Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za vraćanje zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za vraćanje zemljišta koji je trajao skoro 29 godina. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 400 evra svakoj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. J, A . B . J, M . M . J . i S . J . P , svih iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. J, A . B . J, M . M . J . i S . J . P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta opštine Bačka Palanka u predmetu broj IV-463-504/91 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo J. J, A . B . J, M . M . J . i S . J . P . na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. J, A . B . J, M . M . J . i S . J . P , sve iz Bačke Palanke, preko punomoćnika S. S , advokata iz Novog Sada, podnele su Ustavnom sudu, 14. avgusta 20 18. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta opštine Bačka Palanka u predmetu broj IV-463-504/91.

U ustavnoj žalb i je nav edeno da je pravni prethodnik podnositeljki 25. aprila 1991. godine podneo prvostepenom organu zahtev za vraćanje zemljišta oduzetog od G. M . i da do podnošenja ustavne žalbe predmetni postupak nije pravnosnažno okončan.

Ustavnom žalbom je traženo od Ustavn og sud a da utvrdi povredu označen og prava, naloži nadležnim organima da u najkraćem roku okončaju osporeni postupak, kao i utvrdi podnositeljkama pravo na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvid om u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, kao i spise predmeta broj IV-463-504/91 Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta opštine Bačka Palanka (dalje u tekstu: prvostepeni organ), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. M. J . iz Bačke Palanke podnela je prvostepenom organ u 25. aprila 1991. godine zahtev za vraćanje zemljišta na k.p. br. …/2 i …/4, obe u KO Bačka Palanka i k.p. br. …/2 i … , obe u KO Obrovac, ukupne površine 8 kj 692 kvhv , oduzetog od G. M .

S. J . je 8. juna 1998. godine podneo Sekretarijatu za poslove opštinske uprave Opštine Bačka Palanka zahtev za vraćanje zemljišta u KO Stara Palanka, koje su njegovi pravni prethodnici B. J . i M . J . pod prinudom poklonili državi FNRJ i to, k.p. br. …/2, 4, 9, 10, 18, 19, 20 i 21, k.p. broj …/3 i k.p. broj …/2. U zahtevu je navedeno da je naslednik B. J . sin M, pok. otac podnosioca zahteva, a da je naslednik M. J . sin N . J, koji je podnosiocu zahteva usmenim testamentom ostavio svu imovinu. Zahtevom je traženo da se na osnovu člana 3. Zakona o vraćanju zemljišta vrati imovina koja je oduzeta na osnovu ugovora o poklonu od 18. oktobra 1947. godine.

Zahtev S . J . j e u Sekretarijatu za poslove opštinske uprave zaveden pod brojem III-03-463-93, a na zahtev prvostepenog organa da Sekretarijat dostavi original zahteva , odgovoreno je da pod tim brojem ne postoji navedeni predmet.

S. J . je u podnesku od 29. juna 2004. godine naveo da se njegov zahtev podnet 8. juna 1998. godine Sekretarijatu za poslove opštinske uprave Opštine Bačka Palanka odnosi na zemljište u KO Stara Palanka, koje su njegovi pravni prethodnici B. J . i M . J . pod prinudom poklonili državi FNRJ i predložio da se zahtev što hitnije dostavi „Komisiji za rešavanje vraćanja zemljišta, koja je bliže opisana u darovnom ugovoru od 18. oktobra 1947. godine“.

S. J . je u podnesku od 30. septembra 2004. godine naveo da su „iza J . M . i supruge M . oduzete od strane države “, pored ostalog, k.p. br. …/2, …/4, …/2 i … u KO Bačka Palanka.

Ročište od 26. aprila 2007. godine održano je po zahtevu M. J . i u zapisniku konstatovano da S. J . „ostaje kod zahteva od 8. juna 1998. godine“ i da je izjavio da „u vezi zemljišta na k.p. br. …/2, …/4, …/2 i … u KO Bačka Palanka nije bilo predmet postupaka pred sudom po priloženim odlukama“.

Ročište od 27. marta 2008. godine održano je pred prvostepenim organom po zahtevu S. J, koji je p redložio da se, ako postoje uslovi, donese delimično rešenje za k.p. br. …/2, …/4, …/2 i … .

Podnositeljke ustavne žalbe su podneskom od 21. oktobra 2008. godine obavestile prvostepeni organ da su rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Palanci O. 491/08 od 14. oktobra 2008. godine oglašene za zakonske naslednike S. J , koji je preminuo 18. jula te godine.

Odlučujući o zahtevu pravnih sledbenika ranijeg vlasnika „G. J .“ (podnositeljki ustavne žalbe), prvostepeni organ je rešenjem od 20. januara 2010. godine utvrdio da su k.p. br. …/2, …/4, …/2 i … (dalje u tekstu: predmetne parcele) oduzet e od „pok. J. G.“ iz Bačke Palanke (tačka 1. dispozitiva) , te da su podnositeljke ustavne žalbe pravni sledbenici „J. G .“ (tačka 2. dispozitiva) i kao naknadu za to zemljište utvrdio pravo svojine podnositeljkama na drugom odgovarajućem zemljištu označenom u rešenju, koje je u javnoj svojini Republike Srbije (tačka 3. dispozitiva) . U obrazloženju rešenja je konstatovano da je 25. aprila 1991. godine M. J, rođena M , podnela zahtev za vraćanje zemljišta oduzetog od njenog oca G . M. Dalje je navedeno da je u postupku utvrđeno: da je od pok. G . M . oduzeto zemljište na k.p. br. …/2, …5777/4, …/2 i … ; da je G. M . imao ćerku M . J; da je njen zakonski naslednik bio sin N . J, koji je usmenim testamentom celokupnu imovinu zaveštao S. J; da su podnositeljke ustavne žalbe nasledile S . J; da je taj organ izvršio uvid u rešenje Opštinskog suda u Bačkoj Palanci O. 226/70 od 17. juna 1970. godine, rešenje Opštinskog suda u Bačkoj Palanci O. 409/01 od 20. jula 2001. godine i rešenje Sreske komisije za zemljišni fond Bačka Palanka broj 2537/1953 od 28. avgusta 1953. godine.

Republičko javno pravobranilaštvo je protiv navedenog rešenja prvostepenog organa izjavilo žalbu 4. februara 201 0. godine, u kojoj je navedeno da se iz obrazloženja pobijanog rešenja ne može utvrditi da li je pravni prethodnik podnositeljki bio vlasnik oduzetog zemljišta. Rešenjem ministarstva finansija i privrede od 31. decembra 2010. godine uvažena je žalba, poništeno pobijano rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Po oceni ministarstva, prvostepeni organ je bio dužan da pribavi saglasnost Vlade za vraćanje predmetnog zemljišta , odnosno da razmotri mogućnost davanja drugog odgovarajućeg zemljišta.

Rešenjem prvostepenog organa od 4. septembra 2012. godine usvojen je zahtev za vraćanje obavezno otkupljenog zemljišta i utvrđeno da je predmetno poljoprivredno zemljište oduzeto od pok. G. M . iz Bačke Palanke , te da su pravni sledbenici pok. G. M . podnositeljke ustavne žalbe. Istim rešenjem je obavezana Republika Srbija da na ime o duzetog zemljišta plati svakoj podnositeljki iznos od 561.714 dinara u roku označenom u rešenju. Republičko javno pravobranilaštvo je protiv navedenog rešenja izjavilo žalbu 3. oktobra 2012. godine. Rešenjem Ministarstva finansija i privrede od 8. aprila 2013. godine uvažena je žalba, poništeno pobijano rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje, jer u dispozitivu rešenja nije označen obveznik novčane naknade, a označen je iznos novčane naknade, iako Komisija nije organ koji o tome odlučuje.

Podnositeljke ustavne žalbe su 1. decembra 2016. godine izjavile žalbu zbog „ćutanja administracije“, u kojoj su navele da prvostepeni organ nije u roku propisanom zakonom doneo odluku nakon poništavanja rešenja tog organa od 4. septembra 2012. godine. Ministarstvo finansija je rešenjima od 2. februara i 9. avgusta 2017. godine naložilo prvostepenom organu da sprovede postupak i donese rešenje u roku od 15 dana od dana prijema tih rešenja.

Rešenjem prvostepenog organa od 14. juna 2017. godine usvojen je zahtev za vraćanje obavezno otkupljenog zemljišta i utvrđeno da je predmetno poljoprivredno zemljište oduzeto od pok. G. M . iz Bačke Palanke, čiji su pravni sledbenici podnositeljke ustavne žalbe. Istim rešenjem je određeno da se spisi predmeta dostave Osnovnom sudu u Bačk oj Palan ci radi odlučivanja o visini naknade za oduzeto zemljište. Državno pravobranilaštvo – Odeljenje Novi Sad je 23. juna 2017. godine protiv navedenog rešenja izjavilo žalbu. godine. Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove od 8. januara 2018. godine uvažena je žalba, poništeno pobijano rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa od 26. septembra 2019. godine usvojen je zahtev i utvrđeno da je od pok. G. M . oduzeto zemljište na k.p. br. …/2, …/4, …/2 i … i kao naknada za to zemljište utvrđeno pravo svojine podnositeljkama na drugom odgovarajućem zemljištu označenom u rešenju, koje je u javnoj svojini Republike Srbije . U obrazloženju rešenja je konstatovano: da je 21. aprila 1991. godine M . J, rođena M, podnela zahtev za vraćanje zemljišta na k.p. br. …/2, …/4, obe u KO Bačka Palanka i k.p. br. …/2 i … , oduzetog od njenog oca G. M; da je jedini nadživeli zakonski naslednik G. M . bila njegova ćerka M . J ; da je celokupnu zaostavštinu M. J . i njenog sina N . J . po pravnom osnovu zaveštanja nasledio S . J .

Državno pravobranilaštvo – Odeljenje Novi Sad je 2. decembra 2019. godine izjavilo žalbu protiv navedenog rešenja, a podnositeljke ustavne žalbe su 3. decembra iste godine osporile tačku 5. dispozitiva rešenja, kojom je odbijen njihov zahtev za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-00026/2010-13 od 19. februara 2020. godine odbijene su žalbe Republike Srbije i podnositeljki ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja prvostepenog organa od 26. septembra 2019. godine. Državno pravobranilaštvo – Odeljenje Novi Sad primilo je navedeno rešenje 14. maja 2020. godine i nije protiv istog podnelo tužbu u upravnom sporu. Podnositeljke ustavne žalbe su navedeno rešenje primile istog dana i 4. juna 2020. godine podnele tužbu Upravnom sudu.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8669/20 od 12. oktobra 2023. godine odbijene su kao neosnovane tužbe podnositeljki ustavne žalbe.

3.2. U rešenju Sreske komisije za zemljišni fond Bačka Palanka broj 2537/1953 od 28. avgusta 1953. godine, kojim je otkupljeno zemljište od ranijeg vlasnika G. M, navedeno je da domaćinstvo ranijeg vlasnika čini i L . M, supruga.

Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Palanci O. 226/70 od 17. juna 1970. godine raspravljena je zaostavština pok. M. J, čiji su zakonski naslednici M . J, supruga i N . J, sin ostavioca.

Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Palanci O. 409/01 od 20. jula 2001. godine raspravljena je zaostavština pok. M. J . i N . J. Navedenim rešenjem je sin N . J . oglašen za zakonskog naslednika M . J, konstatovano da N . J . nije imao zakonskih naslednika i S . J . oglašen za njegovog naslednika po zaveštanju, jer je pravnosnažnom presudom istog suda P. 1113/97 od 20. juna 2000. godine utvrđeno da je N . J . sačinio usmeni testament kojim je svu svoju imovinu ostavio u nasleđe S . J.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Članom 13. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list FNRJ“, broj 52/56, „Službeni list SFRJ“, br. 10/65, 18/65, 4/77, 11/78, 32/78, 9/86 i 47/86 i „Službeni list SRJ“, broj 24/94) bilo je propisano da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) je u članu 14. predvideo obavezu brzog i efikasnog vođenja postupka, a odredbama navedenog zakona je, takođe, bilo propisano: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen (član 208. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet tom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2. ); da ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku, pa ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca, a ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta (član 236. stav 1.); da a ko drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar, a izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku, posle čega će sam rešiti upravnu stvar (član 23 6. stav 2. ); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.) .

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) sadrži suštinski iste odredbe o obavezi brzog i efikasnog vođenja postupka, postupanju prvostepenog organa u ponovnom postupku i postupanju drugostepenog organa po žalbi, u članu 9. stav 2. i članu 171. stav 3. i članu 173, pri čemu, za razliku od ranijeg zakonskog rešenja, drugostepeni organ ima obavezu da sam odluči o upravnoj stvari, a ko prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji mu je određen.

Odredbama člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.); da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta je dozvoljena žalba nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu, kao i da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti upravni spor, a može ga i pod uslovima iz stava 1. ovog člana pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje (stav 3.). Suštinski iste sadržine su odredb e člana 15. i člana 19. stav 1. važećeg Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

5. Podnositeljke ustavne žalbe smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku usled dugog trajanja upravnog p ostupka koji je vođen pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta, po zahtevu M. J . podnetom 1991. godine.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede označenog prava iz član a 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava.

Ustavni sud je, polazeći od stanja u spisima predmeta, konstatovao: da je M. J . zahtevom podnetim 25. aprila 1991. godine tražila vraćanje zemljišta na k.p. br. …/2, …/4, k.p. br. …/2 i … , oduzetog od G. M ; da se iz dokaza izvedenih u toku osporenog postupka i dostavljenih spisa ne može zaključiti da li je M . J . pravni sledbenik G . M ; da u predmetu prvostepenog organa broj IV-463-504/91 nije odlučivano o zahtevu S. J . podnetom 8. juna 1998. godine, već o zahtevu za vraćanje k.p. br. …/2, …/4, k.p. br. …/2 i … , koji je podnela M. J, čiji je on pravni sledbenik ; da su podnositeljke ustavne žalbe kao zakonski naslednici S . J . stupile u osporeni postupak 21. oktobra 2008. godine; da je rešenjem prvostepenog organa od 26. septembra 2019. godine u celini odlučeno o zahtevu M. J . podnetom 25. aprila 1991. godine i da podnositeljke ustavne žalbe nisu podnele zahtev za donošenje dopunskog rešenja; da je u predmetu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8669/20 ispitivana samo zakonitost odlučivanja o troškovima postupka pred prvostepenim organ om.

Ustavni sud je, imajući u vidu izloženo, utvrdio da je osporeni postupak započeo 25. aprila 1991. godine , da podnositeljke ustavne žalbe imaju svojstvo stranke u tom postupku od 2008. godine i da je on pravnosnažno okončan rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-00026/2010-13 od 19. februara 2020. godine . Činjenica da je predmetni upravni postupak trajao nepuni h 29 godin a, sama za sebe, ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom upravnom postupku postav ila relativno složena činjenična pitanja, te da je K omisija bila dužna da ustanovi ko je obveznik vraćanja zemljišta, te da li postoji mogućnost davanja ili obezbeđivanja drugog, po površini i kvalitetu odgovarajućeg zemljišta.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su one imale značajan materijalni interes da im se vrati zemljište koje je pre donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu opštenarodne imovine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama bilo u vlasništvu G. M.

Ocenjujući postupanje nadležnih organa koji vode predmetni postupak, Ustavni sud je našao da je prvostepeni organ odgovoran zbog neaktivnosti u najvećem delu postupka, budući da duže od 1 9 godina nije doneo odluku o predmetnom zahtevu, te da je ukupno sedam godina kasnio sa odlučivanjem u ponovnom postupku nakon poništavanja njegovih rešenja od strane drugostepenog organa. Ustavni sud naglašava da drugostepeni organ u upravnom postupku ima znatna ovlašćenja kojima može onemogućiti odugovlačenje postupka od strane prvostepenog organa, koja u predmetnom postupku nisu korišćen a. Naime, drugostepeni organ je, odlučujući po žalbi podnetoj zbog „ćutanja administracije“, doneo dva rešenja kojima je prvostepenom organu naložio sprovođenje postupka i donošenje rešenja, iako je zaključio da nisu bili opravdani razlozi za nedonošenje rešenja prvostepenog organa. Drugostepeni organ je, takođe, poništio tri rešenja prvostepenog organa, propuštajući da, na osnovu ovlašćenja iz člana 232. stav 1, odnosno člana 171. stav 5. Zakona o opštem upravnom postupku, sam reši upravnu stvar . Postupanje drugostepenog organa po žalbama izjavljenim protiv četiri rešenja prvostepenog organa može se oceniti relativno efikasnim, jer je taj organ o jednoj žalbi odlučio u roku propisanom zakonom, a sa donošenjem odluka o preostale tri žalbe kasnio je ukupno 16 meseci. Upravni sud je o odluku o tužbi podnositeljki doneo posle tri godine i četiri meseca, ali to nije uticalo na trajanje postupka, budući da je u predmetnom upravnom sporu ocenjivana samo zakonitost konačnog rešenja u pogledu troškova postupka .

Ocenjujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su one stupile u osporeni postupak 20 08. godine, kada je već 17 godina trajala neaktivnost prvostepenog organa i da godinu dana i tri meseca nisu podnel e žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa po predmetnom zahtevu. Ustavni sud je imao u vidu da je samo protivna strana izjavila tri žalbe protiv rešenja prvostepenog organa, te podnositeljke nisu imale na raspolaganju procesnopravno sredstvo kojim bi ubrzale odlučivanje drugostepenog organa, budući da je tužbu zbog nedonošenja rešenja u drugostepenom postupku , prema odredbama ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, mogl a podneti samo strank a koja je izjavil a žalbu protiv rešenja prvostepenog organa. Ustavni sud, međutim, nalazi da to nije uticalo na ostvarenje prava podnositeljki, imajući u vidu ukupno kašnjenje drugostepenog organa u odlučivanju o tim žalbama . S druge strane, podnositeljke su imale mogućnost da ubrzaju tok postupka podnošenjem žalbe zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, ali su to pravno sredstvo iskoristile samo jednom , i to tri i po godine nakon poništavanja rešenja prvostepenog organa od 4. septembra 2012. godine. Iako drugostepeni organ nije sam rešio predmetnu upravnu stvar, Ustavni sud je ocenio da je to pravno sredstvo bilo relativno delotvorno, jer je prvostepeni organ doneo rešenje posle šest meseci. S obzirom na ukupno trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da navedeni doprinos podnosi teljki ustavne žalbe njegovom trajanju ne može uticati na odluku Suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku .

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svako j u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju su pretrpe le podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete , a takođe je imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi teljke ustavne žalbe pretrpe le zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i Upravnog suda .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za vraćanje zemljišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti