Odluka Ustavnog suda o upisu prava svojine i premeru zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja kojima je odbijen upis prava svojine na objektima bez upotrebne dozvole i rešenja u vezi sa premerom zemljišta. Deo žalbe je odbačen kao neblagovremen i nedopušten.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-935/2008
22.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Mitrovića i Divne Mitrović, oboje iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miloša Mitrovića i Divne Mitrović izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnost Šabac, broj 952-02-1964/08 od 20. oktobra 2008. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-1450/08 od 17. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 9891/07 od 28. maja 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Miloša Mitrovića i Divne Mitrović izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 951-5/96 - 5247-11203 od 24. juna 2006. godine, rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 12. juna 2007. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-1087/07 od 22. avgusta 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Šapcu U. 97/07 od 22. novembra 2007. godine, lista nepokretnosti privremeni broj 3991 KO Šabac 5 i zapisnika o izlaganju Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 7. decembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Mitrović i Divna Mitrović, oboje iz Šapca su 2. avgusta 2008. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 951-5/96 - 5247-11203 od 24. juna 2006. godine, lista nepokretnosti privremeni broj 3991 KO Šabac 5, zapisnika o izlaganju Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 7. decembra 2006. godine, rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 12. juna 2007. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-690/07 od 22. avgusta 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Šapcu U. 97/07 od 22. novembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 9891/07 od 28. maja 2008. godine. Dopunama ustavne žalbe od 25. februara i 10. marta 2009. godine, podnosioci su osporili rešenje Republičkog geodetskog zavoda zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 952-02-1964/08 od 20. oktobra 2008. godine i rešenje Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-1450/08 od 17. februara 2009. godine.
Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im navedenim aktima povređena prava zajemčena odredbama čl. 21. i 58. Ustava Republike Srbije, tako što im je «nezakonito umanjena površina kućnog placa», a isti podeljen bez njihove saglasnosti, obaveštenja i «bilo kakvog uputstva». Pored toga, podnosioci zaključuju da im se «ne dozvoljava uknjižba, već nas ucenjuju da damo saglasnost na prekoračenu gradnju...Bogdanovića». Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud poništi osporena rešenja i da se podnosiocima «odmeri i uknjiži odgovarajuća površina placa o trošku državnih organa koji su nezakonito umanjili nam kućni plac».
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i ustavnom žalbom osporene akte, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 951-5/96 - 5247-11203 od 24. juna 2006. godine, naloženo je korisniku zemljišta Mitrović Milošu da za izvršene geodetsko-tehničke radove radi otklanjanja nesaglasnosti između stanja u katastru sa faktičkim stanjem na terenu na nepokretnostima koje koristi u KO Šabac uplati 50,00 dinara na žiro račun naveden u izreci rešenja.
Rešenjem Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 12. juna 2007. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosilaca ustavne žalbe izjavljen na privremeni list nepokretnosti broj 3991 KO Šabac 5. U obrazloženju rešenja je navedeno da su pre obnove premera podnosioci bili sukorisnici katastarske parcele 1613 u KO Šabac 5 sa sukorisničkim udelima od po 2/12, zajedno sa Zoranom Bogdanovićem i Dejanom Bogdanovićem, koji su bili sukorisnici sa udelima od po 4/12. Nakon izvršenog premera formirane su dve parcele, pri čemu su svi sukorisnici ostali sa istim udelima. Donosilac rešenja je dalje naveo da su se podnosioci ustavne žalbe najpre protivili parcelisanju, pa naknadno odustali od tog prigovora, da bi potom tražili da se izvrši promena površine nove parcele, koja je za nekoliko kvadratnih metara manja u odnosu na njihov udeo koji su imali na ranijoj parceli. U obrazloženju rešenja se zaključuje da je obnova premera urađena u skladu sa važećim propisima i da nema zakonskog osnova da se vrši izmena površina navedenih parcela.
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-1087/07 od 22. avgusta 2007. godine odbijena je žalba podnosilaca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5, broj 951-7004/06 od 12. juna 2007. godine. Po oceni drugostepenog organa, prigovor podnosilaca ustavne žalbe nije osnovan, ali ne iz razloga navedenih u osporenom rešenju Komisije. Drugostepeni upravni organ je naveo da iz priložene skice premera proizlazi da su podaci za obnovu premera uzeti sa terena prilikom snimanja detaljnih tačaka, a površina prvobitne parcele nije umanjena, već je sračunata iz graničnih tačaka parcele, onako kako je to obeleženo na terenu. U obrazloženju se ističe da se metoda računanja površina iz koordinata detaljnih tačaka primenjuje saglasno odredbi člana 45. Pravilnika o tehničkim normativima i metodama izrade originala geodetskih planova i osnovne karte i njihove reprodukcije («Službeni glasnik RS», broj 17/89). Pri tome, granice predmetnih parcela snimljene su na terenu onako kako su iste obeležili korisnici parcela, postupajući u skladu sa članom 27. Zakona o državnom premeru i katastru zemljišta («Službeni glasnik SRS», broj 11/76).
Protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-1087/07 od 22. avgusta 2007. godine, podnosioci ustavne žalbe su podneli tužbu Okružnom sudu u Šapcu, koji je rešenjem U. 97/07 od 22. novembra 2007. godine odbacio tužbu kao nedozvoljenu. S obzirom na to da je odredbom člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima propisano da se protiv rešenja donetog po žalbi iz člana 67. ovog zakona (protiv rešenja po prigovoru) ne može voditi upravni spor, sud je tužbu odbacio, saglasno članu 28. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.
Podnosioci ustavne žalbe su i Vrhovnom sudu Srbije podneli tužbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-1087/07 od 22. avgusta 2007. godine. Vrhovni sud je, takođe, odbacio tužbu kao nedozvoljenu, rešenjem U. 9891/07 od 28. maja 2008. godine, sa obrazloženjem da je članom 105. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima propisano da se protiv rešenja donetog po žalbi ne može voditi upravni spor.
Podnosioci ustavne žalbe su podneli zahtev za upis prava svojine na objektima na parceli 5797, upisanim u V listu nepokretnosti broj 3991 KO Šabac, na kojima su do tada bili upisani kao držaoci. Po mišljenju podnosilaca, potvrda Odeljenja za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštine Šabac, broj 351-629/03-08 od 9. jula 2003. godine, zamenjuje upotrebnu dozvolu, te su navedena potvrda i ugovor o kupovini i prodaji Ov. broj 5508/82 od 3. decembra 1982. godine dovoljni za upis prava svojine na predmetnim objektima.
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 952-02-1964/08 od 20. oktobra 2008. godine, odbijen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za upis njihovog prava svojine na objektima na parceli 5797, upisanim u V listu nepokretnosti broj 3991 KO Šabac. Donosilac osporenog rešenja je našao da priloženi ugovor o kupoprodaji i potvrda da su sporni objekti građeni pre 1953. godine nisu podobni za upis prava svojine, jer je parcela na kojoj se nalaze predmetni objekti gradsko građevinsko zemljište nacionalizovano 1959. godine, a objektima izgrađenim u skladu sa propisima smatraju se objekti u gradovima izgrađeni do 3. juna 1948. godine. Stoga je ocenjeno da podnosioci zahteva moraju imati upotrebnu dozvolu za objekte na navedenom zemljištu, da bi se u konkretnom slučaju mogla izvršiti ispravka podataka o objektu za koji je utvrđeno da je građen bez odobrenja za gradnju.
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-1450/08 od 17. februara 2009. godine odbijena je žalba podnosilaca. Drugostepeni organ je, takođe, ocenio neprihvatljivim navode podnosilaca žalbe koji se odnose na pravnu prirodu potvrde koju su priložili, jer se objektima izgrađenim u skladu sa propisima smatraju objekti izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju («Službeni list FNRJ», broj 46/48). Budući da uz zahtev za upis prava svojine nisu dostavljene upotrebne dozvole za navedene objekte, ocenjen je kao ispravan zaključak prvostepenog organa da nisu ispunjeni uslovi za traženi upis promene u katastar nepokretnosti.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnosioci u ustavnoj žalbi pozivaju, pored ostalog, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.), da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.), da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.), da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.) i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
Zakonom o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva, ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (član 82. stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (član 84. stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, u kom slučaju se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 113. st. 2. i 3.).
Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima («Službeni glasnik RS», br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji se primenjivao u vreme podnošenja zahteva za upis prava svojine, bilo je propisano: da se protiv rešenja donetog po prigovoru može izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja (član 67. stav 1.); da se protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda donetog po žalbi iz člana 67. ovog zakona ne može pokrenuti upravni spor (član 68.); da za nosioca prava na zemljištu, prema stanju poslednjeg upisa u katastru zemljišta, komisija određuje lice koje poseduje objekat na zemljištu, za koji u vreme izgradnje nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, odnosno objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole nadležnog organa, pod uslovom da je u momentu gradnje, odnosno izdavanja dozvole to lice, ili njegov pravni prethodnik, bilo upisano u katastar zemljišta (član 69a stav 3. tačka 4)).
Zakonom o planiranju i izgradnji («Službeni glasnik RS», br. 47/03, 34/06 i 39/09), koji se primenjivao u vreme podnošenja zahteva za upis prava svojine, bilo je propisano da ostalo građevinsko zemljište, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu zakona određeno kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, ostaje u državnoj svojini, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 79. stav 3.).
5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim je osporeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 952-02-1964/08 od 20. oktobra 2008. godine i rešenje Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-1450/08 od 17. februara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno pravo na imovinu garantovano odredbama člana 58. Ustava. Po shvatanju Ustavnog suda, navedeno ustavno pravo štiti se, pre svega, onemogućavanjem organa državne vlasti da vrše ograničenje ili oduzimanje tog prava, osim kod postojanja javnog interesa i na način predviđen zakonom. Polazeći od toga da povreda prava na imovinu može biti učinjena lišavanjem, kontrolom korišćenja ili ometanjem u mirnom uživanju imovinskih prava, Ustavni sud je ispitivao da li su podnosiocima ustavne žalbe ta prava oduzeta ili ograničena, kao i to da li su podnosioci mogli legitimno očekivati da steknu pravo svojine na objektima na kojima su bili upisani kao držaoci. Ustavni sud je utvrdio da je u listu nepokretnosti broj 3991 KO Šabac 5 upisano da su katastarske parcele broj 5797 i 5798 (stari broj za obe parcele 1613) državna svojina, a da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo državine na objektima sagrađenim na navedenom zemljištu. U delu koji sadrži podatke o teretima i ograničenjima upisano je da su objekti na navedenim parcelama izgrađeni bez dozvole. Saglasno odredbi 69a stav 3. tačka 4) tada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, podnosioci ustavne žalbe bili su određeni za nosioce prava na navedenom zemljištu, budući da su na njemu posedovali objekte za koje u vreme izgradnje nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a u momentu gradnje su bili upisani u katastar zemljišta. Međutim, odredbom člana 58z stav 1. navedenog Zakona bilo je predviđeno da se do upisa prava svojine na zgradi ili drugom građevinskom objektu za koji nije izdata upotrebna dozvola, upisuju podaci o objektu i držaocu u V list nepokretnosti, iz čega proizlazi da se pravo svojine na tim objektima ne može upisati pre nego što nadležni organ za njih izda upotrebnu dozvolu.
Ustavni sud je ocenio kao neosnovane i navode podnosioca ustavne žalbe o tome da im je osporenim aktima povređeno pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije zajemčeno članom 21. Ustava. Naime, navedeno ustavno pravo može biti povređeno, pored ostalog, ako se pri odlučivanju o nečijem pravu ili obavezi ne primeni propis koji je očigledno merodavan ili ako se merodavan propis pogrešno primeni na način koji može ukazati na samovolju donosioca akta. Pored toga, postojanje diskriminacije može se utvrditi ako je podnosiocu ustavne žalbe zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom.
Polazeći od toga da podnosioci ustavne žalbe nisu izneli ustavnopravno prihvatljive razloge, niti pružili dokaze u prilog tvrdnji o povredi prava na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, a imajući u vidu napred iznetu ocenu o povredi prava na imovinu, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 952-02-1964/08 od 20. oktobra 2008. godine, kao i rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-1450/08 od 17. februara 2009. godine.
6. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 9891/07 od 28. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud odbacio tužbu podnosilaca ustavne žalbe, budući da je podneta u pravnoj stvari u kojoj se, po zakonu, ne može voditi upravni spor. Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjem, s obzirom na njegovu procesnopravnu prirodu, nije ni moglo biti povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, jer sud nije bio u situaciji da ispituje zakonitost rešenja kojim je odbijen zahtev za uknjižbu podnosilaca ustavne žalbe.
Naime, vođenje upravnog spora u konkretnom slučaju bilo je isključeno odredbom člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji je donet u vreme važenja Ustava od 1990. godine. S druge strane, Ustavom od 2006. godine je utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.). Međutim, Ustavni sud je imao u vidu odredbu člana 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik Republike Srbije», broj 98/06), prema kojoj su svi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom, morali biti usklađeni do 31. decembra 2008. godine. Kako je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto 28. maja 2008. godine - dakle, pre nego što je istekao opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom od 2006. godine, Ustavni sud zaključuje da su postojali ustavnopravno prihvatljivi razlozi za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene.
S obzirom na to da pravno stanovište izraženo u osporenom rešenju Vrhovnog suda Srbije nije posledica proizvoljnog tumačenja i samovoljne primene prava, a da podnosioci ustavne žalbe nisu pružili dokaze o tome da je u istoj pravnoj situaciji drugačije odlučeno, Ustavni sud je utvrdio da rešenjem Vrhovnog suda Srbije U. 9891/07 od 28. maja 2008. godine nije povređeno ni pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije zajemčeno članom 21. Ustava.
Iz navedenih razloga, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 9891/07 od 28. maja 2008. godine.
7. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 951-5/96 - 5247-11203 od 24. juna 2006. godine, rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 12. juna 2007. godine i rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-690/07 od 22. avgusta 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu neblagovremena.
Prema stavu Ustavnog suda, smatra se da je donošenjem odluke po tužbi iscrpljeno poslednje pravno sredstvo u upravnom postupku pre izjavljivanja ustavne žalbe. Izuzetno, ako je isključena mogućnost vođenja upravnog spora, donošenjem odluke po žalbi protiv pojedinačnog akta donetog u upravnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. S obzirom na to da je odredbom člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima bilo propisano da se u konretnom slučaju ne može pokrenuti upravni spor, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe ceni se u odnosu na dostavljanje drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o žalbi. Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe 3. septembra 2007. godine primili rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-690/07 od 22. avgusta 2007. godine. Saglasno odredbi člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se mogla izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona. Međutim, ustavna žalba je izjavljena 2. avgusta 2008. godine, što je čini neblagovremenom u odnosu na rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Šabac, broj 951-5/96 - 5247-11203 od 24. juna 2006. godine, rešenje Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 12. juna 2007. godine i rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Sektora za pravne poslove 07 broj 951-690/07 od 22. avgusta 2007. godine, te je Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu.
Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu U. 97/07 od 22. novembra 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je i u tom delu ustavna žalba neblagovremena. Naime, u «žalbi» koju su uputili Vrhovnom sudu Srbije 3. decembra 2007. godine, podnosioci ustavne žalbe su naveli da je Okružni sud u Šapcu odbacio njihovu tužbu, iz čega proizlazi da su osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu primili pre navedenog datuma. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 2. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je istu odbacio kao neblagovremenu u delu kojim je osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu U. 97/07 od 22. novembra 2007. godine.
8. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv lista nepokretnosti privremeni broj 3991 KO Šabac 5 i zapisnika o izlaganju Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 7. decembra 2006. godine, Ustavni sud je ocenio da navedeni akti ne predstavljaju pojedinačne pravne akte podobne za osporavanje ustavnom žalbom u smislu odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu. Naime, zapisnik o izlaganju sadrži konstataciju o tome da li su učesnici u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima saglasni sa privremeno upisanim podacima i njime se ne odlučuje o pravu ili obavezi nekog lica. U pogledu lista nepokretnosti, Ustavni sud nalazi da u postupku izlaganja navedenih podataka karakter pojedinačnog akta ima samo rešenje kojim komisija odlučuje o prigovoru privremeno upisanog lica, a ne i list nepokretnosti u koji su privremeno upisani podaci, saglasno odredbi člana 63. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima.
Iz navedenih razloga Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv zapisnika o izlaganju Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac 5 broj 951-7004/06 od 7. decembra 2006. godine, kao i lista nepokretnosti privremeni broj 3991 KO Šabac 5.
9. Polazeći od iznetog, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu u delu kojim su osporeni akti navedeni u tački 1. izreke.
Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u delu kojim se osporavaju akti navedeni u tački 2. izreke, zbog neblagovremenosti, odnosno zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na ovaj deo ustavne žalbe.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda («Službeni glasnik RS», br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o upisu prava svojine i premeru zemljišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti