Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko četiri i po godine. Sud je bio neaktivan u sprovođenju izvršenja i nije koristio sve zakonske mere za okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama J. P, R . C . i M . M, sv ih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 399/18 od 26. juna 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda iz tačke 1. i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presud e Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 163/17 od 11. aprila 2018. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba R. C . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 398/18 od 31. jula 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se presuda iz tačke 3. i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presud e Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 162/17 od 11. aprila 2018. godine.

5. Usvaja se ustavna žalb a M. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 661/18 od 20. novembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalb e povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništava se presuda iz tačke 5. i određuje da isti sud donese novu odluk u o žalb i tužilje izjavljenoj protiv presud e Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 153/17 od 28. septembra 201 8. godine.

7. Odbijaju se zahtev i podnositeljk i ustavn ih žalb i za naknadu nematerijalne štete.

8. Odbacuju se zahtevi podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P, R . C . i M . M, sve iz Leskovca, izjavile su Ustavnom sudu, u periodu između 10. avgusta 2018. godine i 14. januara 201 9. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavn e žalb e protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu , zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnim žalb ama je, pored ostalog, navedeno da je propustom Privrednog suda u Leskovcu da u predmetnom stečajnom postupku namiri potraživanja podnosi teljki iz radnog odnosa , utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama, povređeno njihovo pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnosi teljke su istakle da su im rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojen i prigovor i radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Predložile su da Ustavni sud utvrdi povredu prav a na imovinu u predmetnom stečajnom postupku , a istakla su i zahtev e za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja. Navele su da su, nakon što im je pravnosnažno utvrđena povred a prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku , u skladu sa odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , podnel e tužb e protiv Republike Srbije radi naknade imovinske štete, ali da su osporenim presudama tužbeni zahtev i pravnosnažno odbijen i kao neosnovani . U vezi sa osporenim presudama, predložile su da Ustavni utvrdi povredu označenog ustavnog prava, poništi osporene presude i predmete ponovo vrati Višem sudu u Leskovcu sa nalogom za pravilno postupanje i donošenje odluk a koj ima se usvaja ju tužbeni zahtev i u celosti. Pored toga, postavile su i zahteve za naknadu nematerijalne štete, kao i za hteve za troškove na ime sastava ustavn ih žalb i.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavn u žalb u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2772/16 od 16. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnositeljk e ustavn e žalb e J. P . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužnikom T. „T .“ AD, Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnositeljka je u predmetnom stečajnom postupku prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su joj utvrđena u iznosu od 162.740,20 dinara .

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 399/18 od 26. juna 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljk e ustavne žalbe J . P , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 163/17 od 11. aprila 2018. godine . U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da joj na ime imovinske štete isplati iznos od 162.740,20 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10 ; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tuži lja je dužna da doka že da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilja nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razu mnom roku, odnosno da je tužilja pretrpela imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

3.2. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2677/16 od 19. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe R. C . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužnikom T . „T .“ AD, Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnositeljka je u predmetnom stečajnom postupku prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su joj utvrđena u iznosu od 167.182,22 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 398/18 od 31. jula 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe R . C , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 162/17 od 11. aprila 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da joj na ime imovinske štete isplati iznos od 167.182,22 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilja je dužna da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilja nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilja pretrpela imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

3.3. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2680/16 od 22. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe M. M . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužnikom T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnositeljka je u predmetnom stečajnom postupku prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su joj utvrđena u iznosu od 167.182,22 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 661/18 od 20. novembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe M . M , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 153/17 od 28. septembra 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da joj na ime imovinske štete isplati iznos od 167.182,22 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilja je dužna da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilja nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilja pretrpela imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na osporene presude, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljke navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u suštini, zasnivaju na tvrdnjama o nepravičnoj primeni relevantnog prava. Imajući u vidu sadržinu i zahteve ustavnih žalbi, iako se podnositeljke nisu formalno pozvale na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je osnovanost navoda o nepravičnoj primeni relevantnog prava prilikom odlučivanja o predmetnom tužbenom zahtevu ispitivao u okviru ustavnopravnih garancija prava na pravično suđenje.

Kada je reč o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi ustavnih žalbi zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljki, a koji se odnose na osporene presude u navedenim delovima, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je presud ama Višeg suda u Leskovcu - Gžrr. 399/18 od 26. juna 2018. godine, Gžrr. 398/18 od 31. jula 2018 i Gžrr. 661/18 od 20. novembra 2018. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređen o prav o na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon i 103/15), usvojio ustavn e žalb e u ovim delovima, odlučujući kao u tač. 1 , 3. i 5. izreke .

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporen ih presuda Višeg suda u Leskovcu - Gžrr. 399/18 od 26. juna 2018. godine, Gžrr. 398/18 od 31. jula 2018 i Gžrr. 661/18 od 20. novembra 2018. godine i određivanjem da Viši sud u Leskovcu u ponovnom postupku donese nov e odluke o žalb ama tužilj a izjavljen im protiv presuda Osnovnog suda u Leskovcu - Prr1. 163/17 od 11. aprila 2018. godine, Prr1. 162/17 od 11. aprila 2018. godine i Prr1. 153/17 od 28. septembra 2018. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ust avnom sudu, odlučeno kao u tač. 2 , 4. i 6. izreke.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljki o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporene presud e, tako da će se o osnovanosti predmetnih tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom .

9. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenih ak ata. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ove zahtev e kao neosnovan e, odlučujući kao u tački 7. izreke.

10. Što se tiče istaknutih zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenih akata, te da će se u tim parničnim postupcima odlučivati o pravima podnositeljki na naknadu imovinske štete. Iz navedenih razloga nema osnova da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o U stavnom sudu, u tački 8. izreke odbacio zahteve za naknadu materijalne štete.

11. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

12. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti