Odbijanje ustavne žalbe protiv akata i radnji u pretkrivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv naredbi o pretresu stana i veštačenju, kao i rešenja o zadržavanju. Sud je utvrdio da su osporeni akti i radnje doneti i sprovedeni u skladu sa Ustavom i zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-947/2008
14.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Petrovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Petrovića izjavljena protiv naredbe o pretresu stana Okružnog suda u Subotici Kri. 221/08 od 29. jula 2008. godine, naredbe o veštačenju Okružnog suda u Subotici Kri. 221/08 od 29. jula 2008. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – Policijske uprave u Subotici Ku. 1666/08 od 30. jula 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Subotici Kri. 276/08 od 30. jula 2008. godine i protiv radnji „pretresanja stana, uzimanja i sačinjavanja profila DNK i lišavanja slobode“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Petrović iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 4. avgusta 2008. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata i radnji navedenih u izreci, zbog povrede prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, prava na slobodu i bezbednost, prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i prava na nepovredivost stana, zajemčenih odredbama člana 25, člana 27. st. 1. i 3, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 40. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je 30. jula 2008. godine, po naredbi Okružnog suda u Subotici Kri. 221/08 od 29. jula 2008. godine, izvršen pretres stana podnosioca ustavne žalbe, nakon čega je sačinjen zapisnik o pretresu stana i podnosiocu je izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na nepovredivost stana, jer odluka suda kojom je pretres stana naređen nije bila obrazložena, jer obrazloženje nije sadržalo činjenično obrazlaganje razloga na osnovu kojih je naredba izdata, kao i da nije konkretno navedeno koje individualno određene predmete treba oduzeti prilikom pretresa. Takođe ističe da naredba o pretresu stana ne sadrži navode koji se policajac, imenom i prezimenom, obratio istražnom sudiji radi izdavanja naredbe, kao i iz kojih razloga se pretresanje stana traži. Stoga smatra da ni sam pretres stana koji je policija po naredbi obavila, nije saglasan članu 40. stav 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe dalje ističe povredu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta. Smatra da mu je, iako je pristao da postupi po naredbi Okružnog suda u Subotici Kri. 221/08 od 29. jula 2008. godine, kojom je određeno da se od njega uzme uzorak pljuvačke radi analize DNK, ovom naredbom i radnjom policije, koja je po naredbi postupila, povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo, jer naredba nije sadržala obrazloženje da li je podnosilac ustavne žalbe osnovano sumnjiv da je učinio krivično delo radi kojeg je određeno veštačenje i ako jeste, na osnovu čega se to zaključuje. Istovremeno, podnosilac ustavne žalbe iznosi svoje stanovište da zadiranje u ustavna prava na privatnost građana može biti osnovano samo „ako postoji i ako je obrazloženo da je ta osoba osnovano sumnjiva za krivično delo“, što u osporenoj naredbi nije navedeno.

Konačno, podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo na slobodu i bezbednost, pravo na pravično suđenje i pravo na žalbu rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – Policijske uprave u Subotici Ku. 1666/08 od 30. jula 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Subotici Kri. 276/08 od 30. jula 2008. godine. Ove povrede podnosilac obrazlaže time da rešenje Policijske uprave u Subotici, kojim je određeno njegovo zadržavanje, nije imalo razloge o odlučnim činjenicama i da je bilo „praktično“ neobrazloženo. Zbog toga je podneo žalbu istražnom sudiji Okružnog suda u Subotici, koji je „rešavajući o žalbi koja ukazuje na odsustvo obrazloženja o odlučnim činjenicama, sam utvrdio odlučne činjenice na osnovu kojih je pobijano rešenje po stanovištu istražnog sudije navodno bilo zakonito“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi povrede označenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Okružni sud u Subotici je 29. jula 2008. godine doneo naredbu Kri. 221/08 o pretresu stana i drugih prostorija koje drži i koristi Dragan Petrović, ovde podnosilac ustavne žalbe. U naredbi je, pored ostalog, navedeno „da je verovatno da će se pretresanjem pronaći tragovi krivičnog dela ili predmeti za krivični postupak i to: predmeti otuđeni prilikom izvršenja krivičnog dela ubistvo u Bajmoku 22. na 23. oktobar 2007. godine na štetu oštećenog I.O, posebno crna kožna muška jakna i predmeti obuće, kao i druge stvari koje se mogu povezati sa predmetnim krivičnopravnim događajem i oduzimanje pomenutih predmeta“. Određeno je da će naredbu izvršiti organi unutrašnjih poslova Policijske uprave u Subotici.

Postupajući po naredbi Okružnog suda u Subotici, Policijska uprava u Subotici je 30. jula 2008. godine izvršila pretres stana podnosioca ustavne žalbe, o čemu je sačinila zapisnik. Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 30. jula 2008. godine, pored ostalog, proizlazi da je pretresanje izvršeno u prisustvu podnosioca ustavne žalbe, njegovog branioca i jednog svedoka i da je podnosilac odbio da potpiše zapisnik.

Okružni sud u Subotici je 29. jula 2008. godine doneo naredbu kojom je određeno biološko veštačenje DNK analizom i naloženo Policijskoj upravi u Subotici da na pogodan način uzme uzorak pljuvačke, pored ostalih i od Dragana Petrovića, ovde podnosioca ustavne žalbe. U naredbi je navedeno: da je ista doneta u istražnom postupku po predlogu za preduzimanje određenih istražnih radnji Okružnog javnog tužilaštva u Subotici Ktn. 88/07 od 29. jula 2008. godine protiv NN izvršioca u pravcu krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 4. Krivičnog zakonika, na štetu oštećenog pokojnog I.O; da se nalaže radnicima Policijske uprave u Subotici da se prilikom izvršenja naredbe legitimišu licima na koja se naredba odnosi; da se veštačenje poverava Biološkom fakultetu u Beogradu koji je obavezan da izvrši DNK analizu pljuvačke navedenih lica i, upoređivanjem njihovog DNK profila sa biološkim tragovima pronađenim i izuzetim prilikom uviđaja na licu mesta krivičnopravnog događaja od 24. oktobra 2007. godine istražnog sudije Okružnog suda u Subotici Kri. 278/07, utvrdi da li potiču od nekog od njih; da u slučaju da neko od lica navedenih u naredbi odbije da da uzorak pljuvačke, isti mu se uzme prinudno ili da mu se uzme prinudno uzorak krvi, pod uslovom da lekar nakon njihovog pregleda utvrdi da to neće uticati negativno na njihovo zdravlje.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijske uprave u Subotici Ku. 1666/08 od 30. jula 2008. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe, kao osumnjičenom, određeno je zadržavanje u trajanju do 48 sati, koje mu se računalo od 30. jula 2008. godine, od 9,30 časova. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac osumnjičen za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05) i da je zadržavanje određeno shodno članu 142. stav 2. tač. 1, 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer će podnosilac „uticati na svedoke i postoji bojazan da će nastaviti sa vršenjem krivičnih dela“.

Branilac osumnjičenog je osporeno rešenje primio 30. jula 2008. godine u 11,00 časova, nakon čega je izjavio žalbu, u kojoj je, pored ostalog, naveo „da rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama i da je praktično neobrazloženo, zbog čega je lišenje slobode protivpravno“.

Istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je osporenim rešenjem Kri. 276/08 od 30. jula 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca osumnjičenog. U obrazloženju rešenja je navedeno da postoje razlozi za zadržavanje podnosioca ustavne žalbe iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 2. tač. 1, 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku. Ovo iz razloga što podnosilac nije imao ličnu kartu prilikom pretresa stana, iz koje bi mogao da se utvrdi njegov identitet, te postoji bojazan od bekstva, kao i da se protiv njega trenutno vode dva istražna postupka pred Opštinskim i Okružnim sudom u Subotici, te da je ranije osuđivan, koje sve okolnosti ukazuju i na bojazan da bi mogao uticati na svedoke radi izbegavanja krivične odgovornosti i da bi boravkom na slobodi mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da je stan nepovrediv i da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, kao i da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, a ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (član 40. st. 1. i 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 i 49/07) (u daljem tekstu: ZKP) koji je važio u vreme donošenja osporenih naredbi i rešenja, kao i preduzimanja osporenih radnji, bilo je propisano: da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu neko lice lišiti slobode ako postoji ma koji razlog predviđen u članu 142. ovog zakonika za određivanje pritvora, ali su dužna da takvo lice bez odlaganja sprovedu nadležnom istražnom sudiji, osim u slučaju iz člana 229. ovog zakonika i da će prilikom dovođenja, ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova obavestiti istražnog sudiju o razlozima i o vremenu lišenja slobode (član 227. stav 1.); da lice lišeno slobode prema članu 227. stav 1, kao i osumnjičenog iz člana 226. st. 7. i 8, organ unutrašnjih poslova može izuzetno zadržati radi prikupljanja obaveštenja (član 226. stav 1.) ili saslušavanja najduže 48 sati od časa lišenja slobode, odnosno odazivanja na poziv, da o zadržavanju organ unutrašnjih poslova odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donosi i zadržanom licu uručuje rešenje, da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja, da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i branilac imaju pravo žalbe, koja se odmah dostavlja istražnom sudiji, da je istražni sudija dužan da o žalbi odluči u roku od četiri sata od prijema žalbe i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, da je organ unutrašnjih poslova dužan da o zadržavanju odmah obavesti istražnog sudiju, a da istražni sudija može zahtevati da mu organ unutrašnjih poslova odmah sprovede zadržano lice, da osumnjičeni ima prava predviđena u članu 226. stav 8. ovog zakonika i da osumnjičeni mora imati branioca čim organ unutrašnjih poslova donese rešenje o zadržavanju, a ako osumnjičeni sam ne obezbedi branioca, organ unutrašnjih poslova će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska koji dostavlja odgovarajuća advokatska komora, te da će se saslušanje osumnjičenog odložiti do dolaska branioca, a najduže osam sati, a ako ni tada prisustvo branioca ne bude obezbeđeno, organ unutrašnjih poslova će osumnjičenog pustiti na slobodu ili bez odlaganja sprovesti nadležnom istražnom sudiji (član 229.).

Odredbom člana 142. stav 2. ZKP bilo je propisano da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti, pored ostalog, ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (stav 1.), ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (stav 2.) i ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (stav 3.).

Odredbama ZKP koje regulišu pretres stana bilo je, pored ostalog, propisano: da se pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da će se pronaći tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za krivični postupak (član 77. stav 1.); da pretresanje naređuje sud, pismeno obrazloženom naredbom i da se naredba o pretresanju predaje pre početka pretresanja licu kod koga će se ili na kome će se pretresanje izvršiti, da će se pre pretresanja, pozvati lice na koje se odnosi naredba o pretresanju da dobrovoljno izda lice, odnosno predmete koji se traže, da će se to lice poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresu i da ako lice na koje se odnosi naredba o pretresu zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresa će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri sata (član 78.); da će se držalac stana i drugih prostorija pozvati da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukućana ili suseda, da pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci, da će se svedoci pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore ako smatraju da sadržina zapisnika nije tačna, da pretresanje stana i lica treba sprovesti obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost, i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda i da će se, pored ostalog, o svakom pretresanju stana ili lica sastaviti zapisnik, koji potpisuju lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lica čije je prisustvo obavezno (član 79. st. 1, 3, 7. i 8.); da istražni sudija nadležnog suda, kao i istražni sudija nižeg suda na čijem je području izvršeno krivično delo, može pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage preduzeti pojedine istražne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja, ali o svemu što je preduzeto mora obavestiti nadležnog javnog tužioca (član 240. stav 1.); da istražni sudija može poveriti organu unutrašnjih poslova izvršenje naredbe o pretresanju stana ili lica ili o privremenom oduzimanju predmeta, na način predviđen ovim zakonikom (član 246. stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP, bilo je propisano: da se u krivičnom postupku odluke donose u obliku presude, rešenja i naredbe (član 154. stav 1.); da se naredbe izvršuju odmah ako organ koji je naredbu izdao ne naredi drukčije (član 189. stav 1.).

5. Ispitujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 40. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da osporenom naredbom nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana.

Iako je stav Ustavnog suda da se odluke kojima se upravlja postupkom načelno ne mogu osporavati ustavnom žalbom, naredba o pretresanju stana, s obzirom na njen specifični karakter, predstavlja akt kojim se pod odgovarajućim uslovima mogu ograničiti određena Ustavom zajemčena prava i prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa je stoga Ustavni sud ocenjivao i ovu naredbu.

Polazeći od prakse i kriterijuma Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je u ovom ustavnosudskom postupku ocene postojanja povrede prava na nepovredivost stana, utvrđivao: da li je u konkretnom slučaju pretres izvršen u skladu sa zakonom, da li je težio legitimnom cilju i da li je bio neophodan u demokratskom društvu.

Pravo na nepovredivost stana je jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom. Ovo pravo određuje stan kao utočište određene osobe, u koje niko ne može ulaziti bez njene dozvole i štiti je od neovlašćenog ulaska kako drugih osoba, tako i službenih lica državne vlasti. Međutim, kada nadležni organi državne vlasti preduzimaju radnje radi zaštite Ustavom i zakonom utvrđenih dobara, načelna nepovredivost stana ne može biti apsolutna. Ovo iz razloga što se neizbežno javljaju situacije u kojima se od načelne nepovredivosti stana mora odstupiti radi ostvarenja neke druge Ustavom ili zakonom određene svrhe. Uslovi pod kojima se dopušta odstupanje od načelne nepovredivosti stana upravo su propisani odredbama st. 2. i 3. člana 40. Ustava. Odredbom stava 2. navedenog člana, a na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da se u tuđi stan može ući i vršiti pretres na osnovu pismene odluke suda, uz prisustvo držaoca stana, koji može tražiti prisustvo i svog branioca i dva punoletna svedoka. ZKP je detaljno propisao postupanje nadležnih državnih organa prilikom pretresa stana. Ulazak u stan i pretresanje stana se može preduzeti samo pod Ustavom i zakonom dodatno utvrđenim restriktivnim uslovima. To je postojanje verovatnoće da će se tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za krivični postupak pronaći u stanu osobe čiji se stan pretresa i da je pri pretresu osigurano prisustvo držaoca stana ili svedoka. Samo se pod navedenim uslovima osigurava građanima zaštita od prekomernog zadiranja u Ustavom zajemčeno pravo nepovredivosti stana i istovremeno omogućava nadležnim državnim organima privremeno legitimno ograničenje prava građana, srazmerno potrebama pretkrivičnog i krivičnog postupka.

Sledom iznetog, kao i citiranih odredaba ZKP, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju pismeno obrazloženu naredbu o pretresanju stana podnosioca ustavne žalbe doneo istražni sudija Okružnog suda u Subotici, pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage. Naredba je doneta zbog postojanja verovatnoće da će se pretresanjem pronaći tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za krivični postupak i to sasvim određeni predmeti koji su otuđeni prilikom izvršenja konkretnog krivičnog dela ubistva. To su crna kožna muška jakna i predmeti obuće, kao i druge stvari koje se mogu povezati sa predmetnim krivičnopravnim događajem. Stoga su neosnovani navodi podnosioca da obrazloženje naredbe nije sadržalo činjenično obrazlaganje razloga na osnovu kojih je izdata i da nije bilo konkretno navedeno koje individualno određene predmete treba oduzeti prilikom pretresa. Izvršenje naredbe povereno je Policijskoj upravi u Subotici. Pretresu su prisustvovali podnosilac ustavne žalbe, njegov branilac i jedan svedok. O pretresu stana, Policijska uprava u Subotici je sačinila zapisnik. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir posebne okolnosti konkretnog slučaja, naročito činjenicu da je pretresanje stana naloženo u vezi sa krivičnim delom ubistva, Ustavni sud je stanovišta da se ovakvo zadiranje u ustavno pravo podnosioca može smatrati srazmernim legitimnom cilju kome se težilo i da je pretres sproveden u skladu sa pravom na poštovanje doma.

6. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 25. Ustava, Sud je ocenio da osporenom naredbom Okružnog suda u Subotici Kri. 221/08 od 29. jula 2008. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti je bio podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka. Naprotiv, podnosilac ustavne žalbe je dao svoj dobrovoljni pristanak da dâ uzorak pljuvačke radnicima Policijske uprave u Subotici po naredbi Okružnog suda u Subotici radi vršenja DNK analize, u pretkrivičnom postupku koji se vodio zbog krivičnog dela teško ubistvo. Pri tome, osporena naredba je doneta i izvršena u skladu sa zakonikom propisanim postupkom, uz poštovanje fizičkog i psihičkog integriteta podnosioca ustavne žalbe i ne ukazuje na eventualnu proizvoljnost, odnosno nepravičnost u postupku njenog donošenja i izvršenja.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenih prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, u odnosu na osporena rešenja Policijske uprave u Subotici Ku. 1666/08 od 30. jula 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Subotici Kri. 276/08 od 30. jula 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da je lišenje slobode podnosioca izvršeno iz razloga i u postupku predviđenim ZKP. Podnosilac je lišen slobode od strane ovlašćenih službenih lica Policijske uprave Subotica iz razloga predviđenih u članu 142. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ZKP i zadržan je radi prikupljanja obaveštenja i saslušanja najduže 48 sati od časa lišenja slobode. Policijska uprava Subotica je donela i zadržanom licu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom braniocu, uručila rešenje o zadržavanju u roku kraćem od dva časa. U obrazloženju rešenja je navedeno delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode, kao i vreme početka zadržavanja.

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da se u obrazloženju rešenja Policijske uprave u Subotici ne navode obrazloženi razlozi iz člana 142. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnosilac zadržan, nije od uticaja na drugačiju odluku Suda, jer je ocenu zakonitosti određivanja zadržavanja detaljno i sveobuhvatno dao istražni sudija Opštinskog suda u Subotici u svom rešenju Kri. 276/08. Na ovaj način ispoštovan je i standard Evropskog suda za ljudska prava, po kome je jedino sud nadležan da preispita osnov policijskog lišenja slobode u pogledu njegove zakonitosti.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi iz ustavne žalbe da su podnosiocu povređena prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 3. i člana 36. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac protiv rešenja o zadržavanju Policijske uprave u Subotici Ku. 1666/08 od 30. jula 2008. godine izjavio žalbu o kojoj je istog dana odlučeno rešenjem Opštinskog suda u Subotici Kri. 276/08. Stoga je i u ovom delu Sud ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu. Kako podnosilac povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na povredi prava na slobodu i bezbednost i prava na pravno sredstvo, to se izneta ocena Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu.

9. Iz navoda ustavne žalbe kojima se osporavaju radnje državnih organa koje se sastoje u „pretresanju stana, uzimanju i sačinjavanju profila DNK i lišavanja slobode“, proizlazi da se navedene radnje osporavaju kao posledica osporenih pojedinačnih akata. S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena Ustavom zajemčena prava osporenim aktima, to ni osporenim radnjama nije došlo do povrede ili uskraćivanja navedenih Ustavom zajemčenih prava.

10. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe protiv akata i radnji u pretkrivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti