Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao devet i po godina i dosudio naknadu od 1.000 evra. Ustavna žalba protiv meritorne presude odbačena je zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava (neizjavljivanja revizije).

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, i dr Vladan Petrov i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi D . M . iz Požarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Požarevcu P 1. 94/15 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbacuje se ustavna žalba D . M . izjavljena protiv presu de Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2339/16 od 25. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Požarevca podneo je Ustavnom sudu, 27. oktobra 2017. godine, preko punomoćnika D. S, advokata iz Požarevca, ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 3. izreke, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 36, 58. i 60. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke.

Podnosilac smatra da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja, te predlaže da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i da mu se odr edi naknada nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra. U ustavnoj žalbi podnosilac osporava i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2339/16 od 25. maja 2017. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu P1. 94/15 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 14. januara 2008 . godine Opštinskom sudu u Požarevcu tužbu protiv tuženog G . „S .“ iz Požarevca, radi naknade štete.

U sprovedenom postupku, do donošenja presude Osnovnog suda u Požarevcu P1. 541/ 10 od 13. juna 2013 . godine, zakazano je ukupno 28 ročišta za glavnu raspravu od kojih je 20 održano i na njima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i dva svedoka, kao i ekonomsko -finansijskim veštačenjem , koje je dopunj avano. Ostalih osam ročišta nije održano, od kojih jedno na zahtev tužioca, a ostala uglavnom na zahtev tuženog ili zbog neuredne dostave poziva.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž . 6377/13 od 20. marta 2015. godine, donetim u žalbenom postupku, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1. 541/ 10 od 13. juna 2013. godine, u stavu prvom i trećem izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku zakazano je ukupno osam ročišta z a glavnu raspravu od kojih je šest održano i na njima je sproveden dokazni postupak saslušanje m parničnih stranaka, kao i četiri svedoka. Ostala dva ročišta nisu odr žana bez krivice tužioca.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1. 94/15 od 31. marta 2016. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 1.296.210,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je stavom drugim izreke, obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove popstupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2339/16 od 25. maja 2017. godine preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1. 94/15 od 31. marta 2016. godine, tako što je odbijen zahtev tužioca da mu tuženi na ime naknade štete isplati iznos od 1.296.210,62 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, te je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe – 14 . januara 2008 . godine, do donošenja presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2339/16 od 25. maja 2017. godine, kojom je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo nešto manje od devet i po godina .

Navedeno trajanje postupka, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosiocaustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak nije bio činjenično složen, u prilog čemi govori i činjenica da je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stra naka i četiri svedoka, kao i ekonomsko -finansijskim veštačenjem .

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ust avni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini tra janja osporenog sudskog postupka. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne ž albe imao finansijski interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dao prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud utvrdio da su tokom osporenog parničnog postupka bile donete dve prvostepene presude, od koji je jedna bila delimično ukinuta, pri čemu je prvostepeni sud doneo prvu presudu tek nakon pet i po godina od podnošenja tužbe. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je do donošenja presude Osnovnog suda u Požarevcu P1. 541/ 10 od 13. juna 2013. godine na 20 održanih ročišta sproveden dokazni postupak samo saslušanjem parničnih stranaka i dva svedoka, kao i ekonomsko -finansijskim veštačenjem.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje prvostepenog suda, kao i visinu naknade nematerijalne štete opredeljene zahtevom ustavne žalbe.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2339/16 od 25. maja 2017. godine, Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda doneta u parničnom postupku koji je započet za vreme važenja Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ , broj 125/04), kao i da je pre donošenja osporene drugostepene presude prethodno presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1. 541/ 10 od 13. juna 2013. godine, u stav ovima prvom i trećem izreke, bila ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6377/13 od 20. marta 2015. godine i predmet je bio vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13) propisano da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, dok je odredbom člana 506. tog zakona je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), a ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona

Kako je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2339/16 od 25. maja 2017. godine prvostepena odluka preinačena i odlučeno o zahtevu podnosioca ustavne žalbe, te da podnosilac pre podnošenja ustavne žalbe nije iskoristio sva dozvoljena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom sudskom postupku, odnosno nije izjavio reviziju, saglasno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u tom delu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.