Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom predmetu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da, uprkos trajanju krivičnog postupka od preko jedanaest godina, pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno. Kao razlog navedena je izuzetna složenost predmeta sa 40 optuženih i preko 50 krivičnih dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 17/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M . iz Beograda je, 14. avgusta 201 8. godine, preko punomoćnika M. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 17/15.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je neosnovano i nezakonito lišen slobode i bio u pritvoru, kao i da je krivični postupak trajao duže od 12 godina, što je sve zajedno prouzrokovalo nemerljivu štetu za njega, koja se odrazila na sve aspekte njegovog života .

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označen og prava i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete . Troškove ustavnosudskog postupka je potraživao u skladu sa važećom advokatskom tarifom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata i radnji državnih organa ili organizacija kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu , uvidom u spise predmeta Ustavnog suda Už-2020/2015 i odgovora Višeg suda u Beogradu K.Po1. 17/2015 od 3. marta 2021. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje , koji je pravnosnažno okončan.

Podnosilac ustavne žalbe se u toku predmetnog sudskog postupka nalazio u pritvoru od 11. septembra 2006. do 6. oktobra 2006. godine. Nakon sprovedene istrage Okružno javno tužilaštvo u Beogradu Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnicu KT.S. 6/06 od 11. oktobra 2006. godine protiv 34 lica , da bi tokom 2007, 2008. i 2009. godine Specijalno tuži štvo podiglo je još šest optužnica, a koji postupci su spajani, te je tako predmetni krivični postupak vođen protiv ukupno 40 okrivljenih lica za više od 50 krivičnih dela. Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu.

Glavni pretres je započeo 23. januara 2007. godine, a prvodoneta prvostepena presuda K.Po1. 63/10 od 15. maja 2013. godine (podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine) je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 7/14 od 13. novembra 2014. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 63/10 od 15. maja 2013. godine 16 optuženih lica je oglašeno krivima za izv ršenje više od 20 krivičnih dela, te je za neka dela navedenih 16 optuženih, kao i još oko 18 optuženih oslobođeno od optužbe za više od 3 0 krivičnih dela, dok je optužba odbij ena prema 11 optuženih lica za deset krivičnih dela.

U periodu od podnošenja optužnice do donošenja prvostepene presude sud je, od 351 puta zakazivanog, glavni pretres održao 321 puta. Iz odgovora Višeg suda u Beog radu – Posebno odeljenje K.Po1. 17/15 od 3. marta 2021. godine proizlazi da je u navedenom periodu glavni pretres bio zakazivan skoro svakog meseca , i to obično po deset radnih dana, dakle po dve radne nedelje u mesecu, kao i da je do odlaganja glavnog pretresa dolazilo izuzetno, najčešće zbog bolesti nekog od okrivljenih ili učesnika u postupku ili zbog podnošenja zahteva za izuzeće sudije, člana veća, postupajućeg tužioca za organizovani kriminal ili Republičkog javnog tužioca, odnosno predsednika Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, te Vrhovnog kasacionog suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1. Po1. 7/14 od 13. novembra 2014. godine u odnosu na podnosioca ustavne žalbe ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 63/10 od 15. maja 2013. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je u Višem sudu u Beogradu, Posebno odeljenje zaveden pod brojem 17/15, te pripremno ročište koje je bilo zakazano za 11. i 12. mart 2015. godine nije moglo da se održi zbog bolesti nekih od okrivljenih, a isto je održano 8, 9. i 10. juna 2015. godine. Naredbom predsednika Višeg suda u Beogradu od 13. marta 2015. godine naloženo je postupajućem predsedniku veća da se hitno i prekoredno postupa u predmetu, pa je glavni pretres zakazivan svakog meseca, i to po više radnih dana, pa je tako u periodu od 24. marta 2016. godine (glavni pretres počeo iznova zbog promene predsednika veća) do donošenja presude K.Po1. 17/15 od 10. aprila 2017. godine, bio zakazan 15 puta, od čega samo jedanput nije održan zbog nedolaska okrivljenog A.B.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 17/15 od 10. aprila 2017. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 28/17 od 15. juna 2018. godine u odnosu na podnosioca ustavne žalbe je preinačena prvostepena presuda, tako što je oslobođen od optužbe.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom (član 35. stav 1); da s vako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da z akon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo (član 35. stav 3.) .

Odredbama člana 359. Krivičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/25, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) propisano je krivično delo zloupotreba službenog položaja i to: da će se, službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.); da će se, ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristopedeset hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina (stav 2.); da će se, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina (stav 3.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnosioca trajao duže od 11 godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen u istrazi rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu 11. septembra 2006. godine, a oslobađajuća presuda prema podnosiocu je postala pravnosnažna presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1.Po1. 28/17 od 15. juna 201 8. godine. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom bilo u interesu da se postupak što pre okonča, kao i da on ni na koji način nije doprineo dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, jer se nakon ukidanja pritvora uredno odazivao svakom pozivu suda.

Ispitujući složenost osporenog sudskog postupka Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica , u načelu, može smatrati složenim. Pri tome , polazeći od toga da je predmetni postupak vođen protiv 40 optuženih lica, zbog više od 50 krivičnih dela, od kojih su mnoga u saizvršilatvu ili u produženom trajanju, što je nesumnjivo podrazumevalo veoma obiman dokazni postupak, Ustavni sud konstatuje da navedeno ukazuje na izuzetnu složenost činjeničnih pitanja koja su postavljena pred sud pokretanjem postupka i koja je trebalo razjasniti, a imajući u vidu da je veliki broj optuženih oslobođen od optužbi za više od 30 krivičnih dela, Ustavni sud smatra da složenost predmetnog krivičnog postupka može da opravda njegovo višegodišnje trajanje.

Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da je od otvaranja glavnog pretresa, 23. januara 2007. godine, do donošenja prvostepene presude 15. maja 2013. godine, glavni pretres održavan 321 puta, što ukazuje na to da je Viši sud u Beogradu postupao ažurno u sprovođenju dokaznog postupka, redovno zakazujući glavni pretres, i obezbeđujući procesne pretpostavke za njegovo održavanje.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se krivični postupak protiv podnosioca vodio zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu, da je pored podnosioca ustavne žalbe bilo optuženo još 3 9 lica, te da je nadležni prvostepeni sud glavni pretres redovno i ažurno zakazivao, kako u prvobitno vođenom, tako i u ponovnom postupku, kao i da je žalbeni postupak trajao godinu i po dana, odnosno godinu i nepuna dva meseca, Ustavni sud je ocenio da u okolnostima konkretnog slučaja, trajanje postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka.

S obzirom na izloženo, a imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan konkretan razlog kojim bi se argumentovano ukazalo da su očigledni propusti nadležnih državnih organa doveli do trajanja postupka koje prevazilazi standarde razumnog trajanja Ustavni sud je oceni da nisu osnovane tvrdnje podnosioca da mu je u krivičnom postupku koji j e vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. Po1. 17/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u izreci.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 1919/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 9546/2018: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog dužine trajanja složenog krivičnog postupka
• Už 2020/2015: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku