Usvajanje ustavnih žalbi zbog povrede imovinskih prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe bivših zaposlenih, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete zbog nemogućnosti naplate potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-949/2020
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama R. P . iz Brze kod Leskovca, V . C . iz Pečenjevaca kod Leskovca, D. S . i O. M, oboje iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. P . i D. S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 5 977/19 od 11. decembra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 5936/19 od 26. novembra 2019. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 5977/19 od 11. decembra 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 5235/19 od 3. oktobra 2019. godine , te rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 5936/19 od 26. novembra 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 523 3/19 od 3. oktobra 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba R. P . i D . S . i utvrđuje da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14.

4. Utvrđuje se pravo R. P . i D . S . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo R. P . i D . S . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi V. C.

7. Usvaja se ustavna žalba O. M . i utvrđuje se da joj je povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, dok se u preostalom delu odbacuje njena ustavna žalba, kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

8. Utvrđuje se pravo O. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz Brze kod Leskovca, V. C . iz Pečenjevaca kod Leskovca i D . S . iz Leskovca su izjavili Ustavnom sudu, 20. i 21. januara 2020. godine, preko punomoćnika D. G , advokata iz Leskovca, ustavne žalb e protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 5977/19 od 11. decembra 2019. godine , Rž St. 6064/19 od 10. decembra 2019. godine i Rž St. 5936/19 od 26. novembra 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio i razdvojio postupke po ustavnim žalbama, radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci u ustavnoj žalbi ističu da su osporenim rešenjima proizvoljno odbijeni kao neosnovani njihovi prigovori radi ubrzavanja osporenog stečajnog postupka, s obzirom na to da pravnosnažne i izvršne presude potiču iz perioda od 2003. do 2010. godine, a da im ova potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku – preduzeću sa pretežnim državnim/ društvenim kapitalom nisu još namirena.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i podnosiocima utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000 evra i pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku.

Podneskom od 2. oktobra 202 3. godine punomoćnik podnosioca Vlastimira Cakić a je obavestio Ustavni sud da je podnosilac preminuo 24. februara 2020. godine, te da O . M . - sestra pok. podnosioca, kao jedini zakonski naslednik, preuzima postupak ustavnopravne zaštite , i s tim u vezi je kao dokaz dostavio rešenje javnog beležnika D. M. iz Leskovca UPP : 444/2020 od 3. avgusta 202 0. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe prijavil i su svoj a potraživanj a u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 40/14 od 13. novembra 2014. godine nad stečajnim dužnikom HP „L .“ doo Leskovac. Podnosi ocima je prijavljeno potraživanje priznato. Rešenjem suda od 11. juna 2019. godine je obustavljen postupak nad stečajnim dužnikom, ali je isti nastavljen nad stečajnom masom, s tim da je 9. juna 2020. godine zaključen postupak i nad stečajnom masom.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda Rž St. 5977/19 od 11. decembra 2019. godine, Rž St. 6064/19 od 10. decembra 2019. godine i Rž St. 5936/19 od 26. novembra 2019. godine odbijene su kao neosnovan e žalb e predlagača R . P , V. C . i D . S , te su prvostepen a rešenj a, kojima je odbijen njihov prigovor radi ubrazavanja stečajnog postupka St. 40/14 koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu St. 40/14 nad stečajnim dužnikom HP „L .“ doo Leskovac , a od 11. juna 2019. godine nad stečajnom masom , potvrđena. U obrazloženju osporenih drugostepen ih rešenja je, pored ostalog, navedeno da iako osporeni stečajni postupak traje od 2014. godine, stečajni upravnik i stečajni sudij a su preduzimali adekvatne radnje sa ciljem okonačanja postupka, i to u situaciji kada se radilo o izuzetno složenom stečajnom posutpku, te se ne može smatrati njihovom krivicom što podnosioci nisu namireni po pravnosnažnim i izvršnim presudama.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući navode podnosilaca R . P . i D . S . u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Leskovcu i Privrednog apelacionog suda, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuće obrazloženje.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj Odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da trajanje postupka od 2014. godine, u konkretnom slučaju, ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija), dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak nije okončan preko četiri godine od pokretanja, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Leskovcu i Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca .

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima R . P . i D . S . osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Tvrdnju o povredi prava iz člana 36. Ustava, podnosioci ustavne žalbe posebno ne obrazlažu, već je izvode iz navoda o povredi prava na pravično suđenje, zbog čega je Ustavni sud nije posebno razmatrao.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje podnosiocima R. P . i D. S , Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 202 3. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, kao i činjenicu da je osporeni stečajni postupak u međuvremenu okončan, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. (Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine, objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku podnosi laca R. P . i D . S . u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, u trenutku odlučivanja po prigovoru radi ubrzavanja postupka trajao preko četiri godine, a nakon toga još oko sedam meseci, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu nami rena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima R . P . i D . S. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima R. P . i D . S . u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca R. P . i D . S . da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Leskovcu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca R . P . i D . S . koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe R. P . i D . S . zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/13. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije ( predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi ( videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu podnosiocima R . P . i D . S , Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. U odnosu na prvobitno označenog podnosioca ustavne žalbe, V. C , koja je preminuo 2 4. februara 2020. godine, nakon podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Ustavni sud je iz rešenja o nasleđivanju javnog beležnika D. M . iz Leskovca UPP: 444/2020 od 3. avgusta 2020. godine utvrdio da zaostavštinu iza pok. V . C , između ostalog, čini novčano potraživanje prema AD „L.“ u stečaju Leskovac u iznosu od 537.532,08 dinara, na osnovu Zaključka o listi potraživanja Privrednog suda u Leskovcu St. 40/2014 od 7. maja 2015. godine i da je naslednik ove zaostavštine na osnovu zakona O. M, sestra ostavioca.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka O . M , kao zakonska naslednic a preuzel a postupak ustavnopravne zaštite iza smrti pok. V . C. Priznavanje podnositeljki svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi, bez obzira na to što ni je učestvoval a u stečajnom postupku, predstavljalo bi odstupanje od do sada ustanovljene prakse Ustavnog suda. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se ovde svojstvo stranke u postupku po ustavnoj žalbi priznaje podnositeljki u cilju zaštite ljudskih prava licima koja su trenutkom smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze, jer se radi o imovinskim pravima koja se nasleđuju. Prilikom priznavanja svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi u ovom konkretnom slučaju, Sud je uzeo u obzir i to da se poštuju prava nekoga ko bi mogao biti žrtva kršenja prava, kao i da postoji legitima n interes na strani podnositeljke (videti mutatis mutandis presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Marie-Louise Loyen i Bruneel protiv Francuske , predstavka broj 55929/00, od 5. jula 2005. godine, stav 29.).

13. Polazeći od istaknute povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, a zbog potrebe da se podnositeljka ustavne žalbe O . M . dovede u isti pravni položaj kao i podnosioci R. P . i D . S , Ustavni sud je ocenio da, propust nadležnih sudova da obezbede namirenje potraživanja pravnog prethodnika podnositeljke ustavne žalbe O. M . u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan državni/društveni kapital, u konkretno m slučaju, predstavlja povredu njenog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu naveden e podnositeljke u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 7. izreke.

14. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 8. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavne žalbe O. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14 umanjenom za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe O. M , u osporenom stečajnom postupku nije imale svojstvo stranke, kao ni u postupku radi ubrzanja stečajnog postupka, zbog čega nema aktivnu legitimaciju za isticanje označenih ustavnih prava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđenje pretpostavke za vođenje postupka, kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u drugom delu tačke 7. izreke.

16. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tač. 7) i 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 1205/2023: Ustavni sud odlučuje o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 7255/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku preduzeća
• Už 137/2024: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u Leskovcu
• Už 2072/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 3577/2017: Povreda prava na imovinu i pravično suđenje zbog neizvršenja presuda
• Už 2309/2021: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku
• Už 10972/2020: Ustavna zaštita prava iz radnog odnosa u stečaju DP „L.“