Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog zabrane reformatio in peius

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je, odlučujući po žalbi koju je izjavio samo podnosilac, preinačio prvostepenu presudu o troškovima postupka na njegovu štetu, suprotno načelu zabrane reformatio in peius.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9351/2020
07.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je stavom 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4498/19 od 31. jula 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom član a 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se stav 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4498/19 od 31. jula 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Užicu P. 672/19 od 13. avgusta 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Užica podneo je Ustavnom sudu, 23. septembra 2020. godine, preko punomoćnika S . D, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv stava 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4498/19 od 31. jula 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepene presude, a da žalba od suprotne parnične stranke nije izjavljena, dakle, Apelacioni sud u Kragujevcu je o dlučivao samo o žalbi koja je izjavljena od strane podnosioca; da je Apelacioni sud istu žalbu u pogledu odluke o glavnoj stvari odbio kao neosnovanu a za istu žalbu je u pogledu odluke o troškovima postupka našao da je osnovana; da je, međutim, u pogledu osnovanosti žalbe podnosioca preinačena prvostepena presuda na štetu podnosioca, tako što su povećani troškovi postupka pa umesto prvobitno dosuđenog iznosa od 1 15.053,90 dinara obavezan je podnosilac da suprotnoj strani na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 138.160,00 dinara; da je na napred navedeni način drugostepeni sud povredio načelo zabrane reformatio in peius odnosno odredbu čl ana Z95. Zakona o parničnom postupku koji m je propisano da drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila ako je samo ona izjavila žalbu.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, nakon izvršenog uvid a u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i uvidom na sajt Portala pravosuđe Srbije-kretanje predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Užicu je presudom P. 672/19 od 13. avgusta 2019. godine delimično usvojio tužbe ni zahtev tužioca M. S . pa je obavezan tuženi M . L, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 290.000,00 dinara, od čega za pretrpljene fizičke bolove iznos od 150.000,00 dinara i za pretrpljeni s trah iznos od 140.000,00 dinara (stav 1. izreke), odbio je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužiocu isplati preko iznos a dosuđenog stavom 1. izreke iznos od još 105.000,00 dinara , i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od još 35.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od još 70.000,00 dinara (stav 2. izreke) i obavezao je tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 115.053,90 dinara, a preko dosuđenog iznosa odbio j e zahtev za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od još 25.500,00 dinara (stav 3. izreke).

Podnosilac ustavne žalbe je podneo žalbu protiv st. 1. i 3. izreke navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 4498/19 od 31. jula 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu 1. izreke (stav 1. izreke), dok je preinačio prvstepenu presudu u stavu 3. i zreke, tako da glasi: „Obavezuje se tuženi ( ovde podnosilac ustavne žalbe) da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 138.160,00 dinara “ ( osporeni stav 2. izreke). U obrazloženju osporene drugostepene presu de je, između ostalog, navedeno da je protiv prvostepene presude podnosilac blagovremeno podneo žalbu pobijajući prvostepenu presudu u st. 1. i 3. izreke i da je Apelacioni sud našao da je žalba podnosioca u odnosu stav 1. izreke neosnovana, a u odnosu na stav 3. izreke osnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) (u daljem tekstu: ZPP), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, propisano je da drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se njima is ključivo ukazuje na to da je Apelacioni sud u Kragujevcu, u postupku po žalbi koju je izjavio samo podnosilac ustavne žalbe kao tuženi , a ne i tužilac, ocenio da je žalba podnosioca u pogledu odluke o troškovima postupka osnovana, ali da je taj sud preinačio prvostepenu presudu u tom delu na njegovu štetu tako što je povećao troškove postupka, pa umesto prvobitno dosuđenog iznosa od 115.053,90 dinara obavezan je podnosilac da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 138.160,00 din ara.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke , od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj. Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti. Evropski sud, takođe, ima izražen stav da greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može apriori narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da građanski sudski postupak, pored ostalog, karakteriše procesno pravil o reformatio in peius, prema kome za parničnu stranku koja se žali odluka drugostepenog suda ne sme biti manje povoljna od pobijane prvostepene odluke, ukoliko se samo ta stranka žalila (član 395. ZPP). Navedeno pravilo jednako važi bez obzira na to da li se drugostepena odluka donosi u sednici veća ili na osnovu održane rasprave. Ustavni sud ukazuje da nezadovoljna parnična stranka ima pravo da podnese žalbu kako bi se kroz drugostepeni postupak pred višim sudom izvršila kontrola zakonitosti i pravilnosti akta suda nižeg stepena. Stoga se žalba može usvojiti samo u korist stranke koja je podnela ovo pravno sredstvo, a ne na njenu štetu. Zato drugostepena odluka ne može biti nepovoljnija za stranku od prvostepene odluke koja se žalbom pobija. Suprotno stanovište značilo bi da se podnosiocu žalbe nameće rizik koji je protivan samoj prirodi i smislu žalbe, kao jedne izjave procesne volje žalioca. Ipak, Ustavni sud ukazuje da pravo na pravno sredstvo ne garantuje i povoljan ishod postupka po izjavljenoj žalbi (u smislu usvajanja žalbe).

Polazeći od toga, Ustavni sud zaključuje da je Apelacioni sud u Kragujevcu podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava time što je po njegovoj žalbi protiv prvostepene presude u pogledu odluke o troškovima postupka doneo odluku koja je očigledno nepovoljnija za njega kao jedinog žalioca u konkretnoj pravnoj stvari.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je stavom 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4498/19 od 31. jula 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem stava 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4498/19 od 31. jula 2020. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Užicu P. 672/19 od 13. avgusta 2019. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog zabrane reformatio in peius

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti