Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu o invalidskoj penziji. Spor je pred Upravnim sudom trajao tri godine i jedan mesec, što je neopravdano dugo s obzirom na jednostavnost predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9393/2021
25.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L . S . iz Vlasotinca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba L. S . i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 5702/18 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. L. S . iz Vlasotinca podneo je Ustavnom sudu, 5. jula 2021. godine, preko punomoćnika D . P , advokata iz Vlasotinca , ustavnu žalb u, uređenu podneskom od 21. februara 2024. godine, protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5702/18 od 7. maja 2021. godine, zbog povrede „prava na pravedno odlučivanje pred Upravnim sudom“ i prava na imovinu, bez oznake odredaba Ustava kojima se navedena prav a jemče. Ustavni sud je istaknutu povredu „prava na pravedno odlučivanje“, u konkretnom slučaju, smatrao kao istaknutu povredu prava iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom se jemči pravo na pravično suđenje .

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Upravni sud doneo osporenu presudu ne izvodeći nijedan dokaz i verujući na „reč“ Direkciji Fonda, iako podnosiocu nije vršeno pravilno obračunavanje i usklađivanje invalidske penzije . Podnosilac smatra da mu je „pravo na pravedno suđenje i odlučivanje“ povređeno time što je osporena presuda Upravnog suda doneta posle tri godine , pri čemu nije bilo razloga da se odugovlači, pozivajući se, pri tome, i na član 70. Ustava kojim je utvrđena obaveza države da se „brine o materijalnoj bezbednosti penzionera“.

Predloženo je da Ustavni sud poništi rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Leskovac broj 182.1.5-6/17 od 14. novembra 2017. i „9. januara“ 2018. godine, kao i osporenu presudu Upravnog suda, te da naloži potpuno i pravilno utvrđivanje „stanja“ i donošenje zakonitih rešenja, tako što će u potpunosti postupiti po rešenju od 23. marta 1989. godine.

Iz sadržine ustavne žalbe i postavljenog zahteva proizlazi da podnosilac pored navedene presude Upravnog suda osporava i rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Leskovac broj 182.1.5-6/17 od 14. novembra 2017. i 19. januara 2018. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5702/18 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Postupajući po zahtevu podnosioca ustavne žalbe od 19. septembra 2017. godine, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Leskovac je doneo osporeno rešenje broj 182.1.5-6/17 od 14. novembra 2017. godine , kojim je podnosiocu utvrđen iznos invalidske penzije na dan sticanja prava i usklađeni iznos te penzije.

Rešenjem Republičkog fond a za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda broj 01-02/182.6.4 16580/17 od 29. decembra 2017. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak .

Osporenim prvostepenim rešenjem broj 182.1.5-6/17 od 19. januara 2018. godine podnosiocu je utvrđen iznos invalidske penzije na dan sticanja prava , 4. januara 1989. godine, i usklađeni iznos i te penzije , na dan 1. februara 1994. i na dan 1. decembra 2017. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.4 1868/18 od 20. februara 2018. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe je 3. aprila 2018. godine podneo tužbu u upravnom sporu protiv navedenog drugostepenog rešenja. Spisi predmeta i odgovor na tužbu su dostavljeni Upravnom sudu 24. maja 2018. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5702/18 od 7. maja 2021. godine odbijena je tužba podnosioca. Upravni sud je prihvatio ocenu tuženog organa da je prvostepeni organ pravilno utvrdio iznos invalidske penzije na dan sticanja prava i da je pravilno izvršeno usklađivanje penzije u skladu sa svim zakonom pripadajućim povećanjima od dana sticanja prava 4. januara 1989. do 1. decembra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac pored ostalog ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku , na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , čiji element je i pravo na suđenje u razumnom roku , obrazlaže time što je osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu doneta posle tri godine, sa čime se bez razloga odugovlačilo, uz navođenje datuma donošenja rešenja upravnih organa i osporene presude, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 5702/18. Ustavni sud, s tim u vezi, imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava u predmetu Šaćirović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 54001/15 i tri druge, presuda od 20. februara 2018. godine, stav 12.), ukazao da pritužbe u vezi sa dužinom postupka obično ne zahtevaju mnogo ispitivanja, te je dovoljno da su se podnosioci izričito žalili, iako na sažet način, na dužinu osporenog postupka, ukazujući na ključne događaje i odluke donete u toku postupka, koristeći u vezi sa tim odgovarajuće reči, što je učinio i podnosilac ove ustavne žalbe.

Ustavni sud je konstatovao da je konkretni upravni spor pokrenut tužbom od 3. aprila 2018. godine i okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu od 7. maja 2021. godine, te je trajao tri godine i jedan mesec .

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud je, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja nadležnog suda bio razuman, uzeo u razmatranje i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku, postupanje nadležnog suda, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da predmet upravnog spora nije bio složen, imajući u vidu da su sve relevantne činjenice bile utvrđene u upravnom postupku, kao i da su sporna pravna pitanja bila razjašnjena pred upravnim organima. Podnosilac je imao materijalni interes da mu se iznos invalidske penzije utvrdi u većem iznosu. Pri tome, svojim ponašanjem nije doprineo trajanju predmetnog upravnog spora.

Ustavni sud je našao da je sporo postupanje Upravnog suda isključivo dovelo do dugog trajanja upravnog spora koje se u konkretnom slučaju ne može opravdati. Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, povreda prava na suđenje u razumnom roku postoji kada je suđenje u jednom stepenu trajalo preterano dugo (presuda Ciccardi protiv Italije, broj predstavke 46521/99, od 16. novembra 2000. godine, st. 9. i 11.).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 5702/18 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u pogledu navedenog Ustavom zajemčenog prava , odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u granicama postavljenog zahteva, našao da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može ostvariti jedino utvrđivanjem povrede tog prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na osporeno prvostepeno rešenje Republičkog fond a za penzijsko i invalidsko osi guranje – Filijala Leskovac od 19. januara 2018. godine i osporenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu od 7. maja 2021. godine, Sud ukazuje na to da, saglasno odredbi člana 170. Ustava, u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da nakon i umesto nadležnih sudova, odnosno drugih državnih organa sprovodi postupak i rešava sporne odnose, već samo da ispituje da li su nadležni organi pojedinačnim aktima koje su doneli i radnjama koje su preduzeli, a koji se ustavnom žalbom osporavaju, podnosiocu ustavne žalbe povredili ili uskratili označeno ustavno pravo ili slobodu.

Polazeći od izloženog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i zahtev istaknut u njoj, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv navedenih akata odbacio zbog nenadležnosti da po njoj postupa, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na osporeno prvostepeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Leskovac od 14. novembra 2017. godine, Ustavni sud je konstatovao da je navedeno rešenje poništeno drugostepenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda od 29. decembra 2017. godine.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje uklonjeno iz pravnog prometa, Sud je utvrdio da ustavna žalba protiv tog rešenja nije dopuštena, te ju je u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti