Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu bivšim zaposlenima preduzeća sa društvenim kapitalom. Propust stečajnog suda da izvrši pravnosnažne presude i isplati priznata potraživanja predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zbog čega im se priznaje naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9437/2016
24.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Be čkog Gradišta i D . K . iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i D . K . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz čl ana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja za svakog od njih priznatih u stečajnom postupku u predmetu Pri vrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . M . iz Bečkog Gradišta i D . K . iz Bečeja podneli su Ustavnom sudu , 17 . decembra 2012. godine, preko punomoćnika S. F, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Bečeju, a nakon toga u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10. Podnosioci su istakli i zahtev za „naknadu štete zbog nezakonitog rada organa Republike Srbije“, a u visini iznosa potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima. Ustavna žalba je združena predmetu Už-9681/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 154/15 od 14. decembra 2015. godine, kojim je odlučeno o zahtevima ovde podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, spisi predmeta su vr aćeni Ustavnom sudu radi donošenja odluke o zahtevima podnosilaca za naknadu štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu zaveden kao nova ustavna žalba pod brojem Už-9437/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe vodili su parnične postupke pred Opštinskim sudom u Bečeju radi naplate p otraživanja iz radnog odnosa protiv tuženog „F.“ a.d. iz Bečeja, nad kojim je otvoren stečajni postupak rešenjem Pri vrednog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine.

U stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 podnosiocima kao stečajnim poveriocima priznata su potraživanja, ali ista nisu izmirena.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 154/15 od 14. decembra 2015. godine usvojeni su zahtevi ovde podnosilaca ustavne žalbe, pa je utvrđeno da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo je Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku i određeno je da se spisi predmeta po pravnosnažnosti tog rešenja dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu podnosilaca za naknadu štete.

4. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome su podnosioci zahtevali „naknadu štete“, iako se formalno nisu pozvali na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da su se njihovi zahtevi odnosili na iznose potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima zaključkom Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10 od 8. marta 2010. godine , te stoga nalazi da se njihovi zahtevi odnose na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa (v ideti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 3990/2015 od 8. decembra 2016. godine).

Imajući u vidu da je stečajni dužnik „F.“ a.d. iz Bečeja preduzeće koje je poslovalo sa pretežnim društvenim kapitalom, po oceni Ustavnog suda, propust stečajnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja za svakog od njih priznatih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 10093/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 10095/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja
• Už 3485/2016: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja u stečaju
• Už 9484/2016: Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku