Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja dela

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da je pritvor zakonito produžen na osnovu člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-945/2008
18.12.2008.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ghrebi Munira Nina iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. decembra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ghrebi Munira Nina, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Pančevu Kv. br. 224/08 od 20. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ghrebi Munir Nino iz Vršca, preko punomoćnika advokata Zvonimira Sajkova iz Pančeva, podneo je Ustavnom sudu 4. avgusta 2008. godine blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora Okružnog suda u Pančevu Kv. br. 224/08 od 20. juna 2008. godine.

2. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim rešenjem povređeno njegovo pravo na ličnu slobodu zajemčeno odredbom člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i pravo utvrđeno odredbom člana 30. stav 1. Ustava. Navodi da se protiv njega vodi krivični postupak pred Okružnim sudom u Pančevu zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) i da mu je od početka istrage određen i potom produžavan pritvor, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS" br. 58/04, 85/05 i 115/05). Podnosilac žalbe, takođe, navodi da je kao razlog za pritvor u osporenom rešenju navedena ranija osuđivanost podnosioca žalbe koja ukazuje na opasnost da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa vršenjem ovih ili drugih krivičnih dela. Podnosilac ističe da je i Vrhovni sud Srbije u rešenju kojim je odbio žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Pančevu Kv. br. 224/08 od 20. juna 2008. godine izrazio isto stanovište, pa smatra da su na taj način povređena njegova prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, prema kojima se pritvor može odrediti samo radi vođenja krivičnog postupka, a ne i radi sprečavanja građana da vrše krivična dela. Takođe, pozivajući se na odredbu člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku koja predviđa da se pritvor može odrediti samo u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, podnosilac žalbe smatra da je to osnovni preduslov za određivanje pritvora, te da "ako nema smetnji za vođenje krivičnog postupka Sud nema osnova za određivanje pritvora, a sprečavanje građana da vrše krivična dela ni na koji način ne ometa niti praktično može da ometa vođenje aktuelnog krivičnog postupka". Predlaže da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih prava i odloži izvršenje rešenja o produženju pritvora do okončanja postupka po ustavnoj žalbi.
3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Okružni javni tužilac u Pančevu je 24. aprila 2008. godine stavio zahtev za sprovođenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. Prema podnosiocu žalbe je određen pritvor rešenjem dežurnog istražnog sudije Okružnog suda u Pančevu KRI. br. 83/08 od 24. aprila 2008. godine, s tim da se pritvor računa od 22. aprila 2008. godine od 23,00 časa kada je okrivljeni lišen slobode, a pritvor mu je određen na osnovu člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor je okrivljenom bio produžen za još mesec dana rešenjem Veća Okružnog Suda Kv. br. 186/08 od 21. maja 2008. godine, na osnovu odredbe istog člana Zakonika, a istražni sudija Okružnog suda u Pančevu je podneo predlog da se prema okrivljenom produži pritvor po istom osnovu za još mesec dana, sa čim je bio saglasan i Okružni javni tužilac u Pančevu. Odlučujući po ovom predlogu, vanraspravno Krivično veće Okružnog suda u Pančevu je 20. jula 2008. godine, po pribavljenom mišljenju Okružnog javnog tužioca u Pančevu KT. br. 96/08 od 19. juna 2008. godine, donelo je osporeno rešenje Kv. br. 224/08 kojim je okrivljenom, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, produžilo pritvor određen rešenjem dežurnog istražnog sudije ovog suda KRI. br. 83/08 od 24. aprila 2008. godine za još mesec dana, tako da po ovom rešenju može trajati do 22. jula 2008. godine do 23,00 časa.
Produžujući pritvor okrivljenom, vanraspravno krivično veće Okružnog Suda je uvidom u spise predmeta KI br. 55/08 utvrdilo da istražni postupak protiv okrivljenog još nije bio okončan, jer je u daljem toku istražnog postupka bilo neophodno saslušati još dva svedoka predložena od strane Okružnog javnog tužioca u Pančevu. Prilikom donošenja rešenja, Veće je imalo u vidu da se radi o licu koje je bilo pravnosnažno osuđivano, između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela i to presudom Okružnog suda u Pančevu K. br. 179/05 od 20. februara 2006. godine, kada je okrivljeni bio osuđen zbog krivičnog dela iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona. Takođe, veće ovog suda je ocenilo da su činjenice koje govore o radnji osuđivanosti okrivljenog takve da ukazuju na opasnost da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa vršenjem ovih ili drugih krivičnih dela, te mu je pritvor produžen za još mesec dana, u smislu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Odlučujući po žalbi branioca okrivljenog, Vrhovni sud Srbije je doneo rešenje Kž. II 1644/08 kojim je žalbu odbio kao neosnovanu, čime je ožalbeno rešenje o produženju pritvora okrivljenom postalo pravnosnažno. U rešenju Vrhovnog suda Srbije se navodi da je okrivljeni bio osuđivan za istovrsno krivično delo, te da okolnosti u ovom krivičnom predmetu nesumnjivo upućuju na zaključak da će okrivljeni boravkom na slobodi ponoviti ili nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, pa je prihvatio razloge iz prvostepenog rešenja da je osnovano i opravdano produženje pritvora okrivljenom saglasno odredbi člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku.
Ustavni sud je utvrdio da je i rešenjem Okružnog suda u Pančevu Kv. br. 257/08 od 18. jula 2008. godine produžen pritvor okrivljenom Ghrebi Munir Ninu, kome je pritvor bio određen rešenjem istražnog sudije istog suda KRI br. 88/08 od 24. aprila 2008. godine do zaključenja glavnog pretresa, odnosno najduže jedan mesec ili do 18. avgusta 2008. godine, a na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Odlučujući po žalbi branioca okrivljenog, Vrhovni sud Srbije je, po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca, doneo rešenje Kž. II 1898/08 od 25. jula 2008. godine kojim je odbio kao neosnovanu ovu žalbu, sa obrazloženjem da je okrivljenom bila izrečena osuda za istovrsno krivično delo, ali da je očigledno da nije pozitivno uticala na okrivljenog da ne ponovi krivično delo. Vrhovni sud je, pri tome, imao u vidu činjenicu da je u ovom krivičnom postupku okrivljenom stavljeno na teret da je od NN lica u Beogradu nabavio radi dalje prodaje nekoliko vrsta opojnih droga u većim količinama, koje je neovlašćeno držao radi prodaje, što su nesumnjivo okolnosti koje predstavljaju realnu opasnost da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo. Stoga je Vrhovni sud ocenio da su ispunjeni uslovi za produženje pritvora i nakon podizanja optužnice, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela.
5. Odredbama člana 18. Ustava utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2.). Odredbom člana 20. stav 3. Ustava predviđeno je da su pri ograničenju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. Prema članu 27. stav 1. Ustava, svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.
Odredbama člana 30. Ustava utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (stav 2.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, kao i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 sati (stav 3.).
Član 31. Ustava utvrđuje: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).
Odredbom člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik), koji utvrđuje osnove za fakultativno određivanje pritvora, pored ostalog, propisano je: da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti - ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3.). Odredbom stava 3. navedenog člana Zakonika izričito je ograničeno trajanje pritvora kada je određen zbog postojanja osnova predviđenih članom 142. stav 2. tač. 1), 2) i 4), što znači da trajanje pritvora određenog po stavu 2. tačka 3) ovog člana nije unapred vremenski ograničeno. Odredbama člana 144. Zakonika propisano je: da se na osnovu rešenja istražnog sudije okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode, a posle tog roka okrivljeni se može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (stav 1.); da se pritvor po odluci veća može produžiti najviše za dva meseca, a protiv rešenja veća dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće vrhovnog suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca (stav 3.); da će se, ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni pustiti na slobodu (stav 4.).

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakonika, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se pozvao.
Ustavni sud smatra da je za ocenu navoda podnosioca ustavne žalbe o eventualnoj povredi ljudskih prava osporenim rešenjem o produženju pritvora od značaja odredba člana 31. stav 2. Ustava, iako se podnosilac na nju nije pozvao. Navedena odredba Ustava nalaže da se pritvor svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom. Iz odredaba Zakonika proističe da se pritvor prema okrivljenom može produžiti na osnovu člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika i nakon podizanja optužnice. Iz odredbe člana 142. stava 3. Zakonika proizlazi da nema unapred određenog vremenskog ograničenja trajanja pritvora po ovom osnovu, a iz odredbe člana 358. Zakonika sledi da se pritvor zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo može ne samo produžiti, već i odrediti, čak i nakon izricanja prvostepene presude.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje o produženju pritvora pravilno i zakonito, budući da je pritvor podnosiocu produžen zbog osobitih okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo za koje je okrivljen. Postojanje osobitih okolnosti za produženje pritvora je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo time da je podnosilac ustavne žalbe već pravnosnažno osuđivan tokom 2006. godine zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona, te da se protiv njega i sada vodi krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio istovrsno krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.
7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da rešenjem Okružnog suda u Pančevu Kv. br. 224/08 od 20. juna 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena ljudska prava garantovana Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, koja se u smislu člana 18. Ustava neposredno primenjuju. Sud je utvrdio da je pritvor produžen iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom što je, inače, propisani uslov za ograničenje zajemčenog prava na ličnu slobodu iz člana 27. stav 1. Ustava. Pri tome, Sud je ocenio da je u konkretnom krivičnom postupku koji se vodi protiv podnosioca ograničenje navedenog prava izvršeno u skladu sa svrhom njegovog ograničenja, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu. S obzirom na to da je Sud doneo odluku o odbijanju ustavne žalbe, to nije bilo uslova za odlaganje izvršenja osporenog rešenja koje je podnosilac ustavne žalbe predložio.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja dela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti