Povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje. Dosuđeni iznos od 500 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nije adekvatna naknada. Sud je utvrdio pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9450/2021
28.09.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. B . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. B . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 490/21 od 25. maja 20 21. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Ž. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 490/21 od 25. maja 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. B . iz Leskovca je, 5. jula 2021. godine, preko punomoćnika I. P , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalb u protiv presud e Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 490/21 od 25. maja 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32 . stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

Osporenom presud om Višeg suda u Leskovcu je pravnosn ažno odlučeno o tužbi podnositeljke ustavn e žalb e radi isplat e novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se , protiv DP „I.“ Leskovac, u stečaju, vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predm etu St. 23/10, a koja je pro tiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl užbeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od 500 evra , sa zakonskom zateznom kamatom od dana prvostepenog presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnom žalbom se ističe da novčani iznos dosuđen osporenom presudom kao novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, jer sudovi nisu uzeli u obzir sve činioce koji su doveli do povrede navedenog ustavnog prava . T akođe se navodi da je zbog nemogućnosti da svoja potraživanja iz radnog odnosa naplati u primerenom roku , podnositeljki ustavne žalbe povređeno i pravo na imovinu .

Postavljenim zahtevom ustavne žalbe se od Ustavni sud traži da usvoji ustavnu žalbu, ukine presude donete u predmetnom postupku i da tužbeni zahtev usvoji u celini, tako što će se tužena obavezati na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, kao i da utvrdi da je podnositeljki u predmetnom stečajnom post upku povređeno pravo na imovinu, te da joj dosudi naknadu materijalne štete u visini potraživanja koja su joj priznata u stečajnom postupku. Takođe, postavila je zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2256/20 od 10. jula 20 20. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalb e, te je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „I.“ p.o. Leskovac, u stečaju, u predmetu St. 23/10, a u kome je predlagač prijavi la svoj e potraživanj e iz radnog odno sa prema stečajnom dužniku, koje joj je u tom postup ku priznato.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 490/21 od 25. maja 2021. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1286/20 od 23. februara 20 21. godine, kojom je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu obavezana da tuži lji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 500 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 2.000 evra odbijen kao neosnovan .

4. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima o tome da je vi sina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

Vezano za osnovanost navoda podnositeljke kojima se obrazlaže povreda prava na pravično suđenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 6/21), a koji se, s obzirom na to da se radi o istom spornom pravnom pitanju i da se navodi podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na suštinski istovetnim razlozima, primenjuju i u konkretnom slučaju .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom sporu ističe da su za njegovo rešavanje od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u Odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u Odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje prav nosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ustavnosudskom predmetu nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavn e žalb e povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa društvenim kapitalom , Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporen om presud om Višeg suda u Leskovcu, kojom joj je na ime no včanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10 prav nosnažno dosuđen iznos od 500 evra, u dinarskoj p rotivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu iz tačke 1. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Vezano za istaknutu povredu prava na im ovinu iz člana 58. Ustava, kao zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisan pravni put kojim lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku , podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije, ostvaruje pravo na naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, a čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao nedopuštenu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Konačno, budući da se, sa jedne strane, podnositeljka samo formalno pozvala na povredu prava na jednaku zaštitu prava, te da je, sa druge strane Ustavni sud usvojio njenu ustavnu žalbu u delu istaknute povrede prava na pravično suđenje i odlučio o načinu otklanjanja štetnih posledica, nije bilo osnova za razmatranje povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava .

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti