Odbačena ustavna žalba protiv akata donetih pre Ustava i u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo žalbe koji se odnosi na rešenje iz 2004. godine odbačen je jer je akt donet pre stupanja na snagu Ustava. Deo protiv rešenja iz 2008. odbačen je jer se njime ne odlučuje o pravima, već o procesnim uslovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Lazarevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoljuba Lazarevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog vojnog suda Uvs. 2/03 od 28. oktobra 2004. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 47/06 od 20. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Lazarević iz Beograda je 4. avgusta 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, koju je dopunio 18. novembra 2008. godine, protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredabaUstava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog vojnog suda Uvs. 2/03 od 28. oktobra 2004. godine odbačena tužba podnosioca ustavne žalbe kojom je tražio ponavljanje upravno – sudskog postupka okončanog rešenjem Vrhovnog vojnog suda Up. 1134/2000 od 23. novembra 2000. godine, kojim je odbačena kao neblagovremena njegova tužba podneta protiv naredbe pomoćnika načelnika GŠ VJ za pozadinu broj 3-14 od 30. marta 2000. godine, a kojom je odlučeno da mu prestaje profesionalna vojna služba na osnovu odredbe člana 107. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, zbog potreba službe.

Osporeno rešenje Vrhovnog vojnog suda Uvs. 2/03 od 28. oktobra 2004. godine doneto je pre stupanja na snagu Ustava od 8. novembra 2006. godine. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 47/06 od 20. februara 2008. godine zahtev podnosioca ustavne žalbe za vanredno preispitivanje rešenja Vrhovnog vojnog suda Uvs. 2/03 od 28. oktobra 2004. godine odbačen je kao nedozvoljen.

Ustavni sud je utvrdio da je ovim rešenjem odlučeno o pravnom sredstvu (zahtevu za vanredno preispitivanje rešenja) izjavljenom protiv odluke suda donete po tužbi za ponavljanje postupka (rešenje Vrhovnog vojnog suda Uvs. 2/03 od 28. oktobra 2004. godine), kojom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, te je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba u ovom delu ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim Ustavni sud je imao u vidu stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine, stav 2.), kao i Odluku Ustavnog suda Srbije Už 296/08 od 26. novembra 2009. godine, te je žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba protiv akata donetih pre Ustava i u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti