Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje Osnovnog suda u Vranju, kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Sud je utvrdio da je zaštita prava na suđenje u razumnom roku moguća i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9359/2019
16.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S . iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine.

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 475/19 od 12. avgusta 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4 I. 475/19 od 12. avgusta 2019. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka Osnovnog sud a u Vranju II. 5540/17.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba Z. S . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 5540/17 a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem.

O b r a z l o ž e nje

1. Z. S . iz Vranja je , 16. septembra 2019. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda Vranju R4 I. 475/19 od 12. avgusta 2019. godine, zbog povrede prava na na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 5540/17, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen, kao nedozvoljen, prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da je izvršni postupak okončan pred sudom dostavljanjem rešenja o izvršenju javnom izvršitelju na dalje postupanje, te da sud nema ovlašćenje da utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem.

Podnositeljka smatra da je sud morao da oceni povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku bez obzira na to što se postupak vodi pred javnim izvršiteljem. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava i zahtevala je naknadu materijalne štete.

Ustavni sud konstatuje da iz sadržine navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka smatra da joj je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 475/19 od 12. avgusta 2019. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju II. 5540/17 . U obrazloženju rešenja je navedeno: da je predlagač, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela 18. jula 2019. godine Osnovnom sudu u Vranju prigovor radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku i ubrzavanja postupka u predmetu tog suda II. 5540/17; da je sud našao da po prigovoru ne može da se postupa, jer je podnet u predmetu koji je okončan; da je odredbom člana 8. st. 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da se prigovor odbacuje, ako odustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je prigovor preuranjen; da je izvršni poverilac, ovde podnositeljka , podnela predlog za izvršenje 31. oktobra 2017. godine u kome je predloženo da izvršenje sprovede javni izvršitelj Aleksandar Nikolić; da je Osnovni sud u Vranju rešenjem o izvršenju II. 5540/17 od 7. novembra 2017. godine usvojio predlog za izvršenje i navedeno rešenje dostavio javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću 9. novembra 2017. godine; da kako je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a u navedenom predmetu postupak je okončan pred sudom donošenjm rešenja o izvršenju i dostavljem istog javnom izvršitelju na dalje postupanje, to je sud na osnovu citiranih zakonskih odred aba odlučio kao u dispozitivu rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrarni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

U pogledu osporavanja rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 475/19 od 12. avgusta 2019. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju II. 5540/17, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan pred izvršnim sudom jer postupak dalje sprovodi javni izvršitelj i da sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležnosti, sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stava 1. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje, ne može zavisiti od toga li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj. Ustavni sud ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište Osnovnog suda u Vranju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen.

7. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 475/19 od 12. avgusta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporen og rešenja i određenjem da nadležni sud donese novu odluk u o prigovor u podnosi teljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka Osnovnog suda u Vranju II. 5540/17, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede ustavnog prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava iz člana 58. Ustava.

9. Odlučujući o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kao i za povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 5540/17 a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, Ustavni sud ukazuje na to da će se o prigovoru podnositeljke radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štet e izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita zajemčenog prava na imovinu.

Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete i za povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 5540/17, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, rešavajući kao u tač. 3. i 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti