Odluka Ustavnog suda o pravu na naknadu troškova u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je postupak izvršenja sastavni deo prekršajnog postupka. Kada se postupak izvršenja obustavi, kažnjeni ima pravo na naknadu troškova branioca, jer ti troškovi predstavljaju troškove prekršajnog postupka u celini.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Katarina Manojlović Andrić, dr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Dragan Stojanović, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković , u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Stankovića iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Stankovića i utvrđuje da je rešenjem Višeg prekršajnog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 19563/13 od 26. septembra 2013. godine i rešenjem Prekršajnog suda u Nišu Pri. 3190/12-45 od 10. septembra 2013. godine p ovređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg prekršajnog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 19563/13 od 26. septembra 2013. godine i određuje da Viši prekršajni sud, Odeljenje u Nišu donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe, preko branioca, izjavio protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pri. 3190/12-45 od 10. septembra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Stanković iz Niša je, 18. novembra 201 3. godine, preko punomoćnika Ivane Dimitrijević, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg prekršajnog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 19563/13 od 26. septembra 2013. godine i rešenj a Prekršajnog suda u Nišu Pri. 3190/12-45 od 10. septembra 2013. godine , zbog povrede prav a na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac ustavnu žalbu podnosi jer mu u postupku izvršenja rešenja Ministarstva finansija, Poreska uprava – Filijala Niš, kojim je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 1.050.000,00 dinara, zbog izvršenja prekršaja iz Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, nisu priznati troškovi na ime nagrade i nužnih izdataka branioca, uz obrazloženje da postupak izvršenja prekršajne odluke nije sastavni deo prekršajnog postupka, već potpuno nov, poseban postupak, koji sledi nakon prekršajnog postupka, pa kako Zakon o prekršajima ne sadrži konkretne norme kojima bi bili regulisani troškovi postupka izvršenja, troškovi nastali u postupku izvršenja (prinudna naplata novčane kazne, zamena neplaćene novčane kazne ili njenog dela u kaznu zatvora), bez obzira što troškove prekršajnog postupka koji je obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je vodio postupak, nisu troškovi prekršajnog postupka, pa kažnjeni nema pravo na naknadu troškova na ime rada angažovanog advokata u ovom postupku. Kako smatra da ovakav stav suda nije zasnovan na zakonu, podnosilac tvrdi da mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava, da naloži donošenje nove odluke po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, kao i da mu se dosude troškovi na ime sastavljanja ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , utvrdio sledeće okolnosti od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta :

Rešenjem Ministarstva finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Niš – Filijala Niš broj 218/1A-1596/2009-R od 2. decembra 2009. godine podnosilac je oglašen odgovornim zbog izvršenja prekršaja iz člana 72. st. 1. i 2. u vezi člana 51. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i izrečena mu je novčana kazna u iznosu od 1.050.000,00 dinara. Rešenje je steklo pravnosnažnost 21. decembra 2010. godine, a izvršnost 19. februara 2011. godine.

Prekršajni sud u Nišu je 1. decembra 2011. godine doneo rešenje 218/1A-1596/2009-R kojim je deo izrečene novčane kazne u iznosu od 60.000,00 dinara zamenio u kaznu zatvora u trajanju od 60 dana i odlučio da će se ostatak izrečene novčane kazne u iznosu od 990.000,00 dinara naplatiti u postupku redovne, odnosno prinudne naplate. Kako je ovo rešenje Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu, odlučujući o žalbi kažnjenog izjavljenoj protiv prethodno navedenog rešenja, ukinuo rešenjem Prži. 1083/12 od 6. aprila 2012. godine, Prekršajni sud u Nišu je u ponovnom postupku 27. avgusta 2012. godine doneo novo rešenje Pri. 3190/12-45, kojim je deo izrečene novčane kazne u iznosu od 60.000,00 dinara zamenio u kaznu zatvora u trajanju od 60 dana, i odlučio da će se ostatak izrečene novčane kazne u iznosu od 990.000,00 dinara naplatiti u postupku redovne, odnosno prinudne naplate.

Uvažavajući ponovo izjavljenu žalbu kažnjenog, Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu je 5. oktobra 2012. godine doneo rešenje Prži. 2996/12 kojom je preinačio prethodno navedeno rešenje, tako što je utvrdio da se ne vrši zamena izrečene novčane kazne u iznosu od 60.000,00 dinara u kaznu zatvora u trajanju od 60 dana.

Prekršajni sud u Nišu je osporenim rešenjem Pri. 3190/12-45 od 10. septembra 2013. godine odbio zahtev branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je zahtevao naknadu troškova koje je imao za sastav dve žalbe u postupku izvršenja rešenja o prekršaju, u iznosu od 108.000,00 dinara. Svoju odluku taj sud je zasnovao na stavu navedenom u obrazloženju rešenja, da postupak izvršenja prekršajne odluke nije sastavni deo prekršajnog postupka, već potpuno nov, poseban postupak, koji sledi nakon prekršajnog postupka, pa kako Zakon o prekršajima ne sadrži konkretne norme kojima bi bili regulisani troškovi postupka izvršenja, troškovi nastali u postupku izvršenja (prinudna naplata novčane kazne, zamena neplaćene novčane kazne ili njenog dela u kaznu zatvota...), bez obzira što troškove prekršajnog postupka koji je obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je vodio postupak, nisu troškovi prekršajnog postupka, pa kažnjeni nema pravo na naknadu troškova na ime rada angažovanog advokata u ovom postupku.

Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu, odlučujući o žalbi koju je branilac okrivljenog izjavio protiv prvostepenog rešenja o troškovima postupka izvršenja prekršajnog rešenja, doneo je osporeno rešenje Prž. 19563/13 od 26. septembra 2013. godine, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i u celosti podržao prvostepeno rešenje i razloge koje je u njemu naveo Prekršajni sud u Nišu.

Iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da je u prekršajnom postupku koji je vođen pred Prekršajnim sudom u Nišu, i to u postupku izvršenja izrečene prekršajne sankcije (novčane kazne), kao i u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu došlo do obustavljanja postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povred u se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Članom 67. Ustava se, pored ostalog, garantuje da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć (stav 1.), kao i da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (stav 2.).

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS", br. 101/05, 116/08 i 111/09), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je, pored ostalog, propisano: da se ovim zakonom uređuju pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluke (član 1.); da se za prekršaj mogu propisati kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa poništenjem važenja vozačke dozvole (član 28. stav 1.); da se zamena novčane kazne u kaznu zatvora vrši na osnovu rešenja suda protiv kojeg je dozvoljena žalba u roku od tri dana (član 37. stav 8.); da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere, a sud je dužan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog pouči o pravu na branioca (član 85. stav 4.); da su troškovi prekršajnog postupka izdaci učinjeni povodom prekršajnog postupka od njegovog pokretanja do završetka, odnosno da su troškovi prekršajnog postupka – 1. troškovi za svedoke, veštake i tumače , 2. troškovi uviđaja , 3. podvozni troškovi okrivljenog , 4. izdaci za dovođnje okrivljenog , 5. podvozni i putni troškovi službenih lica , 6. nužni izdaci oštećenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika; 7. nagrada i nužni izdaci branioca , 8. troškovi prevođenja i 9. paušalni iznosi (član 130.); da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret lica koje je kažnjeno za prekršaj (član 131. stav 1.); da troškove postupka za prekršaj za koji je postupak obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio (član 131. stav 2.); da će se propisi o naknadi troškova svedocima, veštacima i tumačima kao i drugi troškovi u krivičnom postupku shodno primenjivati u prekršajnom postupku (član 138.); da se osuđujuća presuda može izvršiti i pre njene pravosnažnosti (član 294. stav 1.); da novčanu kaznu izrečenu za prekršaj i troškove prekršajnog postupka izvršava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao (član 299. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 72/09 i 31/11) propisano je, pored ostalog: da se ovim zakonom uređuje, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, postupak izvršenja krivičnih sankcija prema punoletnim licima, prava i obaveze lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije, organizacija Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, nadzor nad njenim radom, izvršenje sankcija izrečenih za privredne prestupe i prekršaje, oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ili privrednim prestupom i primena mere pritvora (član 1. stav 1.); da se u postupku izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, kao i u postupku izvršenja kazne zatvora izrečene za prekršaj primenjuju odredbe ovog zakona, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 1. stav 2.); da lice prema kome se izvršava krivična sankcija ima pravo na zaštitu osnovnih prava propisanih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ovim zakonom (član 8. stav 1.); da je z a izvršenje novčane kazne nadležan sud koji je doneo prvostepenu presudu (član 175.); da je za izvršenje novčane kazne nadležan sud koji je doneo prvostepenu presudu (član 187.); da će sud, ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora (član 189. stav 1.); da će sud, ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora (član 190. stav 1.); da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje novčane kazne izrečene za krivično delo shodno primenjuju na izvršenje novčane kazne izrečene za privredni prestup i prekršaj, ako zakonom nije drugačije odredeno (član 193.).

Odredbama člana 140. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13 i 13/16), koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, propisano je: da su troškovi prekršajnog postupka izdaci učinjeni povodom prekršajnog postupka od njegovog pokretanja do završetka (stav 1.); da su troškovi prekršajnog postupka: 1) troškovi za svedoke i veštake; 2) troškovi uviđaja; 3) troškovi prevoza okrivljenog; 4) izdaci za dovođenje okrivljenog; 5) prevozni i putni troškovi službenih lica; 6) nužni izdaci oštećenog kao podnosioca zahteva, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika; 7) nagrada i nužni izdaci branioca; 8) troškovi prevođenja i tumačenja; 9) paušalni iznos; 10) troškovi izvršenja (stav 2.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da postupak izvršenja prekršajne sankcije predstavlja sastavni deo prekršajnog postupka koji je propisan Zakonom o prekršajima, zbog čega je Prekršajni sud u Nišu, kao sud pred kojim je vođen postupak za izvršenje izrečene prekršajne sankcije, a koji je obustavljen, bio u obavezi da kažnjenom dosudi tražene troškove nagrade i naknade za angažovanje branioca, s obzirom na to da troškove u tom slučaju snosi organ koji je postupak vodio.

Prilikom ocene osnovanosti navoda podnosioca, odnosno ustavnopravne prihvatljivosti obrazloženja datih u osporenim rešenjima, Ustavni sud je pošao od citiranih odredaba Zakona o prekršajima i to:

- da je prema sistematizaciji, Zakon o prekršajima podeljen na Deo prvi „Materijalno-pravne odredbe“ i Deo drugi “Prekršajni postupak“, te da je u okviru prekršajnog postupka jedna od glava (XXXVII) „Izvršenje odluka“;

- da se zamena novčane kazne u kaznu zatvora vrši na osnovu rešenja suda protiv koga je dozvoljena žalba u roku od tri dana, o kojoj u postupku po žalbi odlučuje Viši prekršajni sud;

- da u troškove prekršajnog postupka spadaju i nužni izdaci i naknada punomoćnika, pri čemu zakon ne traži da se utvrdi opravdanost takvog zastupanja, već navedene izdatke uvek priznaje kao troškove postupka, a visinu troškova utvrđuje zavisno od radnji koje je punomoćnik izvršio;

- da troškovi postupka koji je obustavljen padaju na teret organa koji je postupak vodio;

- da novčanu kaznu izrečenu za prekršaj i troškove prekršajnog postupka izvršava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao (organ koji vodi postupak);

- da postupak izvršenja odluke prekršajnog organa nije nov, poseban postupak koji sledi nakon prekršajnog postupka, jer u prekršajnom postupku može doći do izvršenja odluke i pre njene pravnosnažnosti.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i da Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12) , u opštim odredbama propisuje da se tarifom određuje način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja nagrade za advokatske usluge i naknada troškova za rad advokata, da nagrade i naknade troškova advokata pripadaju za radnje obavljene po punomoćju, rešenju nadležnog organa, usmenom ili pismenom nalogu stranke, te da su stranke ili nadležan organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje:

- da se strankama u postupku ne može uskratiti pravo na punomoćnika (advokata);

- da je zastupanje propisano kao načelno pravo da advokat u granicama zakona pruža pravnu pomoć pojedincima u ostvarivanju njihovih prava i zakonom zaštićenih interesa, iz čega proizlazi da nema zakonskog osnova da se to pravo uskrati u postupku izvršenja pravnosnažnih odluka donesenih u prekršajnom postupku;

- da svaka stranka u bilo kom postupku, pa i u postupku izvršenja prekršajne sankcije (izvršenja odluke prekršajnog organa, odnosno suda) , ima pravo da u tom postupku angažuje branioca-punomoćnika-advokata;

- da sama činjenica da u Zakonu ne postoji poseban deo koji je definisan kao izvršni postupak (troškovi izvršenja pravnosnažnih odluka donesenih u prekršajnom postupku), ukazuje da se odredbe istog zakona koji se odnose na troškove prekršajnog postupka odnose i na troškove nastale u postupku izvršenja odluka proisteklih iz prekršajnog postupka;

- da se položaj punomoćnika izvodi iz pravnog položaja kažnjenog, a da li će pravo na troškove biti ostvareno i kome će troškovi odlukom suda zaista biti isplaćeni zavisi od okolnosti konkretnog slučaja;

- da kada bi se prekršajni postupak završavao pravnosnažnošću prekršajne odluke, to bi značilo da se isključuju troškovi po vanrednim pravnim lekovima, što nema zakonsko utemeljenje;

- da postupak izvršenja prekršajne sankcije nije odvojen niti nov postupak u odnosu na prekršajni postupak, a troškovi prekršajnog postupka su stvarno nastali izdaci za vođenje postupka, pri čemu obuhvataju izdatke nastale od momenta donošenja odluke o pokretanju prekršajnog postupka, pa sve do završetka postupka, uključujući i postupak po vanrednim pravnim sredstvima;

- da je zakonom o prekršajima propisano da se o troškovima postupka odlučuje posebnim rešenjem, nakon pravnosnažnosti presude, što znači da je zakonodavac propisao i mogućnost da se radi ostvarenja prava na troškove postupka, u žalbenom postupku, prouzrokuju nužni troškovi branioca, koja analogija se može primeniti i u postupku izvršenja prekršajne odluke;

- da se u postupku izvršenja prekršajne sankcije donosi rešenje o zameni novčane kazne okrivljenom u kaznu zatvora, na koje se može uložiti žalba u roku od tri dana, pri čemu žalbu može uložiti sam kažnjeni ili uz angažovanje branioca po uredno priloženom punomoćju, pri čemu branilac kažnjenog ulaže žalbu vrednujući je po važećoj advokatskoj tarifi, a koje troškove nužno snosi kažnjeni;

- da institut obustavljanja kaznenog postupka, bez obzira na vrstu postupka, ima iste procesne posledice bez obzira o kojoj vrsti postupka se radi (krivični-izvršenje ili prekršajni-izvršenje);

- da se postupak izvršenja prekršajne sankcije ne može posmatrati odvojeno od prekršajnog postupka, niti predstavlja nov postupak u odnosu na prekršajni postupak, odnosno ne može egzistirati samostalno od prekršajnog postupka.

U prilog ovakvom zaključivanju je i činjenica da je zakonodavac, odredbama člana 140. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13 i 13/16), koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, propisao da su troškovi prekršajnog postupka izdaci učinjeni povodom prekršajnog postupka od njegovog pokretanja do završetka (stav 1.) i da troškovi prekršajnog postupka , pored ostalog, obuhvataju i troškove izvršenja (stav 2. tačka 10)).

6. Imajući u vidu napred navedene zakonske odredbe, kao i pravna pravila koja iz njih proizlaze, te okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je izneta ocena prekršajnih sudova (da postupak izvršenja prekršajne odluke nije sastavni deo prekršajnog postupka, već potpuno nov, poseban postupak, koji sledi nakon prekršajnog postupka, pa kako Zakon o prekršajima ne sadrži konkretne norme kojima bi bili regulisani troškovi postupka izvršenja prekršajnih sankcija , troškovi nastali u postupku izvršenja – prinudna naplata novčane kazne, zamena neplaćene novčane kazne ili njenog dela u kaznu zatvora..., bez obzira što troškove prekršajnog postupka koji je obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je vodio postupak, nisu troškovi prekršajnog postupka, pa kažnjeni nema pravo na naknadu troškova na ime rada angažovanog advokata u ovom postupku) zasnovana na pogrešnom tumačenju merodavnog procesnog prava, odnosno da pravni stavovi izneti u osporenim rešenjima nisu ustavnopravno prihvatljivi.

Naime, kako je Ustavni sud već zaključio da je postupak izvršenja prekršajne sankcije sastavni deo prekršajnog postupka koji je propisan Zakonom o prekršajima, kao i da podnosilac ustavne žalbe u postupku radi izvršenja prekršajne sankcije koja mu je izrečena ima na Ustavu i zakonu zasnovano pravo da angažuje branioca, pa samim tim i pravo da mu troškovi za njegovu nagradu i naknadu za rad budu nadoknađeni u slučaju obustavljanja tog postupka, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju podnosilac kao kažnjeni imao pravo da o njegovom zahtevu za naknadu troškova odluči sud pred kojim je postupak vođen, primenom odredaba Zakona o prekršajima, jer bi u suprotnom bili povređeni standardi pravičnosti.

Sagledavajući skup zakonskih odredaba relevantnih za odlučivanje, a polazeći od sistemskog tumačenja odredaba Zakona o prekršajima i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Ustavni sud je došao do zaključka da u konkretnom slučaju troškove prekršajnog postupka treba priznati i u postupku izvršenja prekršajne sankcije, zbog čega je, odbijanjem zahteva okrivljenog za naknadu ovih troškova, došlo do povrede standarda pravičnog suđenja.

S obzirom na to da je zahtev podnosioca kao kažnjenog za naknadu troškova prekršajnog postupka, u delu koji se odnosi na izvršenje izrečene prekršajne sankcije odbijen, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Višeg prekršajnog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 19563/13 od 26. septembra 2013. godine i Prekršajnog suda u Nišu Pri. 3190/12-45 od 10. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava iz tačke 1. izreke mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu, kao nadležan, donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pri. 3190/12-45 od 10. septembra 2013. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o pravu na naknadu troškova u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti