Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja u tri postupka pred nadležnim sudom. Zahtev za naknadu materijalne štete odbacuje se kao neblagovremen jer nije podnet istovremeno sa ustavnom žalbom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9394/2012
29.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radomira Veličkovića iz Donjeg Barbeša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radomira Veličkovića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25663/10, I. 3092/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3022/03) i I. 5886/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3268/02), podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radomir Veličković iz Donjeg Barbeša podneo je, 7. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Nišu, a zatim pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima tog suda I. 25663/10, I. 3092/11 i I. 5886/12. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, dok je dopunom ustavne žalbe od 6. septembra 2013. godine istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3022/03, I. 3268/02 i rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 25663/10.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 25/14 od 20. oktobra 2014. godine utvrđeno je da je podnosiocu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Radomiru Veličkoviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25663/10, I. 3092/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3022/03) i I. 5886/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3268/02), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Nišu je dopisom R4i. 25/14 od 10. decembra 2014. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 25/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 27. februara 2002, 1. avgusta 2003. i 16. decembra 2010. godine Opštinskom sudu u Nišu, odnosno Osnovnom sudu u Nišu, tri predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ iz Niša, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno plenidbom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlozi su podneti na osnovu: pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Nišu P1. 710/02 od 9. septembra 2002. godine, kojom je obavezan tuženi DP „Srbijatrans“ iz Niša da tužiocu Radomiru Veličkoviću na ime minimalne zarade za period od aprila 2001. do maja 2002. godine isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude; pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Nišu P1. 698/03 od 15. aprila 2003. godine, kojom je obavezan isti tuženi da tužiocu Radomiru Veličkoviću na ime minimalne zarade za period od maja 2002. do marta 2002. godine isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude; pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 215/04 od 23. februara 2004. godine, kojom je obavezan isti tuženi da tužiocu Radomiru Veličkoviću na ime minimalne zarade za period od aprila 2002. godine do decembra 2003. godine isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude.

Opštinski sud u Nišu je rešenjima I. 3268/02 od 2. oktobra 2002. godine i I. 3022/03 od 1. avgusta 2003. godine usvojio predloge za izvršenje od 27. februara 2002. i 1. avgusta 2003. godine, dok je Osnovni sud u Nišu rešenjem I. 25663/10 od 17. decembra 2010. godine usvojio predlog za izvršenje od 16. decembra 2010. godine, ali izvršenje nije sprovedeno jer je konstatovana nemaština dužnika.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 25/14 od 20. oktobra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Radomiru Veličkoviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25663/10, I. 3092/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3022/03) i I. 5886/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3268/02), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke navedenog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima iz stava 1. izreke sproveli u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 40.000,00 dinara „u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate“, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti odbijen; u stavu četvrtom izreke sud se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju, te rešio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete.

Isti sud je rešenjem R4i. 25/14 od 30. oktobra 2014. godine ispravio rešenje R4i. 25/14 od 20. oktobra 2014. godine u stavu trećem izreke, tako što je obrisao reči „u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate“ iza dosuđenog iznosa naknade štete zbog povrede prava.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a.); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25663/10, I. 3092/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3022/03) i I. 5886/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3268/02), Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u kori st podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už–5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima Opštinskog suda u Nišu I. 3268/02 od 2. oktobra 2002. godine i I. 3022/03 od 1. avgusta 2003. godine, kao i rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 25663/10 od 17. decembra 2010. godine, istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 6. septembra 2013. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je ustavna žalba podneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), koji m je izričito predvi đeno da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe (član 85. stav 3.). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti