Utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku ocenjen je kao neadekvatan, suprotno praksi Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi G. C . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. C . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 150/20 od 20. avgusta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo G. C . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 150/20 od 20. avgusta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba G. C . izjavljena zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku koji Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. C . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 22. septembra 2020. godine , preko punomoćnika I. P, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 150/20 od 20. avgusta 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih člana 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

U ustavnoj žalbi, između ostalog, navedeno je da sudovi, prilikom određivanja iznosa novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, nisu imali u vidu sve činioce koji su doveli do povrede tog ustavnog prava. Ponositeljka smatra da je iznos koji joj je dosuđen na ime novčanog obeštećenja suprotan praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. Takođe, podnositeljka je navela da joj je zbog nemogućnosti da svoja potraživanja iz radnog odnosa naplati u primerenom roku, povređeno i pravo na imovinu. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, ukine osporenu presudu i obaveže tuženu da podnositeljki, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da joj, na ime naknade materijalne štete zbog povrede navedenog prava, isplati iznos u visini potraživanja koje joj je priznato u predmetnom stečajnom postupku. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1172/19 od 1. aprila 2019. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred tim sudom nad stečajnim dužnikom DP I. PO LESKOVAC – u stečaju, u predmetu St. 23/10, u kome joj je priznato potraživanje iz radnog odnosa.

U postupku po tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 989/19 od 24. januara 2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen njen tužbeni zahtev, te je obavezana tužena Republika Srbija da joj isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je deo njenog tužbenog zahteva za isplatu još 300 evra, odnosno od dosuđenih 400 evra do traženih 700 evra, u stavu drugom izreke, odbijen kao neosnovan.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 150/20 od 28. avgusta 2020. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 989/19 od 24. januara 2020. godine.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava presuda Višeg suda u Leskovcu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 6/21) zauzeo stav da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženih u odluci Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), te u tom smislu, u ovim ustavnosudskim predmetima ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Takođe, Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 150/20 od 20. avgusta 2020. godine, kojoj joj je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10 pravnosnažno dosuđen iznos od 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženjima Odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 150/20 od 20. avgusta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kom je istaknuta povreda prava na imovinu, zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10, kao i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1172/19 od 1. aprila 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. U vezi s navedenim, Ustavni sud, dalje, konstatuje da je odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) predviđeno da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnositeljka pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila sva zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.