Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko pet i po godina i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Ilića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nenada Ilića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu K. 272/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Ilić iz Leskovca je 10. juna 2009. godine, preko punomoćnika Violete Tasić, advokata iz Leskovca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku navedenom u tački 1. izreke, kao i protiv rešenja MUP RS 03/2 broj 118-685/05 od 27. juna 2005. godine i rešenja MUP RS 01 broj 9270/05 od 18. oktobra 2005. godine , zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti u kaznenom pravu zajemčenog odredbom člana 34. stav. 3. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je protiv njega vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu K.272/07 . Naime, u ustavnoj žalbi se ukazuje da je navedeni krivični po stupak trajao ne opravdano dugo, imajući u vidu da taj postupak nije bio složen, jer je vođen protiv jednog okrivljenog lica koji je op tužen za jedno krivično delo. S druge strane sam podnosilac nije uticao na odugo vlačenje postupka, budući da se uredno odazivao na sve pozive suda, kao i njegov branilac. Stoga je , po mišljenju podnosioca, dužina trajanja postupka uzrokovana nedelotvornim postupanjem nadležnog suda, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere, kojim bi se postupak efikasno okončao. Pri tom je za podnosioca efikasno sprovođenje postupka bilo od egzistencijalnog značaja, s obzirom na to da više od pet godina nije mogao da reši svoj radno -pravni status, niti da ostvar i zaradu, čime je lišio svoju p orodicu prihoda. Podnosilac je osporio i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova broj 118-685/05 od 27. juna 2005. godine i broj 9270/05 od 18. oktobra 2005. godine, navodeći da mu je tim rešenjima povređeno „pravo na pretpostavku nevinosti“. Polazeći od navedenog, podnosilac je predložio da se osporena rešenja ponište i naloži MUP-u da ga vrati na rad u najkraćem mogućem roku, da se utvrdi da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu K. 272/07 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete koju može ostvariti na način predviđen odredbom člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1623/10 i Opštinskog suda u Leskovcu K. 272/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Na osnovu zahteva za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Leskovcu od 6. juna 2003. godine, istražni sudija Opštinskog suda u Leskovcu je 24. oktobra 2003. godine saslušao podnosioca ustavne žalbe kao osumnjičenog i istog dana doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv njega zbog sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona, čime je u odnosu na podnosioca započeo predmetni krivični postupak. U toku istražnog postupka istražni sudija je saslušao i više svedoka.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Leskovcu je 28. januara 2004. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu pred Opštinskim sudom u Leskovcu. Krivično vanraspravno veće Opštinskog suda u Leskovcu je rešenjem Kv. 81/04 od 25. februara 2004. godine odbilo prigovor koji je okrivljeni izjavio protiv navedene optužnice. Predmet je zaveden pod brojem K. 58/04.

Tokom trajanja krivičnog postupka do donošenja presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 58/04 od 6. decembra 2005. godine glavni pretres je zakazan 16 puta, od kojih je 12 puta održan i na kome je saslušan okrivljeni i ispitano više svedoka. Pretres je četiri puta odlagan , i to jednom zbog nedolaska branioca ok rivljenog i tri puta zbog neodazivanja svedoka.

Postupajući po žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude, Okružni sud u Leskovcu je doneo rešenje Kž. 134/06 od 20. oktobra 2006. godine, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Leskovcu K. 58/04 od 6. decembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Spisi predmeta su 30. marta 2007. godine dostavljeni prvostepenom sudu, a otpravak drugostepeno g rešenja je uručen braniocu okrivljenog 10. maja 2007. godine.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Leskovcu glavni pretres koji je bio zakazan za 15. jun 2007. godine, odložen je zbog nedostatka u sastavu veća, da bi nakon toga glavni pretres u ponovnom postupku prvi put bio održan 21. avgusta 2007. godine. Zatim je glavni pretres zakazivan još devet puta , pri čemu je tri puta bio održan (23. novembra 2007. godine, 23. aprila i 21. maja 2008. godine na kojima je saslušan okrivljeni i ispitana su tri svedoka), dok je preostalih sedam puta odlagan , i to jednom zbog nedolaska bran ioca okrivljenog, jednom zbog greške u kucanju datuma održavanja glavnog pretresa i pet puta zbog neodazivanja svedoka na poziv za glavni pretres.

Opštinski sud u Leskovcu je doneo presudu K. 272/07 od 21. maja 2008. godine kojom je okrivljeni oslobođen optužbe.

Postupajući po žalbi Opštinskog javnog tužioca u Leskovcu, koja je dostavljena prvostepenom sudu 27. juna 2008. godine, Okružni sud u Leskovcu je doneo presudu Kž. 796/08 od 5. maja 2009. godine kojom je odbio kao neosnovanu navedenu žalbu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Leskovcu K. 272/07 od 21. maja 2008. godine. Otpravak navedene drugostepene presude je dostavljen podnosiocu ustavne žalbe 12. maja 2009. godine.

Osporenim rešenjem MUP RS 03/2 broj 118-685/05 od 27. juna 2005. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem MUP RS 01 broj 9270/05 od 18. oktobra 2005. godine , podnosiocu ustavne žalbe je prestao radni odnos u MUP-u, počev od 8. jula 2005. godine. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos na osnovu člana 45. u vezi sa članom 34. stav 1. tačka 2) Zakona o unutrašnjim poslovima, zbog toga što je protiv njega pokrenut krivični postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu po optužnici Opštinskog javnog tužioca u Leskovcu zbog sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona.

U parničnom postupku vođenom po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u kojem je tužilac zahtevao da se ponište navedena rešenja MUP i da ga tužena Republika Srbije vrati na rad na radno mesto policajca u PS Leskovac - SUP Leskovac, doneta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 270/06 od 14. jula 2006. godine, kojom je navedeni tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, a koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu GžI. 3909/06 od 7. februara 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je doneo presudu RevII. 778/07 od 6. juna 2007. godine, kojom je odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu GžI. 3909/06 od 7. februara 2007. godine. Otpravak navedene revizijske presude je 24. jula 2007. godine dostavljen punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 i 49/07), koji je važio u vreme vođenja krivičnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, bilo je propisano: da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja i da je sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. st. 1. i 2.); da ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, može se narediti da se prinudno dovede, a može se i kazniti novčano do 100.000 dinara (član 108. stav 1.); da se presuda koja je objavljena mora pismeno izraditi i poslati u roku od osam dana po objavljivanju, a u složenim stvarima, izuzetno u roku koji odredi predsednik neposredno višeg suda i da ako presuda nije izrađena i poslata u tim rokovima, predsednik veća je dužan da pismeno obavesti predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda zbog čega to nije učinjeno, a da će predsednik suda i predsednik neposredno višeg suda preduzeti mere da se presuda što pre izradi i pošalje (član 360. stav 1.).

Zakonom o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 17/99, 33/99, 25/00 i 8/01), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da se u radni odnos u Ministarstvo unutrašnjih poslova na radno mesto ovlašćenog službenog lica i radnika na određenim dužnostima može primiti lice koje, pored zakonom utvrđenih uslova za prijem na rad u državne organe ispunjava i sledeće posebne uslove - da nije osuđivano za krivična dela protiv ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti, protiv oružanih snaga, protiv privrede i imovine, protiv službene dužnosti i krivična dela izvršena iz koristoljublja i nečasnih pobuda, da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti i da mu pravosnažnom presudom nije izrečena mera zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, dok takva zabrana traje (član 34. stav 1. tač. 1) i 2)); da radniku MUP-a prestaje radni odnos ako je pravosnažnom presudom osuđen za krivična dela iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona, a može mu prestati radni odnos i ako prestane da ispunjava, odnosno ako se naknadno utvrdi da nije ispunjavao neki od uslova za prijem na rad u državne organe i uslov iz člana 34. stav 1. tačka 2) ovog zakona (član 45.).

5 . Garancija suđenja u razumnom roku, u pogledu krivičnog postupka, ustanovljena je prvenstveno u korist okrivljenog lica, koje ima pravo da očekuje da će sud što pre pravnosnažno odlučiti o tome da li su optužbe protiv njega osnovane, jer vođenje krivičnog postupka po pravilu sa sobom povlači određenu društvenu stigmatizaciju i neprijatnosti po onoga ko je takvom postupku podvrgnut, koje mogu biti moralne, materijalne, emocionalne, psihološke ili druge prirode.

Prilikom ocene o postajanju povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je period koji spada u nadležnost ovog suda, ratione temporis, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je sudski postupak po svojoj prirodi nedeljiva celina, Ustavni sud je zauzeo stanovište da se kod odluke o osnovanosti predmetne ustavne žalbe mora uzeti u obzir celokupno trajanje krivičnog postupka, počev od donošenja rešenja o sprovođenju istrage od 24. oktobra 2003. godine, pa do 12. maja 2008. godine , kada je podnosilac primio drugostepenu presudu Kž. 796/08 od 5. maja 2009. godine kojom je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje krivičnog postupka od preko pet i po godina, samo po sebi izaziva sumnju u pogledu toga da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, a polazeći od činjenice da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, Ustavni sud je ispitivao da li su, i u kojoj meri, složenost pravnih i faktičkih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje okrivljenog i postupanje suda koji je vodio postupak, uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je mišljenja da u ovom krivičnom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala obiman dokazni postupak, jer se postupak vodio protiv jednog lica za jedno krivično delo - falsifikovanje isprave.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama kao okrivljeni nije doprineo dužem trajanju sudskog postupka. Činjenica da je glavni pretres dva puta odlagan zbog nedolaska branioca podnosioca, nije bitno doprinelo duž ini trajanja ovog procesa, jer su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac u ostalim slučajevima uredno pristupali na zakazani pretres i imali aktivan odnos u toku postupka.

Ustavni sud zaključuje da je podnosilac imao opravdan interes da se krivični postupak što pre okonča, i to meritornom odlukom suda, te da se dokaže istinitost njegovih tvrdnji da nije izvršio krivično delo za koje je optužen. Ovo stoga što je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo parnični postup ak (radni spor), radi poništaja rešenja na osnovu kojih mu je prestao radni odnos zbog činjenice da je protiv njega vođen predmetni krivični postupak, pa je samim tim eventualno oslobađanje od optužbe , u konkretnom slučaju, za podnosioca ustavne žalbe svakako predstavljalo važno pitanje za čije brzo rešavanje je imao opravdan interes.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da postupajući prvostepeni i drugostepeni sud tokom osporenog krivičnog postupka nisu preduzimali sve zakonske mere u cilju efikasnog i delotvornog vođenja postupka. Naime, nakon donošenja rešenja Okružnog suda u Leskovcu Kž. 134/06 od 20. oktobra 2006. godine, kojim je ukinuta prvostepena presuda, spisi predmeta su prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje vraćeni tek 30. marta 2007. godine, a otpravak navedenog drugostepenog rešenja braniocu podnosioca ustavne žalbe je dostavljen 1 0. maja 2007. godine. U ponovnom postupku glavni pretres je zakazan za 15 . jun 2007. godine, a održan je prvi put 21. avgusta 2007. godine, dakle deset meseci nakon donošenja navedenog drugostepenog rešenja. U periodu od skoro osam meseci, od 7. septembra 2007. godine do 23. aprila 2008. godine, glavni pretres je održan samo jednom, 23. novembra 2007. godine. U ovom periodu, Opštinski sud u Leskovcu je preduzimao određene procesne radnje pokušavajući da obezbedi prisustvo pojedinih svedoka na glavnom pretresu, kao što je dostavljanje poziva na glavni pretres i donošenje rešenja o novčanom kažnjavanju uredno pozvanog svedoka zbog nedolaska na pretres. Međutim , te radnje suda ne mogu biti opravdanje za činjenicu da se za osam meseci samo jednom održi glavni pretres, budući da je prvostepeni sud imao mogućnost da izda naredbu o prinudnom dovođenju uredno pozvanog svedoka koji se nije od azvao pozivu za pretres. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu navedeno i da je u krivičnom postupku čije se trajanje osporava ustavnom žalbom podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen od optužbe, kao i da je podnosilac vodio radni spor radi poništaja rešenja na osnovu kojih mu je prestao radni odnos zbog pokretanja navedenog krivičnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Za kona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te odlučio kao u tački 1. izreke - prvi deo.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim i ne delotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, ali i aktuelne socijalne i ekonomske prilike u Republici Srbiji.

6. S obzirom na to da se podnetom ustavnom žalbom osporava ju i rešenja MUP RS 03/2 broj 118-685/05 od 27. juna 2005. godine i 01 broj 9270/05 od 18. oktobra 2005. godine , koja su doneta pre stupanja Ustava na snagu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u tom delu kao nedopuštenu, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u tački 1. izreke - drugi deo.

7. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti