Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao sedam godina i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe protiv meritornih presuda odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. G . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. maja 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. G . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 39/16 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. G . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 25. septembra 2020. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 39/16, kao i protiv presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 829/18 od 17. juna 2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1436/17 od 13. juna 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog istom odredbom Ustava .

U ustavnoj žalbi s e, pored ostalog, navodi: da je trajanje postupka od osam godina , u sporu koji je hitne prirode, neprimereno dugo , čime je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumenom roku ; da spor nije bio nimalo složen , a podnosilac se uredno odazivao na svaki poziv suda i akt ivno je učestvova o u postupku ; da su osporen e presud e nepravične , jer su zasnovane na paušalnim zaključcima drugostepenog suda , koje je nekritički prihvatio Vrhovni kasacioni sud ; da je podnosiocu uskraćeno pravo na odbran u u disciplinskom postupku , jer mu nije ostavljeno dovoljno vremena da se pre donošenja pobijanog rešenja izjasni na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu; da su drugostepeni i revizijski sud zanemarili kao relevantan dokaz zapisnik komisije tuženog , na osnovu kojeg je prvostepni sud zaključio da je tuženi najpre napisao upozorenje, a tek dva i po meseca kasnije sproveo dokazni postupak kako bi utvrdio da li uopšte ima elemenata za povredu radne obaveze .

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu revizijsku presudu i podnosiocu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog sud a u Čačku P1. 39/16 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. novembra 20 12. godine, u svojstvu tužioca, podneo Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv tužen og privrednog društva „A.“ a.d. Čačak, radi poništaja rešenja o otkaz u ugovora o radu od 2 0. septembra 20 12. godine i vraćanja na rad. Predmet je zaveden pod brojem P1. 632/12.

Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 19. decembra 2012. godine. Pripremno ročište zakazano je i održano 19. februara 201 3. godine. U periodu do prvog presuđenja, zakazano je još 16 ročišta za glavnu raspravu. Jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a četiri zbog štrajka advokata u drugoj polovini 2014. godine. Takođe, jedno ročište je odloženo zbog promene predsednika sudskog veća. Vremenski interval i između ročišta kreta li su se od jednog do dva meseca, a najduži je bio tri meseca. U okviru dokaznog postupka saslušano je četvoro svedoka, kao i tužilac u svojstvu parnične stranke. Glavna rasprava je zaključena 25. februara 2015. godine.

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 632/12 od 25. februara 201 5. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini. Tuženi je 9. aprila 201 5. godine izjavio žalbu.

Spisi parničnog predmeta su 24. maja 201 5. godine prosleđeni Apelacionom sudu u Kragujevcu. Rešenjem Gž1. 1242/15 od 12. januara 2016. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda, te je predmet 5. februara 2016. godine vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i zaveden je pod brojem P1. 39/16 .

U periodu do narednog presuđenja, prvostepeni sud je zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu. Dva ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja jednog od dvoje punomoćnika tuženog, i ako je drugi punomoćnik oba puta bio prisutan. Jedno ročište je odloženo na molbu punomoćnika tužioca. Ročišta su zakazivana na po mesec dana, s tim da je jedan od interval a između ročišta iznosio dva i po meseca. U okviru dokaznog postupka je ponovo saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke. Glavna rasprava je zaključena 10. oktobra 2016. godine.

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 39/16 od 10. oktobra 2016. godine još jednom je usvojen tužbeni zahtev tužioca u celini. Tuženi je 25. oktobra 2016. godine izjavio žalbu, koja je tužiocu, bez nekog posebnog razloga, dostavljena dva puta – 29. novembra 2016. i 25. januara 2017. godine. Podneskom od 9. februara 201 7. godine tužilac je odgovorio na žalbu.

Spisi parničnog predmeta su 3. maja 201 7. godine prosleđeni Apelacionom sudu u Kragujevcu. Rešenjem od 17. maja 2017. godine otvorena je rasprava pred drugostepenim sudom . Održano je jedno ročište, na kome su samo pročitani dokazi iz prvostepenog postupka. Osporenom p resudom Gž1. 1436/17 od 1 3. juna 2017. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i odlučeno da se tužbeni zahtev tužioca u celini odbija kao neosnovan. Predmet je 5. jula 2017. godine vraćen prvostepenom sudu.

Tužilac je 30. septembra 201 7. godine izjavio reviziju, na koju je tuženi odgovorio podneskom od 12. decembra 2017. godine. Tužiocu je taj odgovor dostavljen 15. januara 2018. godine.

Spisi parničnog predmeta su 1. marta 2018. godine prosleđeni Vrhovnom kasacionom sudu. Osporenom presudom Rev2. 829/18 od 17. juna 2020. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca. Predmet je prvostepenom sudu vraćen 12. avgusta 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, propisano je : da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu, odnosno u vremenskom okviru (član 326. stav 2.); da će po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu prvostepeni sud žalbu i odgovor na žalbu, sa spisima predmeta da dostavi drugostepenom sudu u roku od osam dana (član 381. stav 1.); da će po prijemu odgovora ili po proteku roka za odgovor, prvostepeni sud da dostavi reviziju i odgovor na reviziju, sa spisima predmeta, Vrhovnom kasacionom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana (član 411. stav 3.); da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova (član 438.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja , Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 14. novembra 2012. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Čačku, i da je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog kasaciono g sud a Rev2. 829/18 od 17. juna 2020. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao sedam godina i sedam meseci , što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi predstavljala opravdan razlog za višegodišnje trajanje parnice, polazeći od toga da je u okviru dokaznog postupka saslušano samo petoro lica.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima o izuzetan interes da sud o nje govim zahtev ima odluči u okviru standarda razumnog roka, posebno zbog činjenice da je reč o pravnoj zaštiti zbog prestanka radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se njegov neznatni doprinos dužini trajanja postupka ogleda u odlaganju jednog ročišta za glavnu raspravu .

Po mišljenju Ustavnog suda, pretežnu odgovornost za navedeno trajanje osporenog parničnog postupka snosi prvostepeni sud. Ovde se naročito ima u vidu: da prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu nije u dovoljnoj meri poštovano načel o hitnosti u rešavanju ove vrste spora ; da u ponovnom prvostepenom postupku dva ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja jednog od punomoćnika tuženog, iako je drugi punomoćnik oba pua bio prisutan; da su spisi parničnog predmeta , kod drugog po redu žalbenog postupka, drugostepenom sudu dostavljeni tri meseca nakon što su se za to stvorili procesni uslovi, a prethodno je žalba, bez nekog posebnog razloga, tužiocu dva puta dostavljena na odgovor , uz vremenski razmak od dva meseca; da su s pisi parničnog predmeta revizijskom sudu dostavljeni mesec i po dana nakon što su se za to stvorili procesni uslovi. Takođe, Ustavni sud smatra da je, u okolnostima konkretnog slučaja, tačnije, da je predmet hitne prirode i da nije bio činjenično i pravno složen, trajanje revizijskog postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom od dve godine i tri meseca izvan granica razumnog roka .

Međutim, Ustavni sud ima u vidu da se neodržavanje četiri ročišta za glavnu raspravu tokom štrajka advokata u drugoj polovini 2014. godine, ne može staviti na teret sudu i da je reč o objektivn oj okolnost i koj a je dovel a do produžavanja trajanja osporenog parničnog postupka.

Sledom svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja parničnog postupka, neznatni doprinos podnosioca ustavne žalbe i uticaj štrajka advokata, već i ekonomsko-socijalne prilike, te činjenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava (ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neefikasnog postupanja nadležn ih sud ova.

7. Što se tiče osporenih akta , Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporen ih ak ata. Ustavni sud je, pritom, uvidom u osporene presud e i spise parničnog predmeta, konstatovao da su sudovi da li jasno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje , kao i ocenu da je podnosi ocu ustavne žalbe upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu dostavljeno 31. avgusta 2012. godine, imajući u vidu da on ni je predlož io dokaz e na okolnost da potpis na poštanskoj povratnici nije njegov, a ista ne sadrži konstataciju da je neko drugo lice preuzelo pošiljku, te da se rok za izjašnjenje računa od navedenog datuma, zbog čega je bez uticaja činjenica da je upozorenje nakon toga istaknuto na oglasnoj tabli tuženog . Takođe, Ustavni sud konstatuje da se u obrazloženjima osporenih presuda zaista ne pominje zapisnik tuženog od 12. septembra 2012. godine, u vezi sa kojim je prvostepeni sud zaključi o da je tuženi dva i po meseca nakon sačinjavanja predmetnog upozorenja utvrđivao postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Međutim, Ustavni sud smatra da ovakvim propustom pravičnost postupka, u celini posmatrano, nije dovedena u pitanje, imajući u vidu da su na pomenutom zapisniku lica koja su tada saslušana ( dvojica zaposlenih kod tuženog) samo ostal a kod navoda iznetih u izveštaju terenske kontrole od 22. juna 2012. godine, na kome je predmetno upozorenje bilo zasnovano.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporene akt e, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti