Povreda prava na pravično suđenje zbog neovlašćenog menjanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je radnjom izvršnog suda – precrtavanjem dela predloga za izvršenje koji se odnosi na zateznu kamatu – povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje i na pravno sredstvo, jer joj je time onemogućeno da izjavi prigovor.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B . T . iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održano 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B . T . i utvrđuje da su podnositeljki ustavne žalbe radnjom Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu I. 39418/12 – neodlučivanjem o svim zahtevima (o zakonskoj zateznoj kamati) iz predloga za izvršenje, rešenjem o izvršenju povređen a prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da donese dopunsko rešenje kojim će u predmetu iz tačke 1. odlučiti o zakonskoj zateznoj kamati traženoj u predlogu za izvršenje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B . T . iz Pirota podnela je , 6. decembra 2012. godine, preko punomoćnika I . P, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 39418/12 od 2. oktobra 2012. godine i dopisa istog suda I. 39418/12 od 10. oktobra 2012. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Prvi osnovni sud u Beogradu usvojio podnositeljkin predlog za izvršenje, ali je izvršni sudija prethodno hemijskom olovkom precrtao zakonsku zateznu kamatu traženu u predlogu za izvršenje. Podnositeljka ustavne žalbe je navela da Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje procesnu mogućnost izvršnog suda da precrtava deo teksta hemijskom olovkom u predlogu za izvršenje. Dalje je navela da kako je izvršni sud doneo osporeno rešenje o izvršenju, to podnositeljka nije imala mogućnost da protiv osporenog rešenja o izvršenju podnese prigovor. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da ukoliko nije postojao osnov za namirenje zakonske zatezne kamate, izvršni sud je bio dužan da donese delimično rešenje o izvršenju kojim bi usvojio predlog za izvršenje u pogledu glavnog duga, a odbio predlog za izvršenje u pogledu zakonske zatezne kamate, čime bi i stekla pravo na podnošenje prigovora protiv rešenja o izvršenju u odbijajućem delu.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i poništi rešenje o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 39418/12 od 2. oktobra 2012. godine i dopis istog suda I. 39418/12 od 10. oktobra 2012. godine. Tražila je i troškove za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvida u priložen u dokumentacij u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac B. T, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 22. septembra 2012. godine predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika JP „P. S .“, radi namirenja novčanog potraživanja. U predlogu za izvršenje podnositeljka ustavne žalbe je tražila i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 39418/12 od 2. oktobra 2012. godine usvojio predlog za izvršenje u celini, dok je osporenim dopisom od 10. oktobra 2012. godine obavestio izvršnog poverioca da je u rešenju o izvršenju „prekrižio“ zakonsku zateznu kamatu, s obzirom na to da ista nije predviđena izvršnom ispravom, a sud istu ne može da dosuđuje u izvršnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano: da na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac, da rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja, da izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje (član 40. st. 1, 2. i 3.); da rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo (član 37. stav 5.) .

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da podnositeljka ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na tome da je izvršni sud bez uporišta u procesnom zakonu precrtao zakonsku zateznu kamatu u podnetom predlogu za izvršenje i nakon toga usvojio rešenje o izvršenju u celini protiv kog nije mogla da podnese prigovor, umesto da je doneo rešenje o delimičnom odbijanju predloga za izvršenje u delu zakonske zatezne kamate, čime bi stekla pravo po zakonu da prigovorom pobija takvo rešenje. U vezi sa navedenim, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.) , u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Prema stavu ESLjP, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju od pravnog značaja odredba člana 37. stav 5. ZIO, kojom je propisano da rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo. Argumentum a contrario - rešenje o izvršenju kojim se usvaja predlog za izvršenje u celini ne mora biti obrazloženo. Stoga je ustaljena i dugotrajna sudska praksa da rešenje kojim se usvaja predlog za izvršenje u celini, predstavlja u suštini podneti predlog za izvršenje sa pečatom suda na kome se konstatuje da se određuje predloženo izvršenje. Tako je postupljeno i u konkretnom slučaju, jer je formalno usvojen predlog za izvršenje u celini, s tim što je izvršni sud u podnetom predlogu za izvršenje precrtao traženu zakonsku zateznu kamatu i o tome osporenim dopisom obavestio podnositeljku ustavne žalbe. Ustavni sud ocenjuje da izvršni sud nije imao bilo kakvo procesno ovlašćenje da samoinicijativno precrta zakonsku zateznu kamatu u podnetom predlogu za izvršenje. Između podnetog predloga za izvršenje i rešenja o izvršenju mora da postoji materijalnopravni identitet (sadržina rešenja o izvršenju mora da odgovara sadržini predloga za izvršenje). Međutim, izvršni sud je precrtavanjem zakonske zatezne kamate stvorio nesklad između podnetog predloga za izvršenje i rešenja o izvršenju, a što nesumnjivo predstavlja razlog za utvrđenje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud ocenjuje da je, ukoliko je izvršni sud smatrao da podnositeljki ustavne žalbe ne pripada zakonska zatezna kamata, sud bio procesno dužan da postupi u skladu sa navedenom zakonskom odredbom (član 37. stav 5. ZIO) i da donese posebno rešenje kojim se predlog za izvršenje delimično odbija u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu , te da obrazloži rešenje u odbijajućem delu. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ovakvim (ne)postupanjem izvršnog suda podnositeljki ustavne žalbe povređeno i pravo na obrazloženu sudsku odluku, koje nije izričito garantovano članom 32. stav 1. Ustava, ali predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje .

Zatim, kada je reč o mogućnosti podnošenja prigovora protiv rešenja o izvršenju, za izvršnog poverioca se primenjuje poseban pravni režim. Ustavni sud ukazuje da je članom 40. stav 3. ZIO propisano da izvršni poverilac može da podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju, kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje. Ova zakonska odredba se primenjuje u situacijama kada se potpuno, odnosno delimično odbija ili odbacuje predlog za izvršenje. Međutim, kako je izvršni sud formalnopravno usvojio podnositeljkin predlog za izvršenje u celini, to podnositeljka ustavne žalbe po samom zakonu nije mogla da podnese prigovor protiv osporenog rešenja o izvršenju, iako je izvršni sud suštinski odbio njen predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu. Ustavni sud ocenjuje da kako izvršni sud nije na zakonom propisani način odlučio o traženoj zakonskoj zateznoj kamati - donošenjem rešenja, to je podnositeljki uskraćeno zakonsko pravo da izjavi prigovor sudskom veću protiv odluke o zakonskoj zateznoj kamati, a što je dovelo do povrede prava podnositeljke na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, a sve ukupno do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je radnjom Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu I. 39418/12 - neodlučivanjem o svim zahtevima (o zakonskoj zateznoj kamati) iz predloga za izvršenje , rešenjem o izvršenju , podnositeljki ustavne žalbe povređena prav a na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede ustavnih prava, naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da donese dopunsko rešenje kojim bi se odlučilo o zakonskoj zateznoj kamati traženoj u predlogu za izvršenje , odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kao i da joj dosudi nematerijalnu štetu , za sada je preuranjen, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporen dopis Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 39418/12 od 10. oktobra 2012. godine, Ustavni sud ukazuje da navedeni dopis ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

10. Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 9996/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku za vraćanje na rad
• Už 3483/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku
• Už 5162/2016: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe za isplatu kosovskog dodatka
• Už 5521/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi pravne sigurnosti zbog neujednačene sudske prakse
• Už 8733/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma
• Už 5679/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 4793/2012: Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog formalističke primene zakona