Utvrđena povreda prava na pravično suđenje u krivičnom postupku zbog klevete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je podnosiocu, optuženom za klevetu, onemogućio da izvede dokaze u svoju korist u postupku po privatnoj tužbi, pokrenutoj nakon što je podneo krivičnu prijavu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Đelića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Đelića i utvrđuje da je presudama Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine i Okružnog suda u Čačku Kž. 753/08 od 4. decembra 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Apelacionom sudu u Kragujevcu da ponovi postupak po žalbi podnosioca ustavne žalbe Dušana Đelića protiv presude Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove Odluke.

3. Nalaže se Apelacionom sudu u Kragujevcu da donese novu odluku po žalbi podnosioca ustavne žalbe Dušana Đelića protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 189/09 od 14. maja 2009. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Đelić iz Čačka je 22. januara 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 3. avgusta 2009. godine, protiv presude Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine i presude Okružnog suda u Čačku Kž. 753/08 od 4. decembra 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, posebnih prava okrivljenog iz člana 33. st. 1, 2, 4. i 5. Ustava, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. st. 1. do 3. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, slobodu udruživanja iz člana 55. stav 1. Ustava, prava na peticiju iz člana 56. st. 1. do 3. i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu predsednika sindikata, podneo krivičnu prijavu protiv više lica, između ostalog i protiv M.S, zamenika Okružnog javnog tužioca u Čačku, koja krivična prijava je ''delegirana'' Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu; da je na osnovu navedene krivične prijave M.S. podneo privatnu krivičnu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela klevete ''izvršenog 13. jula 2006. godine podnošenjem pritužbe Republičkom javnom tužilaštvu i Ministarstvu pravde na njegov rad i ponašanje''.

Podnosilac povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i prava iz člana 33. stav 5. Ustava obrazlaže tvrdnjom da je postupajući sudija bila pristrasna jer je „bez obeležja krivičnog dela osudila podnosioca u ishitrenom krivičnom postupku... odbivši da zatraži izveštaj o ishodu podnete krivične prijave“, te da je bila „pod uticajem Okružnog javnog tužilaštva, kao dela izvršne vlasti“. Ističe da mu je u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude onemogućeno da se brani, jer sud nije prihvatio njegove predloge za izvođenje dokaza, a naročito predlog o utvrđivanju blagovremenosti privatne tužbe i izveštaj o ishodu podnete krivične prijave, i u ''nefer suđenju...doneo osuđujuću presudu'', te da je novčana kazna određena u paušalnom iznosu, drastična u odnosu na njegove imovinske prilike.

Povredu prava na peticiju iz člana 56. Ustava podnosilac obrazlaže tvrdnjom da je zajedno sa drugim članovima sindikata podneo navedenu krivičnu prijavu, te da je zbog toga osuđen. Smatra da „lična osetljivost, osvetoljubivost i zaštita ličnih interesa nisu spojivi sa funkcijom zamenika javnog tužioca koji mora trpeti kritike kao javna ličnost i podleže kontroli i krivičnoj odgovornosti“, te da osuđujuća presuda predstavlja zastrašivanje građana koji izraze sumnju u rad javnih tužilalaca.

Podnosilac je 17. aprila 2010. godine podneo i „dopunu“ ustavne žalbe u kojoj je ponovio ranije navode.

2. Podnosilac ustavne žalbe je 30. decembra 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 189/09 od 14. maja 2009. godine i presude Okružnog suda u Čačku Gž. 1147/09 od 4. novembra 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 55, 56. i 58. Ustava Republike Srbije. Ova ustavna žalba zavedena je u Ustavnom sudu pod brojem Už- 2820 /09.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su osporene parnične presude donete na osnovu krivične presude Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo klevete. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe ukazuje da mu je u krivičnom i u parničnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje i prava iz čl. 55. i 56. Ustava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, predmet Už-2820/09 spojio sa predmetom Už-94/09, radi zajedničkog odlučivanja, jer se razmatranje i odlučivanje po obe navedene ustavne žalbe zasniva na utvrđivanju povrede prava podnosioca u sprovedenom krivičnom postupku pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu K. 776/07.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu predsednika Izvršnog odbora Sindikata ''Nezavisnost'', 12. jula 2007. godine podneo Republičkom javnom tužiocu, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde podnesak naslovljen kao ''krivična prijava, prijava za nadzor nad radom okružnog tužioca i njegovog zamenika, disciplinska prijava za tužioce'' protiv grupe advokata iz Čačka, koji su kao punomoćnici zastupali Fabriku reznih alata u periodu od 2002. do 2007. godine, Okružnog javnog tužioca u Čačku Z.P. i zamenika Okružnog javnog tužioca u Čačku M.S.

Zamenik Okružnog javnog tužioca u Čačku M.S. podneo je 1. novembra 2007. godine Opštinskom sudu u Čačku privatnu krivičnu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela kleveta iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika. Opštinski sud u Čačku je, nakon sprovedenog krivičnog postupka, 27. avgusta 2008. godine doneo osporenu presudu K. 776/07 kojom je utvrdio krivicu ovde podnosioca ustavne žalbe za navedeno krivično delo ''izvršeno dopisom od 5. juna 2006. godine, a prosleđenom Republičkom javnom tužiocu, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde 12. jula 2007. godine'' i utvrdio da je okrivljeni kriv što je iznosio neistine koje mogu štetiti časti i ugledu privatnog tužioca M.S, kao nosioca funkcije zamenika Okružnog javnog tužioca u Čačku, na taj način što je ovde podnosilac ustavne žalbe naveo da je ''privatni tužilac od Preduzeća ''Građevinska operativa'', nad kojim je navodno otvoren lažni stečaj, kupio stan po netržišnim uslovima i bez oglašavanja, da je privatnom tužiocu neosnovano priznato izlučno pravo nad stečajnom masom ovog preduzeća, da privatni tužilac zajedno sa Okružnim tužiocem iz Čačka Z.P. odbacuje sve prijave protiv sudija, advokata i direktora, koji im se materijalno odužuju zbog toga, da je preko supruge javnog tužioca Z.P, koja radi u Trgovinskom sudu u Čačku privatnom tužiocu i njegovom ocu rešeno pitanje stana, da je privatni tužilac preko M.S, direktora Zdravstvenog centra zaposlio svoju suprugu lekara, a da za uzvrat odustaje od progona u mnogim osnovanim predmetima zajedno sa tužiocem Z.P, da je oslobodio krivičnog gonjenja advokata Z.M. iz Čačka iz razloga što je ona njegov lični punomoćnik sa kojom je zajedno izrežirao aferu ''FRA'', iako je znao da čini zabranjenu radnju koja predstavlja krivično delo to i hteo, što bi sve moglo stvoriti sliku o nemoralnosti i korumpiranosti privatnog tužioca i kao takvog nedostojnim vršenja svoje funkcije''. Okrivljeni, ovde podnosilac ustvane žalbe, osuđen je na novčanu kaznu od 100.000,00 dinara i obavezan da privatnom tužiocu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 44.150,00 dinara.

Sud je odluku doneo na osnovu iskaza stranaka i relevantne dokumentacije, dok predloge odbrane (između ostalog, pribavljanje podataka na osnovu kojih bi se utvrdila blagovremenost privatne tužbe, saslušanje službenog lica Policijske uprave Čačak i izveštaj o ishodu podnete krivične prijave) nije prihvatio smatrajući ih „suvišnim“, a imajući u vidu da je „ ostalim izvedenim dokazima u toku postupka na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo kleveta iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika“.

Osporenom presudom Okružnog suda u Čačku Kž. 753/08 od 14. decembra 2008. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a presuda Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine je potvrđena.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku Kv. 504/11 od 23. novembra 2011. godine stavljeno je van snage rešenje Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 30. novembra 2009. godine kojim je novčana kazna izrečena pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine osuđenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, zamenjena u kaznu zatvora u trajanju od 100 dana (stav 1.), a zamenjen je neisplaćeni deo novčane kazne u iznosu od 81.000,00 dinara, izrečene pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine, osuđenom u kaznu zatvora u trajanju od 81 dan, koju će izdržati po pravosnažnosti rešenja.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Čačku P. 189/09 od 14. maja 2009. godine obavezan je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu M.S. na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 95.000,00 dinara sa zakonskom kamatom (stav 1. izreke), višak tužbenog zahteva u iznosu od još 5.000,00 dinara odbijen je kao neosnovan (stav 2.) i tuženi je obavezan da naknadi troškove spora u iznosu od 25.800,00 dinara (stav 3.) .

Osporenom presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 1147/09 od 4. novembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena prvostepena presuda u stavovima jedan i tri izreke.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 33. Ustava utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušani da se brani (stav 4.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.).

Odredbom člana 34. st. 1. do 3. utvrđeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom i da svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Odredbom člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredba člana 55. stav 1. Ustava jemči slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

Odredba člana 56. Ustava utvrđuje: da svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži (stav 1.); da zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice (stav 2.); da niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo (stav 3.).

Odredbom člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

Odredbom člana 223. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) propisano je da svako treba da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 13. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih parničnih presuda bilo je propisano da je, u parničnom postupku, sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

6. Podnosilac ustavne žalbe osporava presude donete u krivičnom postupku kojima je oglašen krivim za krivično delo klevete iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika i parnične presude donete protiv njega u vezi sa istom krivičnom prijavom, tvrdeći da mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, posebna prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. i pravo na peticiju iz člana 56. Ustava.

Ispitujući osnovanost navoda podnosioca ustavne žalbe u pogledu prava na pravično suđenje (ravnopravnost stranaka) zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu ovog prava obrazlaže tvrdnjom da mu je onemogućeno da se brani, jer je sud odbio da izvede dokaze koje je u svojoj odbrani izričito naveo, odnosno predložio.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, načelo ravnopravnosti stranaka u suštini znači postojanje mogućnosti za svaku stranku u sudskom postupku da iznosi činjenice koje mogu biti od značaja za odlučivanje, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda druge stranke u postupku sa kojima se ne slaže. U krivičnom postupku sudovi po službenoj dužnosti istražuju i utvrđuju potpuno i istinito činjenično stanje u predmetu, koristeći se pri tome svim činjenicama i dokaznim sredstvima koja su im dostupna, a koja su istovremeno od značaja za donošenje zakonite odluke, te da je pitanje načina na koji se dokazni postupak sprovodi kao i pitanje prihvatljivosti i ocene dokaza, nadležnost redovnih sudova. Ustavni sud je takođe konstatovao i da sud na osnovu načela slobodne ocene dokaza nije vezan, ni ograničen, niti na bilo koji zakonom propisan način uslovljen posebnim formalnim dokaznim pravilima, te da je, po slobodnom sudijskom uverenju, pravo redovnih sudova da nakon sprovedenog dokaznog postupka ocene kojim će izvedenim dokazima pokloniti poverenje i koje će činjenice uzeti za utvrđene.

Imajući u vidu sadržinu garancija koje se prema članu 32. stav 1. Ustava jemče okrivljenom, Ustavni sud je ocenio da se ovom ustavnom odredbom ne daje stranci neograničeno pravo da predlaže saslušanje svedoka i izvođenje drugih dokaza pred sudom, niti se garantuje okrivljenom pravo da svi predlozi odbrane budu prihvaćeni. S druge strane, Ustavni sud je ocenio da su sudovi, u okviru garancija prava na pravično suđenje, dužni savesno da ocene sve dokaze pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, pa onda, na osnovu takve brižljive ocene, da izvedu zaključak o tome da li je neka činjenica dokazana ili ne. Po oceni Ustavnog suda, zadatak je i obaveza sudova i da navedu razloge zbog kojih su odlučili da ne izvode dokaze koje je optuženi u svojoj odbrani izričito zahtevao (videti Odluku Ustavnog suda Už-1100/2008 od 22. jula 2010. godine).

Ustavni sud je stanovišta da razlozi na koje se pozvao Opštinski sud u Čačku odbivši da prihvati dokaze na koje se u svojoj odbrani pozivao optuženi, nisu bili dovoljni. Naime, sud je prihvatio sve predloge koje je predložio privatni tužilac, a nijedan predlog koji je izneo ovde podnosilac ustavne žalbe, između ostalog i predlog za pribavljanje podataka o tome kada je Republičko javno tužilaštvo dostavilo krivičnu prijavu optuženog Opštinskom javnom tužilaštvu, odnosno kada je privatni tužilac saznao za navode krivične prijave, od čega je zavisilo da li je privatna tužba blagovremena, kao i izveštaj o ishodu podnete krivične prijave. Iz tih razloga, Ustavni sud je zaključio da je odbijanje suda da ispita dokaze odbrane dovelo do ograničenja prava ovde podnosioca ustavne žalbe na ravnopravnost u postupku, kao elementa prava na pravično suđenje. Suštinski, podnosiocu nije bila data mogućnost da dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je naveo u krivičnoj prijavi, odnosno da je privatna krivična tužba eventualno podneta nakon isteka prekluzivnog zakonskog roka.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim krivičnim presudama, kao rezultatom sprovedenih postupaka, povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u prvom delu tačke 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, dok je u tački 2. izreke naložio Apelacionom sudu u Kragujevcu da ponovi postupak po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Opštinskog suda u Čačku K. 776/07 od 27. avgusta 2008. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

7. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nije ocenjivao navode iz ustavne žalbe u vezi povrede posebnih prava podnosioca ustavne žalbe zajemčenih odredbom člana 33. stav 5. Ustava i 56. Ustava, jer je to u konkretnom slučaju konsumirano utvrđenom povredom prava, dok je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava iz člana 33. st. 1, 2 i 4, člana 34, st. 1. do 3. i čl. 36, 55. i 58. Ustava, odbacio, saglasno odredbi odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer podnosilac ne navodi ustavnopravne razloge na kojima zasniva svoje tvrdnje, te je odlučio kao u drugom delu stava 1. izreke.

8. Imajući u vidu da su osporene parnične presude donete primenom odredbe člana 13. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je, radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih utvrđenom povredom ustavnog prava podnosioca naložio Apelacionom sudu u Kragujevcu da donese novu odluku po žalbi ovde podnosioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 189/09 od 14. maja 2009. godine, roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje u krivičnom postupku zbog klevete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti