Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio višestruke povrede prava: na pravično suđenje, zbog pogrešnog odbacivanja prigovora; na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zbog neizvršenja presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Podnositeljki je dosuđena naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9357/2019
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 415/19 od 12. avgusta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 415/19 od 12. avgusta 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M . S . i utvrđuje se da su joj u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1173/04, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i član om 58. stav 1. Ustava .

4. Utvrđuje se pravo M. S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1173/04 od 16. avgusta 2004. godine , umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Vr anja podnela je Ustavnom sudu, 16. septembra 2019. godine, preko punomoćnika Staniše Stamenkovića, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke , zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, navedeno je da je prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 1173/04 , koji se vodio protiv izvršnog dužnika H. „J .“ iz Vranja, radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, odbačen kao nedozvoljen sa neprihvatljivim obrazloženjem da sud ne može da postupa po ovom prigovoru, jer u navedenom predmetu izvršenje sprovodi javni izvršitelj, da je postupak pred sudom okončan, a da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja. Dalje je navedeno da je isti sud u i istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku drugoj podnositeljki, nakon čega joj je Ustavni sud utvrdio povredu prava na imovinu, kao i pravo na naknadu materijalne štete. Podnositeljka smatra, kako je navedeno u ustavnoj žalbi, da su joj, nedelotvornim postupanjem suda i javnog izvršitelja, povređena prava na „okončanje predmeta u razumnom roku“, na jednaku zaštitu prava pred sudovima i da je onemogućena da mirno uživa stečenu imovinu po osnovu rada, utvrđenu izvršnom ispravom. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da je podnositeljki povređeno pravo na imovinu, kao i da joj utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1173/04 od 16. avgusta 2004 . godine.

Iz navoda ustavne žalbe Ustavni sud je zaključio da podnositeljka ističe i povredu prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava, kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u predmetnom izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 1. jula 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1173/04, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikoićem iz Vranja, a koji je pokrenut rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1173/04 od 16 . avgusta 2004. godine protiv izvršnog dužnika H. „J .“ a.d. Vranje, radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 415/19 od 12. avgusta 2019. godine odbačen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe od 1. jula 2019. godine radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osno vnim sudom u Vranju u predmetu I. 1173/04, a potom dostavljen javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja. U obrazloženju je navedeno da je odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno da predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i naleže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, a kako se u ovom slučaju izvršni poverilac izjasnio da izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen ovom odredbom, niti je sud ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već ovaj nadzor vrši nadležno ministarstvo, to, u konkretnom slučaju, po prigovoru za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i ubrzanje postupka ne može da se postupa, zbog čega je i odlučeno kao u izreci ovog rešenja.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. tog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu tog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni su d, ali da proizvoljna ili arbitrerna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

U vezi sa pravnim stanovištem iznetim u osporenom rešenju da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe koji se odnose na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred O snovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1173/04, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11 .) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao skoro 15 godina, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1173/04, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

S obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, krećući se u granicama zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe ostvari utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa aspekta povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust organa izvršnog postupka da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim , odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1173/04, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1173/04 od 16. avgusta 2004. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H. „J .“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti