojim se Z. i . B . obavezao da na utvrđene iznose za određene periode uplati doprinose nadležnim fondovima za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Nakon što je izvršni poverilac, po nalogu suda, uredio predlog za izvršenje prema izvršnoj ispravi, rešenjem I. 48241/10 od 4. juna 2010. godine sud je odredio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je 14. juna 2010. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju i 16. juna 2010. godine dopunu žalbe.

Do odlučivanja o izjavljenoj žalbi, izvršni sud se više puta obraćao Poreskoj upravi i Fondu PIO tražeći obaveštenje o izmirenim doprinosima od strane izvršnog dužnika i sproveo je veštačenje angažovanjem veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Rešenjem Ipv (I) 1054/2011/8 I. 48 421/10 od 17. maja 2012. godine spisi predmeta su vraćeni na dopunu postupka, odnosno radi dodatnih provera na okolnost da li je izvršni dužnik izmirio dug po osnovu doprinosa.

U nastavku izvršnog postupka sud se obraćao Poreskoj upravi i nadležnom fondu, a obavljeno je i ekonomsko-finansijsko veštačenje i strane su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka u maju 2013. godine.

Naredne dve i po godine godine sud nije preduzeo nijedn u radnju u cilju sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Rešenjem Ipv (I)1054/2011/2 I. 48421/2 010 od 4. decembra 2015. godine ponovo su vraćeni postupajućem sudiji spisi predmeta I. 48421/10, radi dopune postupka.

Rešenjem I. 48421/10 od 9. septembra 2016. godine obustavljen je postupak izvršenja u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 48421/10, zato što se izvršni poverilac nije izjasnio, u ostavljenom roku, da li je voljan da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj.

Pismeni otpravak rešenja je 10. novembra 2016. godine dostavljen izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne želbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak započeo podnošenjem predlog a za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu , 19. marta 2010. godine , i da je okončan rešenjem o obustavljanju postupka Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 48421/10 od 9. septembra 2016. godine, iz čega proizilazi da je osporeni izvršni postupak trajao više od šest godin a.

Navedeno trajanje izvršnog postupka od preko šest godina, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ustavni sud je, imajući u vidu činjenice i okolnosti utvrđene u tački 3. obrazloženja, našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe ima o legitiman interes da su d u razumnom roku okonča izvršni postupak, kao i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost postupajućeg izvršnog suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, pa je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka . S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da izvršni sud snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje predmetnog postupka. Odgovornost toga suda se ogleda u činjenici da nije preduzimao procesne radnje u periodu od dve i po godine (od maja 2013. do decembra 2015. godine) , kao i u tome da su mu spisi predmeta dva puta vraćani radi dopune postupka, što ukazuje da nije preduzeo potrebne radnje u cilju utvrđenja da li je izvršni dužnik ispunio svoj dug. Pored navedenog, tokom sprovedenog izvršnog postupka , ni nakon više od šest godina nije odlučeno o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj 14. juna 2010. godine protiv rešenja o izvršenju.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je izvršni postupak neopravdano dugo traja o i da nije zadovolj en standard suđenja u razumnom roku, što je posledica nedelotvornog postupanj a nadležnog sud a.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vo đen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 48241/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/1, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tačk i 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu pravde .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja izvršnog postupka i cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju. Ustavni sud j e posebno cenio i životni standard u državi , te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna od karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ust avnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti