Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog carinskog prekršaja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu pravnog i odgovornog lica protiv presude Prekršajnog apelacionog suda. Sud je utvrdio da nisu povređena prava na pravično suđenje i pravnu sigurnost, jer je delo bilo propisano kao prekršaj i primenjen je blaži zakon.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9349/2014
27.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi pravnog lica „ M.“ d.o.o. i R . C , i jednog i drugog iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba pravnog lica „M.“ d.o.o. i R . C . izjavljena protiv presude Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Pravno lice „M.“ d.o.o. i R . C, i jedan i drugi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 31. decembra 201 4. godine, preko punomoćnika T. S , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv stava d rugog izreke presude Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe suštinski ističu i povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi:

- da je „pobijanim delom presude Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine povređeno pravo okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i njihova pravna sigurnost u prekršajnom postupku, jer su oglašeni krivim za delo za koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao prekršaj, a osim toga, oglašeni su krivim za delo za koje nisu bili okrivljeni“;

- da se „proizvoljnost u primeni procesnog zakona ogleda i u tome što Prekršajni apelacioni sud u pobijanoj presudi uopšte nije dao razloge o tome zašto ne prihvata žalbene navode iz kojih jasno proizilazi da su u prvostepenom postupku povređena ustavna prava podnosilaca ustavne žalbe“;

- da su okrivljeni oglašeni krivim za delo koje im nije stavljeno na teret zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka;

- da je „pobijanom presudom na okrivljene primenjen zakon, odnosno zakonska odredba koja nije važila u vreme izvršenja dela, te je na taj način prekršajni organ učinio povredu osnovnog načela prekršajnog postupka iz člana 3. Zakona o prekršajima“;

- da su sve carinske deklaracije popunjene u skladu sa zakonom, u njima su pravilno iskazani podaci o količini, vrednosti, vrsti i poreklu robe;

- da „carinski prekršaj čini onaj ko u carinskim ispravama pogrešno iskaže podatke o količini, vrednosti, vrsti i poreklu robe, te da je i po naknadnoj kontroli carinskih organa utvrđeno da su navedeni podaci u carinskim ispravama tačno uneti“;

- da Prekršajni apelacioni sud u pobijanoj presudi ignoriše žalbu okrivljenih i ne daje nikakve razloge o tome zašto ne prihvata razloge žalbe, što ukazuje na arbitrernost vođenja postupka po žalbi i u donošenju pobijane presude;

- da je „protiv okrivljenih vođen prekršajni postupak u Carinarnici Niš za ista dela pošto se radilo o rashladnim vitrinama, kao i da je prvostepeni carinski organ okrivljene učinio odgovornim, ali je Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Nišu presudom Prž. 3535/10 od 14. aprila 2010. godine uvažio žalbu okrivljenih i oslobodio ih krivice“;

- da je „isti pravni stav zauzet i u rešenjima Ministarstva finansija - Veće za drugostepeni prekršajni postupak (jedno od tih rešenja se nalazi u spisima predmeta), kojima su uvažene žalbe istih okrivljenih i poništena rešenja tog prekršajnog organa u odnosu na iste rashladne vitrine, te da je u tim rešenjima zauzet pravni stav da se pogrešno tarifiranje robe ne može podvesti pod odredbu člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, jer taj član ima u vidu pogrešno označavanje trgovačkog naziva robe, pogrešno naimenovanje robe po carinskoj tarifi“; da je isti pravni stav zauzeo i Prekršajni sud u Beogradu u presudi Pru. 300559/11 od 27. novembra 2014. godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnice Beograd P. 893/10 , Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnice Niš P. 1947/08 i spise predmeta Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnice Beograd P. 888/10, kao i uvidom u dostavljenu dokumentaciju uz ustavnu žalbu, utvrdio :

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na prekršajni postupak u kome je doneta osporena presuda:

Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Niš - Odsek za naknadnu kontrolu podnelo je Carinarnici Beograd - Odsek za carinske prekršaje više zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (04/2 D 7304/5-45 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-46 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-47 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-48 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-49 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-50 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-51 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-52 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-53 od 9. februara 2009. godine i 04/2 D 7304/5-54 od 9. februara 2009. godine) protiv pravnog lica „M.“ d.o.o. i odgovornog lica R . C, zbog prekršaja iz člana 340. Carinskog zakona.

Po podnetim zahtevima, pokrenut je prekršajni postupak protiv pravnog i odgovornog lica u predmetu Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd P. 653/09, kao i upravni postupak kod Carinarnice Beograd.

Branilac okrivljenih advokat T. S . je 21. maja 2009. godine dostavila pisanu odbranu okrivljenih , uz koju je dostavila i rešenje Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Novi Sad P. 261/05 od 25. septembra 2006. godine.

U podnesku branioca je, između ostalog, navedeno da „u prilogu vam dostavljamo pravnosnažno rešenje Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Novi Sad P. 261/05 od 25. septembra 2006. godine kojim je zbog istovetne pravne stvari obustavljen prekršajni postupak protiv ovde okrivljenih sa obrazloženjem da je podnosilac deklaracije u carinsku ispravu uneo istinite i potpune podatke od kojih zavisi obračun carine, vrstu, količinu i vrednost robe, a pravno je pitanje u koji tarifni stav će se roba svrstati, što predstavlja pravilnu primenu propisa od strane Carinskog organa, u cilju pravilnog svrstavanja uvezene robe, a ne netačnost podataka o robi unetih u deklaraciju“.

Rešenjem Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd - Komisija za carinske prekršaje P. 653/09 od 5. juna 2009. godine okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, su oglašeni krivim za deset prekršaja u realnom sticaju iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) i posledično su im izrečene novčane kazne , i to okrivljenom pravnom licu u iznosu od 1.100.000 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u iznosu od 50.000 dinara.

Rešenjem Ministarstva finansija - Veće za drugostepeni prekršajni postupak Pžc. 1268/09 od 16. septembra 2009. godine uvažena je žalba okrivljenih, te je ukinuto rešenje Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd - Komisija za carinske prekršaje P. 653/09 od 5. juna 2009. godine, a predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Upravni postupak koji se vodio pred Carinarnicom Beograd, pravnosnažno je okončan rešenjima U/I-4116/2008 od 15. decembra 2009. godine, U/I-4164/2008 od 15. decembra 2009. godine, U/I-4165/2008 od 15. decembra 2009. godine, U/I-4166/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4167/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4168/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4169/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4170/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4171/2008 od 16. decembra 2009. godine i U/I-4172/2008 od 16. decembra 2009. godine.

Rešenjem Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd - Komisija za carinske prekršaje P. 893/10 od 21. januara 2011. godine okrivljeni su oglašeni krivim za deset prekršaja u realnom sticaju iz člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/10) i posledično su im izrečene novčane kazne i to okrivljenom pravnom licu u iznosu od 500.000 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u iznosu od 50.000 dinara.

U obrazloženje rešenja je, između ostalog, navedeno da su odgovorni „preduzeće "M." d.o.o. kao pravno lice, C. R , odgovorni radnik, što radeći u ime i za račun okrivljenog pravnog lica, nije uneo u deklaraciji sve podatke o robi koji su odlučujući za utvrđivanja tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi i u deklaraciji uneo tarifnu oznaku koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi te robe na taj način što je prilikom deklarisanja po carinskim ispravama i to:

A) - JCI 11568/C4-32284 od 10.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

B) - JCI 11568/C4-32780 od 12.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

V) - JCI 11568/C4-33305 od 14.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

G) - JCI 11568/C4-33557 od 17.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

D) - JCI 11568/C4-33558 od 17.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

Đ) - JCI 11568/C4-34103 od 19.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

E) - JCI 11568/C4-38206 od 09.10.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

Ž) - JCI 11568/C4-35836 od 27.09.2007.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 59 kd i vrednosti 23.163,40 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

3) - JCI 11568/C4-45443 od 28.07.2008.godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG5.0(5.1), u količini od 51 kd i vrednosti 22.440,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

I) - JCI 11568/C4-45444 od 28.07.2008. godine CI Terminal Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG5.0(5.1), u količini od 48 kd i vrednosti 21.120,00 € uneo tarifnu oznaku 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%, a što je utvrđeno naknadnom kontrolom Carinarnice Niš - Odseka za naknadnu kontrolu zapisnikom 04 broj D-7304 od 05.09.2008.godine, čime je izvršio deset prekršaja u realnom sticaju iz člana 294 stav 1 tačka 5 CZRS, kako u odnosu na svoju ličnu odgovornost, tako i u odnosu na odgovornost pravnog lica u čije ime i za čiji račun je radio, za šta ih Komisija za prekršaje Carinarnice Beograd oglašava odgovornim,...“.

Osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je ožalbeno prvostepeno rešenje Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd - Komisija za carinske prekršaje P. 893/10 od 21. januara 2011. godine tako što je obustavljen prekršajni postupak vođen protiv okrivljenih zbog osam prekršaja iz člana 294. stav 1. i stav 2. tačka 5. Carinskog zakona, učinjenih u septembru 2007. godine, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka, dok je stavom drugim izreke u preostalom de lu prvostepeno rešenje potvrđeno i žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovana, a okrivljenom pravnom licu je izrečena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u iznosu od 10.000 dinara.

3.2 Činjenice i okolnosti koje se odnose na nejednako postupanje u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji:

3.2.1. Rešenjem Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Novi Sad - Komisija za prekršaje P. 261/05 od 25. septembra 2006. godine obustavljen je prekršajni postupak vođen protiv okrivljenog p ravnog lica „M.“ d.o.o. iz Beograda, okrivljenog R . C, okrivljenog pravnog lica „Zarupski“ d.o.o. iz Bačke Palanke i okrivljenog N . Z, zbog prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05 i 85/05), pokrenut zbog sumnje da su prilikom deklarisanja robe, koja je dopremljena Carinarnici, po carinskoj ispravi 21024/C4-2203/09.06.05 CI Bačka Palanka, u dokumentima iskazali podatke o vrsti robe, različite od podataka koje je utvrdio carinski organ, tako što su robu: mašine za mlekarstvo, mašine za čuvanje i hlađenje mleka marke „Fic Frigomilk“, zapremine 300l, 36 kol, 35 kom, vrednosti 45.211,60 evra, svrstali u Tar. stav 8434 20 00 00 CT sa stopom carine 1%, a kontrolom robe i dokumentacije je utvrđeno da se predmetna roba, ispravno svrstava u Tar. stav 8419 89 00 10 CT, kao uređaji za rashlađivanje, rashladna postrojenja za direktno hlađenje, sa stopom carine 5%. Postupak je obustavljen na osnovu člana 234. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, jer okrivljeni nisu učinili prekršaj koji im se zahtevom stavlja na teret.

U obrazloženju rešenja je navedeno da je „na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno, da je po carinskoj ispravi 21024/C4-2203/09.06.05. CI Bačka Palanka, za uvoznika „ M.“ d.o.o. Beograd, preko špedicije „Z .“ d.o.o. Bačka Palanka, prijavljena za carinjenje uvezena roba: mašine za mlekarstvo, mašine za čuvanje i hlađenje mleka marke „Fic Frigomilk“, zapremine 300 l, 36 kol, 35 kom, vrednosti 45.211,60 evra, 3.718.758,00 dinara, svrstana u Tar. st. 8434 20 00 00 CT, sa stopom carine 1%, da je kontrolom prihvaćene deklaracije carinski organ utvrdio da se predmetna roba ispravno svrstava u Tar. stav 841989 00 10 CT, kao: uređaji za rashlađivanje, rashladna postrojenja za direktno hlađenje, sa stopom carine 5%. Iz podataka u JCI i zapisnika o prekršaju, proizlazi da je podnosilac deklaracije u predmetnu carinsku ispravu uneo istinite i potpune podatke od kojih zavisi obračun carine, vrstu, količinu i vrednost robe, a pravno je pitanje u koji tarifni stav će se roba svrstati, što predstavlja pravilnu primenu propisa od strane carinskog organa, u cilju pravilnog svrstavanja uvezene robe, a ne netačnost podataka o robi unetih u deklaraciju“.

3.2.2. Rešenjem Ministarstva finansija - Uprava Carina - Carinarnica Niš 02/4 P. 1947/08 od 3. decembra 2009. godine pravno lice „M.“ d.o.o. Beograd i R . C . oglašeni su krivim da su učinili prekršaj iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) i posledično su im izrečene novčane kazne i to okrivljenom pravnom licu u iznosu od 120.000 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u iznosu od 2.000 dinara.

U obrazloženju rešenja je navedeno da „na osnovu svih navedenih dokaza Komisija je kao nesporno utvrdila da je carinski organ u postupku naknadne kontrole ustanovio neslaganje u tarifnom stavu i stopi carine, kao rezultat pogrešnog unosa podataka o vrsti robe. U obrazloženju rešenja UP/I-1147/08, kao i zapisniku D-62/3 navedeno je da tarifni podbroj 8418 50 CT obuhvata uređaje (sanduke, ormane, pultove, vitrine i slično) za čuvanje i izlaganje, sa ugrađenim uređajima za hlađenje ili zamrzavanje. Prema nalazu Carinskog organa, uvezena roba po C4 br. 285/08 - „rashladne vitrine“, ne mogu biti svrstane u tarifni stav 8418.50 99 00 00 CT sa stopom carine 10%, gde se svrstavaju uređaji sa osnovnom funkcijom zamrzavanja, već u tarifni stav 8414.50 19 00 CT sa stopom carine 15%, obzirom da uvezene rashladne vitrine imaju funkciju hlađenja, a ne zamrzavanja. Takav podatak upisan je i u priloženu tursku izvoznu deklaraciju. Upravno rešenje je pravnosnažno i izvršno i isto obavezuje i ovaj organ, te se o tarifiranju u ovom postupku ne može raspravljati“.

Presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Nišu II - 206 Prž. 3535/10 od 14. aprila 2010. godine uvažena je žalba okrivljenih p ravnog lica „M.“ d.o.o. Beograd i R . C, kao odgovornog lica u pravnom licu i preinačeno je rešenje Komisije za carinske prekršaje Carinarnice u Nišu 02/4 broj P. 1947/08 od 3. decembra 2009. godine, tako što se okrivljeni „M.“ d.o.o. Beograd, kao pravno lice i R . C, kao odgovorno lice u pravnom oslobađaju krivice, usled nedostatka dokaza, da su dana 17. januara 2008. godine, u JCI C 4 285 iskazali podatke o vrsti robe, različite od onih koje je utvrdio carinski organ, čime bi učinili prekršaj iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, shodno odredbi člana 234. Zakona o prekršajima.

U obrazloženju presude je navedeno da „ispitujući ožalbeno rešenje u delu u kome se žalbom pobija, i po službenoj dužnosti shodno odredbi člana 241. Zakona o prekršajima, Prekršajni sud je našao da je žalba okrivljenih osnovana iz sledećih razloga: unošenje netačnih tarifa prilikom deklarisanja robe koja je dopremljena Carinarnici na postupak carinjenja ne predstavlja biće prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, u kome stoji da je prekršaj učinjen ukoliko prilikom deklarisanja robe u carinskim dokumentima obveznik iskaže podatke o količini, vrednosti, vrsti, ceni i poreklu robe, a različite od onih koje je utvrdio carinski organ prilikom kontrole, kao i zbog toga što je odredbom člana 88a. stav 2. određeno da se netačno označavanje tarifnog stava, ako su priroda i druge karakteristike robe pravilno definisane, smatra greškom, a ne namerom, a da je određivanje tarifa obaveza carinskih službenika radi određivanja carinskih stopa, kao i zbog toga što su, a to je i utvrdio carinski organ, prilikom deklarisanja, tačno naveli podatke o vrsti, količini, vrednosti i poreklu robe.

3.2.3. Rešenjem Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd P. 888/10 od 19. januara 2011. godine oglašeni su odgovornim „okrivljeno preduzeće „M. “ d.o.o. kao pravno lice i R . C , odgovorni radnik što radeći u ime i za račun okrivljenog pravnog lica, nije uneo u deklaraciji sve podatke o robi koji su odlučujući za utvrđivanja tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi i u deklaraciji uneo tarifnu oznaku koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi te robe na taj način što je prilikom deklarisanja po carinskim ispravama , i to:

A) - JCI 11096/C4-2201 od 02.10.2007. godine CI Ranžirna Makiš u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje električni: vitrine za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem): ostali i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

B) - JCI 11096/C4-2202 od 02.10.2007. godine CI Ranžirna Makiš, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 60 kd i vrednosti 23.556,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

V) - JCI 11118/C4-61 od 04.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 72 kd i vrednosti 27.072,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

G) - JCI 11118/C4-140 od 06.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 72 kd i vrednosti 27.072,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

D) - JCI 11118/C4-167 od 08.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 72 kd i vrednosti 27.072,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

Đ) - JCI 11118/C4-493 od 15.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP, u količini od 28 kd i vrednosti 9.520,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

E) - JCI 11118/C4-579 od 16.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG600GP i HG5.0, u količini od 88 kd i vrednosti 31.216,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

Ž) - JCI 11118/C4-756 od 18.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG5.0, u količini od 84 kd i vrednosti 31.584,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

3) - JCI 11118/C4-836 od 19.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG5.0, u količini od 84 kd i vrednosti 31.584,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

I) - JCI 11118/C4-926 od 22.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG5.0, u količini od 84 kd i vrednosti 41.324,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%.

J) - JCI 11118/C4-1047 od 23.01.2007. godine CI Železnička stanica Beograd, u naimenovanju 01 uneo podatke o robi označivši ih kao frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, električni ili ne; toplotne pumpe osim uređaja za klimatizaciju vazduha iz tarifnog broja 8415: ostali sanduci, vitrine i sliči uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: ostali: ostali - rashladne vitrine marke LTH tip HG5.0, u količini od 83 kd i vrednosti 31.208,00 € svrstao u Tarifni broj 8418 50 99 0000 CT, sa stopom carine 10% i stopom PDV-a od 18%, umesto da ispravno unese podatke i to kao ostali sanduci, vitrine, i slični uređaji za hlađenje ili zamrzavanje: rashladne vitrine i pultovi (sa ugrađenom rashladnom jedinicom ili isparivačem), za čuvanje hrane - ostali... i unese ispravnu tarifnu oznaku 8418 50 19 0000 CT sa stopom carine 15% i stopom PDV-a od 18%, a što je utvrđeno naknadnom kontrolom Carinarnice Niš - Odseka za naknadnu kontrolu zapisnikom 04 broj D-7304 od 05.09.2008.godine, čime je izvršio jedanaest prekršaja u realnom sticaju iz člana 294 stav 1 tačka 5 CZRS, kako u odnosu na svoju ličnu odgovornost, tako i u odnosu na odgovornost pravnog lica u čije ime i za čiji račun je radio, za šta ih Komisija za prekršaje Carinarnice Beograd oglašava odgovornim i primenom člana 294 stav 1 tačka 5 CZ“.

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pru. 300559/11 od 27. novembra 2014. godine uvažena je žalba okrivljenog pravnog lica preduzeća „M.“ d.o.o. Beograd i odgovornog lica u pravnom licu R . C . iz Beograda i preinačeno je rešenje Komisije za carinske prekršaje Carinarnice u Beogradu P. 888/10 od 19. januara 2011. godine, te su oslobođeni krivice usled nedostatka dokaza zbog prekršaja bliže opisanih i pravno kvalifikovanih podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka Odseka za naknadnu kontrolu Carinarnice Niš 04 broj D-7034/5-14, D-7034/5-15, D-7034/5-16, D-7034/5-17, D-7034/5-18, D-7034/5-19, D-7034/5-20, D-7034/5-21, D-7034/5-22, D-7034/5-23 i D-7034/5-24 od 9. februara 2009. godine, čime bi učinili prekršaje iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakonm shodno odredbi člana 243. Zakona o prekršajima.

U obrazloženju presude je navedeno da „ispitujući ožalbeno rešenje u delu u kome se žalbom pobija, kao i po službenoj dužnosti shodno odredbi člana 241. Zakona o prekršajima ovo sudeće veće nalazi da je žalba okrivljenih osnovana iz sledećih razloga: unošenje netačnih tarifa prilikom deklarisanja robe koja je dopremljena Carinarnici na postupak carinjenja, ne predstavlja biće prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) , u kome stoji da je prekršaj učinjen ukoliko prilikom deklarisanja robe u carinskim dokumentima obveznik iskaže podatke o količini, vrednosti, vrsti, ceni i poreklu robe, a različito od onih koje je utvrdio carinski organ prilikom kontrole, kao i zbog toga što je odredbom člana 88a stav 2. ovog zakona, određeno da se netačno određivanje tarifnog stava, ako su priroda i druge karakteristike robe pravilno definisane – smatra greškom, a ne namerom, jer je određivanje tarifa obaveza carinskih slubženika radi određivanja carinskih stopa, kao i zbog toga što su, a to je i utvrdio carinski organ, prilikom deklarisanja tačno naveli podatke o vrsti, količini, vrednosti i poreklu robe. Ovo sudeće veće, isto tako utvrđuje da osim navedenog, okrivljeni se ožalbenim rešenjem terete za činjenje prekršaja iz člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/10), jer su okrivljeni postupili suprotno članu 87. stav 1. ovog zakona, koji je u primeni počev od 3. maja 2010. godine iako se okrivljeni predmetnim zahtevima koji su spojeni i po kojim je prvostepeni organ istovremeno odlučivao terete zbog osnovane sumnje da su činili prekršaje iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, postupajući suprotno odredbi člana 95. ovog zakona. Ovo sudeće veće, uvidom u materijalne i kaznene odredbe zaključuje, da opisi prekršaje iz predmetnih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nisu podudarni sa izrekom ožalbenog prvostepenog rešenja P. 888/10 od 19. januara 2011. godine, što ukazuje na povredu prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 11. Zakona o prekršajima,..., Kako za opisane radnje iz predmetnih spojenih zahteva kažnjivih po članu 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06), okrivljenima nije dokazano da su činili prekršaje, to ovo veće Prekršajnog suda u Beogradu zaključuje da nema osnova da se okrivljeni terete za činjenje prekršaja iz člana 294. stav 1. tačka 5, a u vezi sa članom 87. stav 1. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/10 od 26. marta 2010. godine) “.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 34. stav 1. utvrđeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Odredbama ranije važećeg Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) bilo je propisano: da lice koje unosi robu u carinsko područje dužno je da robu prijavi i bez odlaganja preveze putem, na način i u roku koji odredi carinski organ do carinarnice ili do drugog mesta koje odredi ili odobri carinski organ ili u slobodnu zonu (član 64. stav 1.); da lice koje preuzme odgovornost za prevoz robe posle unošenja u carinsko područje odgovorno je za izvršavanje obaveza iz stava 1. ovog člana (član 64. stav 2.); da carinski organ može, radi kontrole prihvaćene deklaracije da izvrši pregled isprava koje su priložene uz deklaraciju, da zahteva da mu deklarant dostavi i druge isprave kako bi utvrdio tačnost podataka navedenih u deklaraciji, da izvrši pregled robe ili uzme uzorke radi analize i ispitivanja robe (član 95.); da će se novčanom kaznom od jednostrukog do trostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniti lice koje ne dopremi robu nadležnom carinskom organu (član 64. st. 1. i 2) (član 340. stav 1. tačka 1.); da će se novčanom kaznom od jednostrukog do trostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniti lice koje prilikom deklarisanja robe koja je dopremljena carinarnici, u dokumentima iskaže podatke o količini, vrednosti, vrsti i poreklu robe, različite od onih koje je utvrdio carinski organ (član 95.) (član 340. stav 1. tačka 2.); da kad je izvršilac prekršaja pravno lice, za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom do 25.000 dinara (član 340. stva 2.).

Odredbama Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/10) propisano je da deklaracija, sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje, u pismenoj formi podnosi se na propisanom obrascu, mora da bude potpisana od strane njenog podnosioca, i mora da sadrži podatke neophodne za primenu propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje (član 87. stav 1.), kao i da će se novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 do 1.500.000,00 dinara kazniti pravno lice ako ne unese u deklaraciju sve podatke o robi, koji su odlučujući za utvrđivanje tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi ili u deklaraciju unese tarifnu oznaku koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi te robe, a pri čemu takvo činjenje prouzrokuje, ili može da prouzrokuje plaćanje uvoznih dažbina ili drugih naknada u umanjenom iznosu ili podnese carinskom organu, u okviru izvoznog postupka, izvoznu deklaraciju u koju su uneti podaci o većoj količini, većoj vrednosti, ili drugačijem poreklu robe od onoga što je utvrdio carinski organ ( član 87. stav 1.) (član 294. stav 1. tačka 5.) ; novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica, za prekršaj iz stava 1. ovog člana ( član 294. stav 2.).

Odredbama ranije važećeg Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09), a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se prekršajni postupak pokreće i vodi na osnovu zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog (član 80.), kao i da pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom (član 85. stav 1.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosioci ustavne žalbe, kao pravnosnažno osuđen a lica u prekršajnom postupku, ovom sudu obraća ju nezadovoljni odlukom prekršajnog suda kojom je utvrđena njihova krivi ca za dva prekršaja iz člana 294. st. 1. i 2. tačka 5. Carinskog zakona, za koja im je posledično izrečena novčana kazna, i to okrivljenom pravnom licu u iznosu od 100.000 dinara, a okrivljenom fizičkom licu u iznosu od 10.000 dinara.

5.1. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im povređena označena prava iz člana 32. stav 1. i člana 34. stav 1. Ustava time što su „pobijanim delom presude Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine oglašeni krivim za delo za koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao prekršaj“.

Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 340. stav 1. tačka 2. ranije važećeg Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) , radnja okrivljenih bila propisana kao prekršaj, a navedena odredba je počela da se primenjuje od 1. januara 2004. godine, dakle pre nego što su prekršaji, za koje su podnosioci pravnosnažno oglašeni krivim , učinjeni. Takođe, novim Carinskim zakonom radnje okrivljenih su propisane kao prekršaj i iz člana 294. st. 1. i 2. tačka 5. ovog zakona.

5.2. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je povređeno pravo na pravično suđenje jer je, u konkretnom slučaju, došlo do povrede optužnog načela i prava na odbranu iz čl. 80. i 85. Zakona o prekršajima. Pri tome, ističu da je „u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka navedeno da su okrivljeni učinili prekršaj samo zbog toga što u carinsku ispravu za predmetnu robu nisu naveli pravilan tarifni stav i što nisu naveli pravilnu carinsku stopu, a u zahtevu se ne navodi da su okrivljeni u carinskoj tarifi pogrešno naveli vrstu robe, te kako prekršajni organ okrivljene kažnjava zbog toga što su u carinskoj ispravi pogrešno naveli vrstu robe, očigledno proizlazi da su kažnjeni za ono što im se ne stavlja na teret u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka“.

Prvo, Ustavni sud je uvidom u zahteve za pokretanje prekršajnog postupka koje je Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Niš - Odsek za naknadnu kontrolu podnelo Carinarnici Beograd - Odsek za carinske prekršaje (04/2 D 7304/5-45 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-46 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-47 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-48 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-49 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-50 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-51 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-52 od 9. februara 2009. godine, 04/2 D 7304/5-53 od 9. februara 2009. godine i 04/2 D 7304/5-54 od 9. februara 2009. godine), nesumnjivo utvrdio da je okrivljenima stavljeno na teret više prekršaja iz člana 340. tada važećeg Carinskog zakona.

Drugo, Ustavni sud ukazuje da je sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenih pokrenut i upravni po stupak kod Carinarnice Beograd.

Treće, Ustavni sud konstatuje da Zakon o carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS“, br. 62/05 i 61/07), zajedno sa Carinskim zakonom , predstavlja carinski sistem propisa, na osnovu kojih se vrši ca rinjenje robe. Od označavanja robe po Carinskoj tarifi zavisi visina carinskih dažbina koju treba platiti za konkretnu robu, a tarifa sadrži procentualno iskazane carinske dažbine polazeći o d carinske vrednosti robe. Tu posebnu ulogu igra vrsta robe, njene karakteristike i svojstva. Carinska tarifa je deo Zakona o carinskoj tarifi, odštampana je uz Zakon, a sadrži deo o naimenovanju robe, što govori o vrsti robe i stopi carine koja se na tu robu primenjuje. Ako se ti podaci o robi netačno iskažu, to ima za posledicu izbegavanje plaćanja carinskih dažbina, te zato uživa kaznenopravni tretman. Pitanje tarifiranja robe je posebno pravno pitanje, koje je pre svega upravnopravno pitanje, o kome se odlučuje u carinsko-upravnom postupku, a prekršajni postupak je posledica činjenica utvrđenih u upravnom postupku, koje se odnose na pogrešno tarifiranje robe usmereno na plaćanje carine u manjem iznosu.

Četvrto, u rešenju Ministarstva finansija Pžc. 1268/09 od 16. septembra 2009. godine je navedeno da je „veće našlo da se pravilnost i zakonitost osporavanog rešenja, kojim je utvrđena odgovornost okrivljenog pravnog lica i odgovornog lica, ne može ispitati, jer odlučna činjenica da li su okrivljeni učinili pogrešno naimenovanje robe po carinskoj tarifi, ne proizlazi iz dokaza u spisima predmeta, već je ova činjenica konačno raspravljena u nadležnom carinsko-upravnom postupku“.

Peto, carinsko-upravni postupci, u konkretnom slučaju, su pravnosnažno okončan i rešenjima Carinarnice Beograd U/I-4116/2008 od 15. decembra 2009. godine, U/I-4164/2008 od 15. decembra 2009. godine, U/I-4165/2008 od 15. decembra 2009. godine, U/I-4166/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4167/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4168/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4169/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4170/2008 od 16. decembra 2009. godine, U/I-4171/2008 od 16. decembra 2009. godine i U/I-4172/2008 od 16. decembra 2009. godine.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je došlo do propusta nadležnih organa u predmetu P. 653/09, jer su pre okončanja carinsko - upravnog postupka podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv podnosilaca ustavne žalbe, kojima je pravnom licu i odgovornom licu stavljeno na teret da su u prvom naimenovanju pogrešno svrstali uvezenu robu u jedan tarifni broj sa, za njih, povoljnijom stopom carine i PDV-a, umesto u pravilan tarifni broj, a okrivljeni su osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine pravnosnažno oglašeni krivim za pogrešno označavanje vrste uvezene robe. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da nije došlo do povrede prava na pravično suđenje, ali bi okrivljenima moglo biti povređeno optužno načelo i pravo na odbranu iz čl. 80. i 85. Zakona o prekršajima.

Naime, imajući u vidu da je rešenje P. 653/09 od 5. juna 2009. godine ukinuto rešenjem Ministarstva finansija Pžc. 1268/09 od 16. septembra 2009. godine, te da su u međuvremenu okončani carinsko-upravni postupci, a okrivljeni R. C . i „M.“ d.o.o. Beograd su 30. decembra 2010. godine dopisom Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd pozvani da se izjasne o tome da li ostaju pri svojoj odbrani datoj na zapisnik od 5. maja 2009. godine, zbog promene u opisu dela, zbog kojih se vodi prekršajni postupak, te da je branilac okrivljenih Tatjana Sudžum u podnesku od 14. januara 2011. godine dopunila odbranu i izjasnila se o navedenoj promeni, to je Ustavni sud ocenio da na ovaj način nije povređeno optužno načelo, niti pravo na odbranu, iz čl. 80. i 85. Zakona o prekršajima jer je postupak pokrenut na osnovu zahteva ovlašćenog organa, a okrivljenima je data mogućnost da se izjasne o činjenicama i dokazima koji ih terete i da iznesu sve činjenice i dokaze koji im idu u korist.

5.3. U odnosu na navode ustavne žalbe da je „pobijanom presudom na okrivljene primenjen zakon, odnosno zakonska odredba koja nije važila u vreme izvršenja dela, te je na taj način prekršajni organ učinio povredu osnovnog načela prekršajnog postupka iz člana 3. Zakona o prekršajima“, Ustavni sud je ustanovio da je u rešenju Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd P. 893/10 od 21. januara 2011. godine navedeno da je „ova radnja u vreme izvršenja prekršaja sankcionisana članom 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, za koji je propisana novčana kazna od jednostrukog do trostrukog iznosa vrednosti robe za lice koje prilikom deklarisanja robe u dokumentima iskaže podatke o količini, vrednosti, vrsti i poreklu robe različite od one koju je utvrdio carinski organ. Komisija je imala u vidu da je isti prekršaj propisan novim Carinskim zakonom u članu 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona za koji je propisana novčana kazna u iznosu od 10.000 do 1.500.000 dinara za pravno lice i od 5.000 do 25.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, kao i to da je članom 6. Zakona o prekršajima predviđena primena povoljnijeg propisa za okrivljene. Zato je odlučila kao u izreci rešenja da primeni član 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona kao blaži za učinioca“. Stoga je Ustavni sud ocenio da su, u konkretnom slučaju, na ustavnopravno prihvatljiv način primenjene relevantne odredbe Zakona o prekršajima.

5.4. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje izvedene dokaze u prekršajnom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, niti da utvrđuje činjenično stanje, da se izjašnjava o postojanju prekršaja i krivice osuđenog, kao i o celishodnosti vrste i visine izrečene kazne, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku, što u konkretnom predmetu nije slučaj. Ustavni sud nije nadležan ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom, već samo da ispita da li je postupak u kom su te odluke donete bio u celini pravičan, odnosno da li je obezbedio podnosiocu procesne garancije sadržane u odredbi člana 32. Ustava.

U odnosu na navode ustavne žalbe da „Prekršajni apelacioni sud u pobijanoj presudi ignoriše žalbu okrivljenih i ne daje nikakve razloge o tome zašto ne prihvata razloge žalbe, što ukazuje na arbitrernost vođenja postupka po žalbi i u donošenju pobijane presude“, Ustavni sud ukazuje da obaveza obrazlaganja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente, a to naročito važi za obrazloženje odluka sudova po pravnom leku u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenog suda. Za ocenu Suda da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li su redovni sudovi obrazložili svoje zaključke o odlučnim pitanjima u postupku .

Konkretno, prvostepeni i drugostepeni sud su na ustavnopravno prihvatljiv način, po slobodnom sudijskom uverenju, cenili i pojedinačno i u međusobnoj povezanosti sve izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke. Pri tome su u obrazloženju rešenja Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd - Komisija za carinske prekršaje P. 893/10 od 21. januara 2011. godine i osporene presude Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine jasno izneli na osnovu kojih dokaza je utvrđeno da su podnosi oci ustavne žalbe kriv i za izvršenje prekršaja koje je bilo predmet prekršajnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, te samim tim podnosiocima nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

6. Iako nije izričito utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava, prema stavu Ustavnog suda, pravo na pravnu sigurnost kojim se garantuje jednako odlučivanje u istim činjeničnim i pravnim situacijama, predstavlja sastavni element prava na pravično suđenje. Što se tiče prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da se i ovim pravom, kroz jednako odlučivanje sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama, obezbeđuje zahtev pravne sigurnosti i zaštita legitimnih očekivanja učesnika u postupku. Dakle, prethodni uslov koji mora postojati da bi Ustavni sud mogao ceniti postojanje povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na pravnu sigurnost iz člana 32. stav 1. Ustava, jeste različito postupanje sudova najviše instance u postupku u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Podnosioci su se na okolnost različitog postupanja pozvali na rešenje Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Novi Sad P. 261/05 od 25. septembra 2006. godine, presudu Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Nišu II - 206 Prž. 3535/10 od 14. aprila 2010. godine i presudu Prekršajnog suda u Beogradu Pru. 30059/11 od 27. januara 2014. godine. U navedenim aktima podnosioci su takođe imali svojstvo okrivljenih, a ti akti su doneti u prekršajnim postupcima vođenim zbog prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2. ranije važećeg Carinskog zakona, odnosno zbog prekršaja iz člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona.

Ustavni sud je utvrdio da je navedenim rešenjem P. 261/05 od 25. septembra 2006. godine obustavljen prekršajni postupak vođen protiv okrivljenih, jer je „podnosilac deklaracije u predmetnu carinsku ispravu uneo istinite i potpune podatke od kojih zavisi obračun carine, vrsta, količina i vrednost robe“, a kako je to u rešenju navedeno. Presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Nišu II - 206 Prž. 3535/10 od 14. aprila 2010. godine okrivljeni su oslobođeni krivice usled nedostatka dokaza da su učinili prekršaj iz člana 340. stav 1. tačka 2. ranije važećeg Carinskog zakona. Presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pru. 300559/11 od 27. januara 2014. godine okrivljeni su takođe oslobođeni krivice usled nedostatka dokaza da su izvršili prekršaj iz člana 340. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, shodno odredbi člana 294. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona.

Stoga je Ustavni sud ocenio da u tri apostrofirana predmeta ne postoji identitet činjeničnog i pravnog stanja kao u ovom predmetu, što je nužna pretpostavka za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava podnosiocima. Iz iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda Pržu. 1746/14 od 18. marta 2014. godine, u konkretnom slučaju, nije povređeno ni pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio u celini i doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog carinskog prekršaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti