Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Podnosiocima, kojima su priznata potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom, utvrđeno je pravo na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9484/2016
18.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. Š . i D . K, obojice iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. Š . i D . K . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. Š . i D . K, obojic a iz Bečeja , izjavili su Ustavnom sudu, 17. decembra 2012. godine, odnosno 31. januara 2013. godine , preko punomoćnika S. F, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničn im postupcima koji su pred Opštinskim sudom u Bečeju vođen i u predmet ima P1. 11/09 i P1. 84/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10. Podnosioci su istakli i zahtev za „naknadu štete zbog nezakonitog rada organa Republike Srbije“, a u visini iznosa potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima. Ustavne žalb e su bil e zavedena po d brojem Už-9681/2012.

Podnosioci su predložili da se ustavna žalba usvoji, utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima i obaveže Republika Srbija da im nadoknadi štetu prouzrokovanu nezakonitim radom svog organa, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate, od dana podnošenja ustavne žalbe, pa do konačne isplate.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 146/15 od 18. februara 2016. godine, kojim je odlučeno o zahtevima ovde podnosilaca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, spisi predmeta su vraćeni Ustavn om sud u, radi „odlučivanja o zahtevima podnosilaca da se Republika Srbija obaveže da im naknadi prouzrokovanu štetu zbog nezakonitog rada svog organa“. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 9484/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe podneli su tokom 2008. godine tužbe Opštinskom sudu u Bečeju radi naplate potraživanja iz radnog odnosa i t i postup ci su prekinut i tokom 2009. godine , jer je nad tuženim „F .“ a. d, Bečej , otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine.

Privredni sud u Novom Sadu je u postupku stečaja, u predmetu St. 32/10 (novi broj) , podnosiocima kao stečajnim poveriocima priznao prijavljena potraživanja.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 146/15 od 18. februara 2016. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa je utvrđeno da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Privredni apelacioni sud je u tom rešenju naveo da je rešenjem St. 32/10 od 3. februara 2010. godine proglašeno bankrotstvo stečajnog dužnika i da se pristupilo prodaji imovine. Takođe, u rešenju je konstatovano da je za zahtev predlagača za naknadu štete nadležan Ustavni sud.

4. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome su podnosioci ustavne žalbe zahtevali „naknadu štete“, iako se formalno nisu pozvali na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da su se njihovi zahtevi odnosili na iznose potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima zaključkom Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 32/10, te stoga smatra da se njihovi zahtevi odnose na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-3990/2015 od 8. decembra 2016. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im do sada nije isplaćen (videti, pored drugih, odluke Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine i Už-8282/2015 od 2. marta 201 7. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda Novom Sadu St. 32/10, umanjen og za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti