Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju protiv dužnika sa državnim kapitalom. Takođe, utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku, uz dosuđenu naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9447/2020
03.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednica Suda Snežana Marković, predsednica Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Z. G . iz Čačka , T, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. G . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 42/10, umanjenog za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z. G . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3227/15 od 19. maja 2016. godine i Vrho vnog kasacionog suda Rž. gp. 1098/16 od 25. januara 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji mu je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 42/10 eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se ustavna žalba Z. G . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Čačku R4 St. 1091/19 od 4. decembra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. G . iz Čačka, T, je 12. aprila 2017 . godine, preko punomoćnika R. G , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, kao i protiv rešenja navedenih u tački 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava .

Z. G . je 4. januara 2020. godine, preko istog punomoćnika, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Čačku R4 st. 1091/19 od 4. decembra 2019. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

Saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), obe žalbe su u Ustavnom sudu prvobitno bile zavedene pod brojem Už-2872/2017, a zatim su izdvojene i zavedene pod novim brojem Už-9447/2020.

U ustavnoj žalbi od 12. aprila 2017. godine se navodi: da je podnosilac na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 120/06 od 5. aprila 2007. godine pokrenuo izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Čačku, ali je taj postupak prekinut jer je pred Privredn im sud om u Čačku otvoren stečaj nad izvršnim dužnikom; da je svoje potraživanje prijavio u predmetnom stečajnom postupku u kome mu je isto priznato i utvrđeno; da u stečajnom postupku nije uspeo da naplati svoje potraživanje; da je osporenim rešenjima utvrđena povreda prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku i dosuđena mu je novčana naknada u iznosu od 100 evra. Podnosilac ističe da odluka o visini novčane naknade predstavlja povredu prava na pravično suđenje, jer nije dosuđeno pravično zadovoljenje u vidu naknade nematerijalne štete; da trajanje celokupnog postupka realizacije potraživanja, a i samo trajanje stečajnog pos tupka ukazuje na očiglednu povredu prava podn osioca na suđenje u razumnom roku koja opravdava dosuđenje višeg iznosa naknade; da nesprovođenje izvršenja i napl ate u stečajnom postupku predstavlja i povredu njegovog prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. Ustava. Od Ustavnog suda se traži da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu navedenih ustavnih prava podnosioca; da mu dosudi naknadu nematerijalne štete u visini od još 900 evra u dinarskoj protivvrednosti i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, i naknadu troškova sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavn ih žalb i i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 120/06 od 5. aprila 2007. godine , 18. decembra 2009. godine podneo Opštinskom sud u Čačku predlog za izvršenje , koji je isti sud usvojio rešenje m o izvršenju I. 1759/09 od 21. decembra 2009. godine .

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 42/10 od 10. maja 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, a poverilac je prijavio svoje potraživanje koje mu je priznato i utvrđeno zaključkom Privrednog suda u Čačku o utvrđenim potraživanjima St. 42/10 od 11. februara 2011. godine.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3227/15 od 19. maja 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev predlagača – ovde podnosioca ustavne žalbe od 23. decembra 2015. godine i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se sada vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10; stavom drugim izreke naloženo je Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; stavom trećim izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinar skoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i naknada troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da mu se dosudi primerena naknada zbog povede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 900 evra.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1098/16 od 25. januara 2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda suda R4 St. 3227/15 od 19. maja 2016. godine, a stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navedeno je da u pogledu žalbenih navoda koji se odnose na odbijanje dela zahteva za dosudu naknade zbog utvrđene povrede Vrhovni kasacioni sud iste ocenjuje neosnovanim , imajući u vidu okolnosti slučaja, kao i svrhu naknade u ovom postupku; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. U vezi sa pritužbom podnosioca o nepostupanju suda u izvršnom i stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namiri potraživanje koje ima protiv dužnika koji je privredno društvo sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud podseća na stav da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu podnosioca usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, a koji mu nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, umanjenog za iznose koji su mu po istom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3227/15 od 19. maja 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1098/16 od 25. januara 2017. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknade koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U pogledu osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosioca koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda za ljudska prava u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora da bude odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna, shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je, u predmetnom slučaju, stečajni dužnik prethodno pravosnažnom presudom obavezan da podnosiocu, na ime učešća u dobiti kao obaveze prema zaposlenima, isplati određeni novčani iznos, koje on nije isplatio, kao i da je, nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Privrednog suda u Čačku od 10. maja 2010 . godine, podnosilac ovo potraživanje prijavio u predmetnom stečajnom postupku. Nadalje, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda cenjena dužina trajanja izvršnog i stečajnog postupka, u kojima je podnosilac pokušao da ostvari svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja predmetni stečajni postupak trajao preko šest i po godina, a izvršni postupak je do pokretanja predmetnog stečajnog postupka trajao pet meseci.

Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isp late. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka, nego i o značaju dobra koje je povređeno i o ekonomskim i socijalnim prilikama Republike Srbije. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od uticaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kome je dužnik preduzeće, prvobitno, sa društvenim, a potom sa državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da su do momenta njihovog odlučivanja izvršni i stečajni postupci ukupno trajali sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 100 evra ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina ovog iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosioca i njegova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju postupaka za potpuno namirenje podnosioca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je u ovom delu rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3277/15 od 19. maja 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1098/16 od 25. januara 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji mu je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 42/10 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete isplaćuju se na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknada nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njegovo utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je zaključio da dosuđeni iznosi iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

7. Ustavnom žalbom od 4. januara 2020. godine podnosilac je osporio rešenje Privrednog suda u Čačku R4 st. 1091/19 od 4. decembra 2019. godine, kojim je odbačen prigovor podnosioca podnet 3. decembra 2019. godine zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačku St. 12/17 (prethodno St. 42/10), s obzirom na to da je 27. septembra 2019. godine doneto rešenje St. 12/17 kojim je zaključen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, koje rešenje je postalo pravnosnažno 22. oktobra 2019. godine. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da je osporeno rešenje Privrednog suda u Čačku zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj argumentaciji , te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 5. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti