Sudska praksa

Odbačaj ustavne žalbe protiv odluka u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu; deo protiv rešenja Vrhovnog suda kao nedopušten zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, a deo protiv nižestepenih presuda kao neblagovremen. Revizija koja nije izjavljena od strane advokata smatra se nedozvoljenom, čime je žalba poslednji delotvorni pravni lek.

Tekst originalne odluke

 

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Taskovića iz Ljuteža, opština Vladičin Han, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bojana Taskovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 718/08 od 29. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4265/07 od 1. oktobra 2007. godine i presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 298/06 od 26. januara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Tasković iz Ljuteža, opština Vladičin Han, podneo je Ustavnom sudu 5. avgusta 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja i presuda navedenih u izreci, u kojoj je naveo da su mu "narušena" ljudska prava i slobode garantovane Ustavom, jer su svi osporeni pojedinačni akti "protivpravni, protivzakoniti i protivustavni". Takođe je naveo da u osporenim pojedinačnim aktima postoji gruba povreda u primeni i tumačenju zakona, pa je predložio da Ustavni sud poništi sve osporene pojedinačne akte kao nezakonite. Istakao je da se Vrhovni sud u rešenju donetom po reviziji nije upustio u zakonitost osporenih presuda, jer da jeste, uočio bi da se presude Petog opštinskog suda i Okružnog suda u Beogradu zasnivaju na pogrešnoj primeni zakona i povredi pravila postupka u pogledu ostvarivanja "određenih prava iz radnog odnosa", te da su prvostepeni i drugostepeni sud propustili da cene ili uopšte nisu cenili određene činjenice i dokaze.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ceneći ustavnu žalbu u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 718/08 od 29. maja 2008. godine u odnosu na koje je utvrđena blagovremenost ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja o povredi Ustavom zajemčenih prava, već podnosilac ustavne žalbe navodi razloge i citira "dokaze" koji se odnose na nepravilno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava i predlaže da Ustavni sud, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost rešenja Vrhovnog suda i presuda Petog opštinskog suda i Okružnog suda u Beogradu. Pri tome i sam podnosilac ustavne žalbe ukazuje da je revizija odbačena kao nedozvoljena, jer je nije izjavio advokat, ne osporavajući da je izjavljivanje revizije od strane advokata jedan od Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisanih uslova za dopuštenost ovog vanrednog pravnog sredstva.
Povodom navoda ustavne žalbe u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 718/08, kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ne spori da reviziju nije izjavio advokat, niti da je podnošenje revizije od strane advokata jedan od Zakonom propisanih uslova za njenu dopuštenost, iz čega proizlazi da pravna posledica izjavljivanja ovog pravnog sredstva od strane lica koje nije advokat - odbačaj revizije kao nedozvoljene, usled čega revizijski sud nema više zakonskih mogućnosti da se upusti u ispitivanje i ocenu osnovanosti iznetih revizijskih razloga. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da u ovom delu ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava na koja podnosilac ustavne žalbe ukazuje, pa je ustavnu žalbu u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Ustavnog suda.
U odnosu na deo ustavne žalbe izjavljene protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4265/07 od 1. oktobra 2007. godine i presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 298/06 od 26. januara 2007. godine, Ustavni sud nalazi da je u parničnom postupku donošenjem odluke u postupku po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, Sud smatra da je ovakvo pravno stanovište osnovano primeniti samo kada je revizija bila dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada je izjavljena na zakonom dozvoljeni način. U konkretnom slučaju, i u drugim slučajevima kada revizija nije dozvoljena prema odredbama Zakona o parničnom postupku, Sud je ocenio da je, donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku, iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Kako je revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, to se u konkretnoj ustavnopravnoj stvari dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 4265/07 od 1. oktobra 2007. godine ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja tog osporenog pojedinačnog akta. S obzirom na to da je nesporno da je osporena drugostepena presuda Okružnog suda u Beogradu podnosiocu ustavne žalbe dostavljena pre donošenja rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 718/08 od 29. maja 2008. godine, a da je ustavna žalba podneta 2. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu koji se odnosi na osporene presude opštinskog i okružnog suda neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Shodno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu