Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku i sporu koji su trajali preko pet i po godina. Neopravdano odugovlačenje je prvenstveno posledica neaktivnosti Upravnog suda. Deo žalbe protiv presude je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba B. J. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Palilula u predmetu broj 015-433-11-25760/2017-JIA07-3, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J. iz Beograda je, 15. avgusta 2022. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 18614/18, kao i protiv presude Upravnog suda U. 18614/18 od 9. juna 2022. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 60, 197. i 198. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je odlučivanje po tužbi podnosioca trajalo gotovo pune četiri godine, te da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je ovako dugim odlučivanjem i samom osporenom presudom podnosilac lišen prava na rad usled nemogućnosti dobijanja PIB i otvaranja računa; da je osporena presuda zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju da obaveze doprinosa za PIO nikad ne zastarevaju; da je osporena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, kao i retroaktivnoj primeni zakona, zbog čega su povređeni čl. 197. i 198. Ustava.

Podnosilac je 24. avgusta 2022. godine dostavio Sudu dopunu ustavne žalbe u kojoj je naveo da je omaškom izostavljeno da se ustavna žalba podnosi i zbog povrede prava na pravično suđenje. Takođe, podnosilac je ukazao na to da je postupak utvrđivanja postojanja i eventualne naplate visine njegove poreske obaveze pred nadležnim organom uprave i Upravnim sudom trajao izuzetno dugo (šest godina).

Podnosilac nije, ni u ustavnoj žalbi, niti u njenoj dopuni, postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog, po njegovom mišljenju, nerazumno dugog trajanja predmetnog upravnog spora, odnosno upravnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u tok predmeta Upravnog suda U. 18614/18 na Portalu pravosuđa Srbije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Ministarstvo finansija - Poreska uprava – Filijala Palilula je, po zahtevu podnosioca od 29. novembra 2016. godine za otpis poreskog duga i duga doprinosa za PIO zbog zastarelosti, donelo rešenje 015-433-11-25760/2017-JIA07-1 od 13. juna 2017. godine, kojim je, u tački 2. dispozitiva, odbačen zahtev za otpis obaveza na računu doprinosi za PIO za lica koja samostalno obavljaju delatnost.

U postupku po žalbi, rešenjem drugostepenog organa uprave broj 433-11-04778/2017-39 od 27. februara 2018. godine, poništeno je prvostepeno rešenje u tački 2. dispozitiva i predmet u ovom delu vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, Ministarstvo finansija - Poreska uprava – Filijala Palilula je donelo rešenje broj 015-413-11-25760/2017-J1A07-3 od 29. marta 2018. godine, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca za otpis obaveza, na računu 840-721313843-74 Doprinos za PIO za lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju delatnost u iznosu od 579.701, 96 dinara.

Rešenjem Ministarstva finansija - Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak u Beogradu broj 433-11-01494/2018-39 od 24. septembra 2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. oktobra 2018. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 18614/18 od 9. juna 2022. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je predmetni postupak pokrenut zahtevom podnosioca od 29. novembra 2016. godine, te da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda U. 18614/18 od 9. juna 2022. godine. Iz navedenog proizlazi da je postupak okončan za nešto više od pet i po godina.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih organa uprave i suda, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao interes da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku, te da podnosilac nije doprineo trajanju predmetnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da u predmetnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da su u predmetnom postupku doneta dva rešenja prvostepenog organa uprave, dva drugostepena rešenja i da je vođen jedan upravni spor. Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud o tužbi podnosioca, bez održavanja usmene rasprave, odlučio tek nakon tri godine i osam meseci.

Polazeći od svega navedenog, odnosno da je predmetni postupak okončan za nešto više od pet i po godina, iako se u predmetnom postupku nisu postavila složena činjenična i pravna pitanja, da podnosilac nije doprineo trajanju postupka, te da je Upravni sud o tužbi podnosioca odlučio tek nakon tri godine i osam meseci, bez održavanja usmene rasprave, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučivši kao u prvom delu izreke.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje Odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio i protiv presude Upravnog suda U. 18614/18 od 9. juna 2022. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 60, 197. i 198. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac smatra da su mu osporenom presudom povređena načela i prava označena u ustavnoj žalbi, jer je osporena presuda zasnovana na pogrešnoj i arbitrernoj primeni materijalnog prava.

Uvidom u osporenu presudu, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud odbio tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, nalazeći da je celokupan poreski postupak zakonito sproveden i da je osporeni upravni akt pravilan i na zakonu zasnovan. Upravni sud se u osporenoj presudi bavio navodima o pogrešnoj primeni merodavnog prava u pogledu ocene zastarelosti predmetnih doprinosa, te je u osporenoj presudi dovoljno i na razumljiv način obrazložio zašto odbija tužbu podnosioca kao neosnovanu i šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je tako odlučeno, dajući za svoju odluku ustavnopravno prihvatljive razloge.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio očigledno neosnovanim navode podnosioca o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Kako povredu prava na rad iz člana 60. Ustava podnosilac suštinski izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetog, ove navode nije posebno razmatrao.

U odnosu na pozivanje na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno samostalno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te da do njegove povrede može doći samo ukoliko je istovremeno utvrđena povreda nekog određenog ljudskog prava ili slobode, s obzirom na njegovu akcesornu prirodu.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da odredbe čl. 197. i 198. Ustava ne mogu biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe, jer se njima ne jemči nijedno ljudsko ili manjinsko pravo, odnosno sloboda.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti