Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđuje naknadu nematerijalne štete. Povreda je nastala jer je Vrhovni kasacioni sud bio neaktivan skoro devet godina u izvršenju ranije odluke Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9470/2020
05.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić. Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. N. iz Kobilja, Opština Malo Crniće, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. N. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu P. 1294/19 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. N. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. N. iz Kobilja, Opština Malo Crniće, 26. septembra 2020. godine, preko punomoćnika R. L, advokata iz Požarevca, Ustavnom sudu je podnela ustavnu žalbu, dopunjenu 24. novembra 2021. godine, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev1. 22/19 od 11. juna 2020. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu P. 1294/19 (ranije pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1325/01) i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnositeljka navodi da je osporenom presudom odbijena njena revizija kao neosnovana, te osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, kao i primenu materijalnog prava u navedenoj presudi. Ističe, da je predmetni postupak započet još 2001. godine, po njenoj tužbi radi naknade štete, a kasnije preinačen radi sticanja bez osnova i utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, te da je pravnosnažno okončan posle 2008. godine. Nezadovoljna ishodom spora, podnositeljka je izjavila reviziju, ali je Vrhovni sud rešenjem Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine odbacio njenu reviziju kao nedozvoljenu, te je podnositeljka u ustavnosudskom postupku zatražila pravnu zaštitu. Međutim, nakon usvajanja njene ustavne žalbe Odlukom Ustavnog suda Už- 1114/09 od 13. oktobra 2011. godine i utvrđene povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine, te poništaja ovog rešenja i naloga Suda da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku po revizije podnositeljke, ta nova odluka –presuda osporena ustavnom žalbom doneta je tek 11. juna 2020. godine, s tim da je revizijski sud, pre toga, rešenjem iz 2019. godine tražio obnavljanje spisa prvostepenog suda. Podnositeljka smatra da je isključivo usled postupanja suda, koji je između ostalog i obnavljao spise predmeta, došlo do dugog trajanja postupka, pa da ona svojim ponašanjem ničim nije doprinela devetnaestogodišnjem odlučivanju o osnovanosti njenog tužbenog zahteva, te ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih prava, poništi osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda, kao i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600.000,00 dinara. Podnositeljka je, preko istog punomoćnika, podneskom od 24. novembra 2021. godine tražila da joj se na ime troškova postupka pred Ustavnim sudom – sastava ustavne žalbe usvoji zahtev za isplatu 90.000, dinara.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka, nezadovoljna donetom presudom Vrhovnog kasacionog suda, koju je osporila ovom ustavnom žalbom i čiji poništaj traži u zahtevu ustavne žalbe, u suštini istakla, pored povrede označenih ustavnih prava: prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) (u daljem tekstu: Zakon o Ustavnom sudu) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu P. 1294/19, obnovljene spise predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P. 1325/01 (uništeni pre isteka roka za čuvanje), te dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio prema dostupnim aktima, sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, je 12. septembra 2001. godine podnela Opštinskom sudu u Požarevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih, radi isplate 200.000,00 dinara na ime naknade štete. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 1325/01. Punomoćnik podnositeljke je na ročištu održanom 8. novembra 2001. godine ukazao da je pravni osnov podnetog tužbenog zahteva, zapravo, sticanje bez osnova, a na ročištu održanom 21. marta 2002. godine pored postojećeg tužbenog zahteva postavljen je i zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim katastarskim parcelama, tako što je ovaj zahtev postavljen kao glavni tužbeni zahtev, a tužbeni zahtev za sticanje bez osnova kao eventualni.

Rešenjem Opštinskog suda P. 1325/01 od 13. marta 2003. godine odbijen je kao neosnovan prigovor litispendencije izjavljen od strane punomoćnika tuženih.

Rešenjem Opštinskog suda P. 1325/01 od 24. marta 2004. godine je odbačena tužba tužilje podneta protiv tuženih tom sudu 12. septembra 2001. godine. Međutim, očigledno je da ovo rešenje nije ostalo na snazi, ali u spisima nema podataka o tome.

Delimičnom presudom Opštinskog suda P. 1325/01-43 od 6. januara 2005. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke, kojim je tražila da se utvrdi da je vlasnik po osnovu Ugovora o poklonu Ov. 2730/88 od 31. oktobra 1988. godine kat. parcela … i … KO Kobilje.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 630/05 od 30. juna 2005. godine je ukinuta presuda Opštinskog suda P. 1325/01-43 od 6. januara 2005. godine i spisi predmeta vraćeni istom sudu na ponovno suđenje.

Delimičnom presudom Opštinskog suda P. 1325/01-43 od 1. juna 2006. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je, po osnovu Ugovora o poklonu Ov. 2730/88 od 31. oktobra 1988. godine, vlasnik ½ kat. parcelama … i … KO Kobilje i odbačen tužbeni zahtev u delu gde traži da se utvrdi da je tužilja vlasnik ½ kat. parcela … i … KO Kobilje.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1265/06 od 5. septembra 2006. godine je ukinuta presuda Opštinskog suda P. 1325/01-43 od 1. juna 2006. godine i spisi predmeta vraćeni istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Opštinskog suda P. 1325/01-43 od 30. novembra 2006. godine odbijen je glavni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je po osnovu Ugovora o poklonu Ov. 2730/88 od 31. oktobra 1988. godine vlasnik ½ kat. parcela … i … KO Kobilje; odbačena je tužba tužilje za utvrđivanje prava svojine na drugoj polovini navedenih kat. parcela, te odbijen eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tužene da joj na ime naknade za izdržavanje pok. P. solidarno isplate 150.000,00 dinara, kao i 50.000,00 dinara na ime troškova sahrane, podizanja nadgrobnog spomenika i podušja.

Presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/07 od 21. marta 2008. godine žalba tužilje odbijena je kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine je revizija tužilje odbačena kao nedozvoljena.

Ustavni sud je na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine doneo Odluku Už-1114/2009, kojom je usvojio ustavnu žalbu D. N. izjavljenu protiv navedenog revizijskog rešenja i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je poništio rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine i odredio da Vrhovni kasacioni sud u najkraćem roku donese novu odluku o reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/07 od 21. marta 2008. godine.

Vrhovni kasacioni sud je primio 15. novembra 2011. godine navedenu odluku Ustavnog suda, saglasno dostavnoj naredbi od 14. novembra 2011. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev1. 13/2019 od 26. septembra 2019. godine je naloženo Osnovnom sudu u Požarevcu da izvrši obnavljanje spisa predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P. 1325/01 i da obnovljeni spis, preko nadležnog drugostepenog suda, dostavi ovom sudu. U obrazloženju rešenja je navedeno da je označena odluka Ustavnog suda dostavljena tome sudu 15. novembra 2011. godine, da je rešenjem Rev1. 13/2019 od 7. juna 2019. godine od Osnovnog suda u Požarevcu zatraženo da u najkraćem roku, preko nadležnog drugostepenog suda, dostavi spis ranijeg Opštinskog suda u Požarevcu P. 1325/01, ali je Osnovni sud u Požarevcu dopisom Su VIII-410/2019 od 4. jula 2019. godine obavestio Vrhovni kasacioni sud da nije u mogućnosti da dostavi traženi spis jer je isti uništen 26. decembra 2018. godine. S obzirom na to da su spisi uništeni pre isteka roka za čuvanje, taj sud je našao da se po službenoj dužnosti mora pokrenuti postupak obnavljanja spisa.

Rešenjem vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Požarevcu Su I-1 829/19 od 6. novembra 2019. godine, između ostalog, naređuje se obnavljanje spisa predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P. 1325/01.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P. 1294/19-55 od 8. novembra 2019. godine određeno je obnavljanje spisa i da stranke, odnosno punomoćnici dostave sve raspoložive prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu u roku od 20 dana od dana prijema rešenja.

Predsedniku Osnovnog suda u Požarevcu vraćeni su obnovljeni spisi navedenog predmeta po naredbi od 13. decembra 2019. godine.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev1. 22/19 od 11. juna 2020. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/07 od 21. marta 2008. godine. Spisi predmeta primljeni su u Viši sud u Požarevcu 20. jula 2020. godine, a u Osnovni sud u Požarevcu 3. avgusta 2020. godine.

Tužilja je tokom postupka bila zastupana od strane adv. D. S, advokata iz Požarevca, neko kraće vreme, a zatim od strane advokata koji je i u ovom ustavnosudskom predmetu punomoćnik. Tom punomoćniku je na traženje od 1. novembra 2012. godine odgovorio Ustavni sud, 6. novembra 2012. godine, na pitanje kada je Odluka Ustavnog suda dostavljena Vrhovnom kasacionom sudu, a uz ustavnu žalbu dostavljena je i fotokopija pritužbe Vrhovnom kasacionom sudu na postupanje u predmetu Rev. 1937/08 koja nema datum sastavljanja, kao ni prijema.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud pre svega napominje da parnični postupak koji je pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe povodom koje je doneta Odluka Už-1114/2009 od 13. oktobra 2011. godine, nije deo postupka koji je usledio nakon njenog donošenja, već se radi o posebnom postupku u kome se Odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja pomenute ustavnosudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu, tačnije od 15. novembra 2011. godine pa sve do 11. juna 2020. godine, kada je doneta revizijska presuda koja se osporava ovom ustavnom žalbom.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je radi ocene osnovanosti navoda podnositeljke ustavne žalbe imao u vidu, kako procesna ovlašćenja revizijskog suda u postupku po reviziji, tako i dužinu trajanja postupka u trećoj instanci od osam godina i sedam meseci. Ustavni sud ukazuje da revizijski sud u postupku instancione kontrole ispituje pobijanu presudu izjavljenu iz razloga propisanih važećim procesnim zakonom, i to samo u onom delu u kome se pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka i na pravilnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, prevashodni uticaj na dužinu trajanja postupka u trećoj instanci, nakon Odluke Ustavnog suda, bilo je neefikasno postupanje revizijskog suda, koji je nakon prijema Odluke Ustavnog suda zatražio spise predmeta od prvostepenog suda tek nakon sedam godina i nepunih sedam meseci. Iako su spisi predmeta uništeni pre isticanja propisanog roka, što je zahtevalo obnavljanje spisa od strane prvostepenog suda i za šest meseci produžilo trajanje postupka, ukupno trajanje revizijskog postupka od osam godina i sedam meseci ukazuje da on nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, te da se ne može ničim opravdati.

Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu P. 1294/19, pa je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela u toku trajanja izvršenja Odluke Ustavnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (broj predstavke 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, po oceni Ustavnog suda, navodi podnositeljke iz ustavne žalbe ne mogu se smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporene sudske odluke.

Ovo iz razloga što podnositeljka ustavnom žalbom prevashodno ukazuje na nepravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti ustavnopravni razlog za pobijanje revizijske odluke. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi, osim iskazanog nezadovoljstva ishodom konkretnog parničnog postupka, nisu navedeni ustavnopravno utemeljeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava. Ustavni sud smatra da je sud na razumljiv i ustavnopravno prihvatljiv način primenio merodavno pravo, te jasno i dovoljno obrazložio osporenu odluku. Stoga, po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u kojoj su ponovljeni navodi iz revizije izjavljene protiv drugostepene presude, a o kojima se revizijski sud detaljno izjasnio, ne sadrži razloge takve prirode koji dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka.

U pogledu istaknute povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka povredu označenog prava zasniva na postojanju povrede prava na pravično suđenje. Kako je Ustavni sud ocenio da nisu ustavnopravno prihvatljivi razlozi za tvrdnje o povredi Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, to je i ove njene navode o povredi ocenio ustavnopravno neprihvatljivim.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev1. 22/19 od 11. juna 2020. godine, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu istaknutog zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, osim ako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Međutim, u konkretnom slučaju, a povodom naknadno istaknutog zahteva podnositeljke od 24. novembra 2021. godine za naknadu troškova postupka, Ustavni sud ukazuje da se blagovremenost naknadnog podneska u kojem se ističe novi zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, vezuje za datum predaje tog podneska.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Budući da je podnositeljki ustavne žalbe osporena presuda dostavljena 28. avgusta 2020. godine, to je Ustavni sud, imajući u vidu datum podnošenja dopune ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnositeljke kao neblagovremen jer je izjavljen posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti