Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Povreda je nastala zbog nemogućnosti namirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad preduzećem sa pretežnim državnim kapitalom, što je dovelo do odgovornosti države.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9452/2016
10.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama S. D . i Lj . C, obojice iz Lebana, S. C . iz sela Š . kod Lebana, N. Z . S . iz Bojnika i G . J . iz sela D. kod Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalbe S . D , Lj. C, S . C, N . Z . S . i G . J . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10 podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su im eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. D . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3246/15 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 894/16 od 24. maja 2016. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba S. C . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4112/15 od 6. aprila 2016. godine i rešenja Vr hovnog kasacionog suda Rž. gp. 925/16 od 8. juna 2016. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba Lj. C . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 94/16 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 660/16 od 30. juna 2016. godine.

6. Odbacuje se ustavna žalba N. Z . S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3248/15 od 3. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 710/16 od 8. juna 2016. godine.

7. Odbacuje se ustavna žalba G. J . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4059/15 od 7. aprila 2016. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3258/15 od 23. marta 2016. godine, rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 845/16 od 24. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 839/16 od 14. jula 2016. godine

8. Odbacuje se ustavna žalba S. C . podneta 30. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D , i Lj . C, obojica iz Lebana, S. C . iz sela Š . kod Lebana, N. Z . S . iz Bojnika i G . J . iz sela D. kod Bojnika, su 13. decembra 2016. godine, preko punomoćnika Srđana Stajića, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneli ustavne žalb e zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredb om člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Istim ustavnim žalbama podnosioci su osporili i rešenja redovnih sudova kojima je odlučeno o njihovim zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Navedena rešenja su osporena zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac S. D . je osporio rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3246/15 od 9. marta 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacinog suda Rž. gp. 894/16 od 24. maja 2016. godine. Podnosilac Lj. C . je osporio rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 94/16 od 9. marta 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 660/16 od 30. juna 2016. godine. Podnosilac S. C . je osporio rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4112/15 od 6. aprila 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 925/16 od 8. juna 2016. godine. Podnositeljka N . Z . S . je osporila rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3248/15 od 3. marta 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 710/16 od 8. juna 2016. godine. Podnositeljka G . J . je osporila rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4059/15 od 7. aprila 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 845/16 od 24. maja 2016. godine, rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3258/15 od 23. marta 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 839/16 od 14. jula 2016. godine.

Podnosioci ustavnih žalbi su tražili naknadu materijalne štete na ime prijavljenih potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Podnosilac ustavne žalbe S. C je , 30. maja 2017. godine, preko punomoćnika D . G, advokata iz Leskovca ponovo podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Sve ustavne žalbe su spojene i zavedene pod brojem Už-9452/2016, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe S. D . je prijavio svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „m.“ iz Lebana. Podnosilac nije namirio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3246/15 od 9. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača S. D . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 140.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je tražio namirenje novčanog potraživanja u iznosu od 227.224,24 dinara ili 867,70 evra iz budžetskih sredstva Republike Srbije, kao i utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 894/16 od 24. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3246/15 od 9. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe Lj. C . je prijavio svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „m .“ iz Lebana. Podnosilac nije namirio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 94/16 od 9. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Lj. C . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 90.000,00 dinara, kao i utvrđenje prava na zakonsku zateznu kamatu na iznos od 10.000,00 dinara počev od dana donošenja rešenja do isplate; u stavu pet om izreke odbačen je zahtev predlagača u delu kojim je tražio da se utvrdi da je u postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu St. 9/10 povređeno pravo predlagača na imovinu i nesmetano uživanje imovine iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije i da se obaveže Republika Srbija da mu na ime prijavljenih potraživanja u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu isplati ukupan novčani iznos od 317.170,40 dinara ili 2.613 evra.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 660/16 od 30. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 94/16 od 9. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe S. C . je prijavio svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „m .“ iz Lebana. Podnosilac nije namirio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 4112/15 od 6. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača S. C . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 70.000,00 dinara; u stavu pet om izreke odbačen je predlog predlagača u delu u kome je tražio isplatu ukupnog novčanog iznosa u visini utvrđe nog potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presud i Opštinskog suda u Lebanu P. 408/08 od 3. decembra 2008. godine, kao i utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 925/16 od 8. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4112/15 od 6. aprila 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe N . Z . S . je prijavila svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „m.“ iz Lebana. Podnositeljka nije namirila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3248/15 od 3. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača N. Z . S . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 150.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je tražio namirenje novčanog potraživanja u iznosu od 139.314,00 dinara ili 1.145 evra, kao i utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 710/16 od 8. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3248/15 od 3. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka

Podnositeljka ustavne žalbe G . J . je prijavila svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „m .“ iz Lebana. Podnositeljka nije namirila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 4059/15 od 7. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača G. J . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 180.000,00 dinara; u stavu pet om izreke odbačen je zahtev predlagača kojim je traženo da se utvrdi da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 400/04 i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10 povređeno pravo predlagača na imovinu i nesmetano uživanje imovine iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije i zahtev da se obaveže Republika Srbija da iz svojih budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova isplati predlagaču ukupan novčani iznos u visini potraživanja opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Lebanu I. 4 00/04 od 19. marta 2004. godine, sa pripadajućim troškovima.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 845/16 od 24. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4059/15 od 7. aprila 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavovima četvrtom i petom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3258/15 od 23. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača G. J . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 170.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog p redlagača u delu kojim je traženo namirenje novčanog potraživanja u iznosu od 139.314,00 dinara ili 1.145 evra iz budžetskih sredstva Republike Srbije, kao i utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 839/16 od 14. jula 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3258/15 od 23. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavn ih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „m.“ iz Lebana, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavn ih žalb i imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi laca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca S . D . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3246/15 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 894/16 od 24. maja 2016. godine, ustavnoj žalbi podnosioca Lj. C . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 94/16 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 660/16 od 30. juna 2016. godine, ustavnoj žalbi podnosioca S. C . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4112/15 od 6. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 925/16 od 8. juna 2016. godine, ustavnoj žalbi podnositeljke N . Z . S . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3248/15 od 3. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 710/16 od 8. juna 2016. godine, ustavnoj žalbi podnositeljke G . J . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4059/15 od 7. aprila 2016. godine rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 845/16 od 24. maja 2016. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3258/15 od 23. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog su da Rž. gp. 839/16 od 14. jula 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioc a. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavn ih žalbi je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mo gu tvrditi da su „žrtv e“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara za podnosioce S. D, Lj . C. i S . C , 20.000,00 dinara za podnositeljku N . Z . S , i 20.000,00 dinara, odnosno 30.000,00 dinara za podnositeljku G . J, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva zao Odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud j e utvrdio da se u ustavnim žalbama podnosilaca izjavljenim protiv navedenih rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavn e žalb e izjavljene protiv navedenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 3. do 7. izreke.

Ustavni sud posebno ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe G . J . podnela redovnom sudu dva zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku i povodom oba zahteva joj je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku a na ime primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku dosuđen joj je iznos od 20.000,00 dinara po jednom zahtevu i 30.000,00 dinara po drugom zahtevu.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe S. C . nakon već podnete ustavne žalbe od 13. decembra 2016. godine, 30. maja 2017. godine, preko drugog punomoćnika, podneo Ustavn om sudu drugu ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu u istom stečajnom postupku. Imajući u vidu na vedeno, Ustavni sud je u tački 8. izreke odbacio ustavnu žalbu S. C . podnetu 30. maja 2017. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 6) Zakona o Ustavnom sudu, zbog zloupotrebe prava na njeno izjavljivanje.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 456/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 2398/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 8430/2016: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja u stečajnom postupku
• Už 663/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 278/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja
• Už 8239/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja
• Už 5773/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju