Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust suda da sprovede izvršenje pravnosnažne presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine. Dosuđena je naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-947/2015
11.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba podnositeljke Z. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 9. februara 2015. godine, preko punomoćnika R. G , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4.I. 200/14 od 10. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 330/14 od 10. decembra 2014. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 200/14 od 10. novembra 2014. godine utvrđeno da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , ali joj nije dosuđena primerena naknada zbog povrede prava ; da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 330/14 od 10. decembra 2014. godine potvrđeno osporeno rešenje i da joj je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje; da je nedosuđivanje primerene naknade u suprotnosti sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava; da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 201/14 predlagaču B. B, inače izvršnom poveriocu u istom izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11, određena novčana naknada, čime joj je povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „S.“ iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave Opštinskog suda u Čačku P1. 307/08 od 31. oktobra 2008. godine, kojom je obavezan tuženi AD „S.“ iz Čačka da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati određen i novčani iznos na im e neisplaćene zarade.

Osnovni sud u Čačku je rešenjem I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine usvojio predloženo izvršenje.

Podnositeljka je 30. jula 2014. godine podnela Višem sudu u Čačku zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 200/14 od 10. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke odlučeno je da se primerena naknada ne dosudi predlagaču ; u stavu četvrtom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka ; u stavu petom izreke odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenje objavi na veb-sajtu suda. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je ceneći kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku , sud utvrdio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, da izvršni sud osim izlaska službenog lica na lice mesta nije preduzimao druge radnje, kao i da izvršni poverilac, sem u jednom kraćem vremenskom periodu , nije doprine o dužem trajanju postupka, te da je ima o legitiman interes da se izvršenje sprovede; da imajući u vidu dužinu trajanja osporenog postupka i stepen povrede prava predlagača, sud nalazi da bi pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava predlagača bilo ostvareno i objavljivanjem ovog rešenja na veb-sajtu suda, te je odbijen zahtev za dosuđenje primerene naknade zbog povrede prava. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 330/14 od 10. decembra 2014. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da je predlagaču neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je sudu naloženo da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku, a umesto primerene naknade, odlučeno je da se rešenje objavi na veb-sajtu suda; da se izrečenim merama ostvaruje svrha ubrzanja postupka; da se saglasno članu 8a Zakona o uređenju sudova, primerena naknada može, ali i ne mora dosuditi, što zavisi složenosti postupka, postupanja nadležnih sudova , ponašanja podnosioca zahteva i značaja prava; da je u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava zauzet stav da se pravično zadovoljenje može ostvariti i objavljivanjem odluke, a ne isključivo dosuđivanjem primerene naknade .

Punomoćnik predlagača je drugostepeno rešenjem primio 12. januara 2015 . godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 i 40/ 15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a st. 1. i 2.); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao i da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu, te da se protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana (član 8b); na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ispitujući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , Ustavni sud najpre konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 200/14 od 10. novembra 2014. godine utvrđeno da je podnositeljki u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te da su ispunjeni uslovi da ovaj sud meritorno razmatra istaknutu povredu prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe.

U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da propust postupajućeg suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom podnositeljki ustavne žalbe u osporenom izvršnom postupku, a protiv dužnika AD „S.“ iz Čačka, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštit u ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući navode podnositeljke da joj je osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 200/14 od 10. novembra 2014. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 330/14 od 10. decembra 2014. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog toga što joj nije dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosno procesnog prava bila očigledna proizvoljna ili arbitrarna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Čačku rešenjem R4.I. 200/14 od 10. novembra 2014. godine utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe kao predlagaču u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ali je odlučio da joj se ne dosudi primerena naknada, već da se rešenje objavi na veb-sajtu suda, sa obrazloženjem da bi pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava predlagača bilo ostvareno i objavljivanjem ovog rešenja na veb-sajtu suda. Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 330/14 od 10. decembra 2014. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje, navodeći da se, saglasno članu 8a Zakona o uređenju sudova, primerena naknada može, ali i ne mora dosuditi, te da se objavljivanjem rešenja kojim je utvrđena povreda prava i nalaganjem nadležnom sudu da okonča postupak ostvaruje svrha ubrzanja postupka, kao i da je u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava zauzet stav da se pravično zadovoljenje može ostvariti i objavljivanjem odluke, a ne isključivo dosuđivanjem primerene naknade. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud dali su ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoje odluke. Naime, citiranim odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova , kojima je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo - zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, dosuđivanje primerene naknade zbog povrede prava bilo je propisano kao mogućnost sudova koji o takvom zahtevu odlučuju, dok je osnovna svrha navedenog pravnog sredstva ubrzanje osporenog postupka. Pored toga, nadležni sudovi su prilikom donošenja odluke o zahtevu podnosi teljke za naknadu, cenili i činjenice kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosi teljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosi teljku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već on a, nezadovoljna ishodom dela predmetnog postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US i 40/15 – dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnositeljke i odlučivao Viši sud u Čačku osporenim prvostepenim rešenjem .

U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaze da su sudovi najviše instance u postupku u istoj pravnoj situaciji donosili drugačije (različite) odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom u pogledu dosuđivanja primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnositeljke ustavne žalbe.

U pogledu istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz odredbe člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da povreda ovog načela može nastati samo akcesorno, kao posledica učinjene povrede ili uskraćivanja konkretno označenog ljudskog ili manjinskog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti