Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj naknadi štete za suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje jer dosuđena naknada od 400 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nije adekvatna. Sud utvrđuje pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9490/2020
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. G . iz Omoljice kod Pančeva i S . S . iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. G . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 452/20 od 28. jula 2020. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 43/20 od 19. maja 2020. godine, u stavu drugom izreke, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. G . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 452/20 od 28. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 433/20 od 28. jula 2020. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 34/20 od 4. juna 2020. godine, u stavu drugom izreke, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo S. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 433/20 od 28. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuju se zahtevi podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. G . iz Omoljice kod Pančeva i S . S . iz Pančeva podnele su Ustavnom sudu, 24. septembra 2020. godine , preko punomoćnika A. Z, advokata iz Pančeva, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih člana 32. stav 1. i čl. 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnim žalbama podnositeljke su navele da su iznosi koji su im dosuđeni osporenim presudama na ime novčanog obeštećenja za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku drastično niži od iznosa koji se može smatrati adekvatnim, odnosno pravičnim zadovoljenjem i u suprotnosti je sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Podnositeljke su istakle zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava, u opredeljenom iznosu, te za naknadu troškova žalbenog parničnog postupka i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio, radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavne žalbe i izveštaj Privrednog suda u Pančevu od 5. aprila 2024. godine, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Privrednog suda u Pančevu usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred tim sudom nad stečajnim dužnikom Preduzećem … „T.“ Pančevo-u stečaju, u predmetu St. 141/12, u kome su im priznata potraživanja iz radnog odnosa.

U postupku po tužbama podnosiiteljki ustavnih žalbi radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, osporenim presudama Osnovnog suda u Pančevu, stavom prvim izreke, delimično su usvojeni njihovi tužbeni zahtevi, te je obavezana tužena Republika Srbija da im isplati svakoj iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom, dok su njihovi tužbeni zahtev za isplatu još 1.600, odnosno 600 evra, u stavu drugom izreke, odbijeni kao neosnovani, uz obrazloženje suda da se dosuđenim iznosima postiže adekvatna satisfakcija podnositeljki, imajući u vidu svrhu i cilj ove naknade.

Osporenim presudama Višeg suda u Pančevu odbijene su žalbe tužilja i potvrđene su označene presude Osnovnog suda u Pančevu.

4. Odlučujući o ustavnim žalbama, u delu kojim se osporavaju presude zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljki o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 6/21) zauzeo stav da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), te u tom smislu, u ovim ustavnosudskim predmetima ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Takođe, Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljkama ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama osporenim presudama Višeg suda u Pančevu i Osnovnog suda u Pančevu, kojima im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 141/12 pravnosnažno dosuđen iznos od po 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 3. izreke. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženjima Odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2. i 4. izreke, utvrdio pravo podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Pančevu, kao i za ostale iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknade nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnositeljkama utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavnih žalbi o povredi prava zajemčenih čl. 35. i 36. Ustava.

7. U vezi sa zahtevima za naknadu materijalne štete na ime troškova drugostepenog parničnog postupka, Ustavni sud je ustavne žalbe i u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavne žalbe odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan

stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5 . izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj naknadi štete za suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti