Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu i nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje. Podnošenje inicijative javnom tužiocu za zahtev za zaštitu zakonitosti ne predstavlja opravdan razlog za propuštanje roka od 30 dana za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivanka Hrica iz Bačkog Petrovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Ne dozvoljava se Ivanku Hricu povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ivanka Hrica izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kim 294/10 od 3. avgusta 2010. godine i Kvm 37/10 od 14. septembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivanko Hric iz Bačkog Petrovca podneo je Ustavnom sudu 28. februara 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kim 294/10 od 3. avgusta 2010. godine i Kvm 37/10 od 14. septembra 2010. godine zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz čl. 21. Ustava Republike Srbije i načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz čl. 22. Ustava, kao i prava na pravično suđenje iz čl. 32. i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).

3. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bet obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Takođe, podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ne spada u opravdane razloge za propuštanje podnošenja ustavne žalbe kako to navodi podnosilac ustavne žalbe. Zbog toga Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, odlučujući kao u tački 1. izreke, shodno odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Kvm. 37/10 Višeg suda u Novom Sadu od 14. septembra 2010. godine dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe 23. septembra 2010. godine.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 28. februara 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2164/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Už 2350/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 5354/2010: Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neblagovremenosti
• Už 1417/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i odbijanju povraćaja u pređašnje stanje
• Už 2592/2011: Odbijen predlog za ocenu ustavnosti odredbe Kolektivnog ugovora za JP „Pošta Srbije“
• Už 3757/2011: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe zbog pogrešnog računanja roka
• Už 1688/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku